Сезона бербе купуса је у пуном јеку, а произвођачи оцењују да је процес узгајања ове повртарске културе ове године због суше био скупљи за скоро 70 одсто.
Приноси у интензивној производњи достижу од 50 до 70 тона по хектару, а повољна цена подстиче произвођаче да планирају повећање површина, каже за Бизнис.рс доцент др Ђорђе Војновић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
“Производњу купуса ове године обележиле су високе температуре, недостатак падавина и проблеми са обезбеђивањем довољних количина воде за наводњавање. Иако су трошкови производње осетно повећани, произвођачи су за сада задовољни продајном ценом”, наводи наш саговорник.
Према његовим речима, купусу највише одговарају температуре од 15 до 18 степени, док се при температурама изнад 30, а нарочито изнад 35 степени, његов раст значајно успорава.
У таквим условима биљке спорије формирају главице, које могу да остану ситније, недовољно чврсте и растресите. Проблем је додатно изражен јер купус има плитак коренов систем и веома брзо реагује на недостатак воде.
“На појединим газдинствима ниво воде у бунарима био је толико низак да није било могуће обезбедити довољне количине за редовно наводњавање. Због тога је на делу парцела производња знатно умањена, док поједини произвођачи нису успели да сачувају усев”, преноси Војновић стање са терена.
Производња килограма поскупела са 12 на 20 динара
Према проценама и појединачним калкулацијама произвођача, трошак производње једног килограма купуса ове године износи око 20 динара, док се прошле године кретао на нивоу од приближно 12 динара.
“То представља повећање од око 67 одсто за само годину дана. На раст цене коштања највише су утицали интензивније наводњавање, већа потрошња електричне енергије и горива за рад пумпи, као и додатни трошкови рада и заштите усева. Посебан проблем представља то што ни већа улагања нису свуда могла да гарантују добар род, јер на појединим локалитетима једноставно није било довољно воде”, каже овај стручњак за повртарство.
Илустрација: Према подацима Републичког завода за статистику, купус и кељ су у Србији гаје на око 7.292 хектара, укупно је произведено 174.570 тона уз просечан принос од 23,9 тона по хектару
Када је реч о цени, у директној продаји на газдинствима и при куповини већих количина за припрему зимнице, најчешће од 100 до 200 килограма, цена стандардних сорти и хибрида купуса намењених кисељењу креће се од 60 до 80 динара по килограму.
Футошки купус, производ са заштићеним географским пореклом, на овај начин продаје се по цени од око 120 динара по килограму.
“Ова цена виша је од класичне велепродајне, али нижа од малопродајне, јер потрошачи купус преузимају непосредно на газдинству и купују веће количине. Ипак, разлика између продајне цене и основног трошка производње не представља чисту зараду. У коначну рачуницу улазе губици на парцели, класирање, берба, транспорт и евентуално непродате количине”, објашњава Војновић.
Упркос већим улагањима, како додаје, произвођачи су засада задовољни ценом купуса. Овогодишња зарада требало би да им обезбеди средства за заснивање нове производње, а поједини већ планирају да наредне године повећају површине под купусом.
То показује да повољна цена, када прати повећане трошкове, може да подстакне нова улагања и раст домаће производње.
Војновић открива и неколико савета код куповине купуса, па потрошачи који планирају кисељење треба да бирају здраве, неоштећене и добро формиране главице са крупним листовима, већим уделом паренхимског ткива и мање израженим лисним нервима. Такви листови су нежнији, погоднији за ферментацију и лакше се користе за припрему сарме.
За дуже чување, односно лагеровање, погодније су чврсте и компактне главице са израженијим и дебљим лисним нервима. Оне имају чвршћу грађу, због чега боље подносе транспорт и складиштење. При куповини треба избегавати главице са напрслинама, механичким оштећењима, знацима трулежи или оштећењима од штеточина.
Према подацима Републичког завода за статистику, купус и кељ су у Србији током 2025. године гајени на 7.292 хектара. Укупно је произведено 174.570 тона, уз просечан принос од 23,9 тона по хектару.
Разлика између званичног просека и приноса од 50 до 70 тона, забележених у интензивној производњи, показује колико резултат зависи од примењене технологије и могућности редовног наводњавања, каже саговорник.
“Овогодишња сезона показала је да продајна цена купуса може бити исплатива, али и да је производња постала знатно скупља и ризичнија. Будућа исплативост све више ће зависити од сигурног извора воде, ефикаснијих система за наводњавање и способности произвођача да смање потрошњу воде и енергије. Без тога, чак ни плодна земља и добра тржишна цена неће бити довољни да обезбеде стабилну производњу”, закључује Војновић.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/zasto-ratari-povecavaju-zasade-kupusa-iako-je-proizvodnja-skuplja-cak-70-odsto/