Оптимално време за бербу дуње наступа током септембра и све до краја октобра, у зависности од сорте и намене плода. Плодови дуње не достижу зрелост за јело на стаблу, већ тек месец до два после бербе. Због тога код дуње постоје два степена зрелости: физиолошка или ботаничка и потпуна, односно технолошка (конзумна) зрелост.
Плодови су физиолошки зрели када достигну максималну крупноћу карактеристичну за сорту, добију жућкасту боју и када им семенке поцрне. Потпуну, односно технолошку зрелост достижу када развију најбољи укус и мирис, као и својствену боју покожице.
Дуње се беру када достигну максималну крупноћу, добију жућкасту или жуту боју, када се маље лако скидају са покожице и плодови лако одвајају од родних гранчица. Бербу треба обављати по лепом и сувом времену, почевши од доњих грана и постепено прелазећи ка вршним, како би се отпадање плодова свело на најмању меру.
Преурањена берба изазива велике губитке у тежини, јер плодови непосредно пред бербу интензивно добијају на маси, чак и до један одсто дневно. Осим тога, раније убрани плодови слабије развијају арому, киселији су и подложнији увенућу током складиштења. Закаснела берба, с друге стране, доводи до масовног отпадања плодова са стабла, унутрашњег тамњења меса и бржег развоја болести током чувања, попут меке трулежи.
Дуње се беру ручно, а понекад и помоћу бераљке. При ручној берби плод се обухвати целом шаком, благо подигне и уврне како би се одвојио од гранчице. Потребно је водити рачуна о пажљивом руковању јер је дуња веома осетљива, иако има чврсто месо. Плодове не треба повређивати ноктима, јер свака озледа на покожици представља улазно место за изазиваче труљења.
Илустрација: Амбалажа мора бити чиста, сува и глатка са унутрашње стране, како оштре ивице не би оштетиле покожицу плодова
Обране плодове не треба остављати на сунцу, већ их одмах склонити у хладовину до отпреме.
Према квалитету, дуње се стављају у промет као плодови прве и друге класе. Плодови прве класе морају бити правилно развијени, пречника најмање око 70 милиметара, са светложутим месом без мрких мрља. На покожици такође не сме бити црних мрља. Дуње друге класе могу имати до пет одсто плодова са мрким мрљама и мањим оштећењима, али њихов пречник мора бити већи од 50 милиметара.
Паковање дуње има за циљ да обезбеди сигурнији транспорт плодова до одредишта, али и да омогући рационалније коришћење простора, лакше преношење и контролу упакованих плодова. Правилним паковањем постиже се и њихова већа привлачност. Дуње се најчешће пакују у плитке дрвене или пластичне гајбице (холандезе). Амбалажа мора бити чиста, сува и глатка са унутрашње стране, како оштре ивице не би оштетиле покожицу плодова.
Плодови дуње могу се чувати око три месеца на температури од нула до два степена Целзијуса и при релативној влажности ваздуха од око 90 одсто. За успешно чување неопходни су добра заштита у воћњаку и третирање плодова фунгицидима пре уношења у хладњачу. Будући да се дуња бере релативно касно, током октобра, плодови се могу добро чувати и у проветреним подрумима или сличним просторијама, до почетка јануара, па чак и до марта, у зависности од сорте.
Биљана Николић, ПССС Смедерево
Извор: https://palankadanas.com/berba-klasiranje-pakovanje-i-cuvanje-plodova-dunje/