Пасуљ је једна од најомиљенијих намирница на српској трпези, али и пољопривредна култура чија производња последњих година бележи пад. Иако Србија има повољне климатске и земљишне услове за његово гајење, домаћег пасуља све је мање, док значајан део потреба тржишта подмирује увоз. Управо због тога производња пасуља може бити занимљива прилика за пољопривреднике, нарочито оне који имају мање парцеле, могу да организују ручну бербу и спремни су да производ продају директно потрошачима.
Према актуелним подацима Републичког завода за статистику из 2023. години пасуљ се у Србији гајио на 7.035 хектара, са укупном производњом од 7.865 тона. То је било око 18,5 одсто мање површина него годину раније, а просечан принос износио је свега 1,1 тону по хектару. Иако се пасуљ гаји широм земље, највећи просечни приноси забележени су у Војводини, где се, међутим, налази тек око десет одсто укупних површина под овом културом.
Пад домаће производње отвара простор за произвођаче који могу да понуде квалитетно, сортно препознатљиво зрно, добру клијавост и уједначену величину. Ипак, пасуљ није култура код које се зарада остварује само сетвом и чекањем бербе. За добар род неопходни су правилан избор парцеле, квалитетно семе, правовремена заштита и, нарочито у сушним годинама, обезбеђено наводњавање.
Где пасуљ најбоље успева у Србији?
Пасуљ се може гајити у готово свим деловима Србије, али најбоље резултате даје у крајевима са умерено топлим летима, довољно сунчаних дана и могућношћу наводњавања.
Посебно погодна подручја су централна, западна и јужна Србија, укључујући околину Ивањице, Ариља, Ваљева, Сјенице, Новог Пазара, Крушевца и Лесковца. У овим крајевима постоји дуга традиција производње пасуља, а породична газдинства често гаје сорте које су препознатљиве по укусу и квалитету зрна.
Ипак, не треба занемарити ни Војводину. Тамошња плодна земљишта и могућност примене механизације пружају добре услове за производњу на већим површинама. Управо су у Војводини забележени највећи просечни приноси, иако је удео ове покрајине у укупним површинама под пасуљем релативно мали.
Пасуљ припада породици лептирњача (лат. Fabaceae), а његова важна особина је способност да уз помоћ бактерија на корену везује атмосферски азот. Због тога је користан и у плодореду, јер после њега у земљишту може остати део азота који користе наредни усеви.
За производњу је најбоље изабрати парцелу која није била засејана пасуљем претходне три до четири године. Добри предусеви су стрна жита, кукуруз, кромпир и поједине повртарске културе. Не препоручује се сетва после других махунарки, јер се тако повећава ризик од преношења болести и штеточина.
Какву земљу воли и када се сеје?
За успешан узгој пасуља највише одговарају плодна, растресита, дубока и добро дренирана земљишта, богата хумусом. Посебно добре резултате дају чернозем, квалитетна алувијална земљишта и ливадске црнице. Не одговарају му тешка, збијена и кисела земљишта, као ни парцеле на којима се задржава вода или је ниво подземних вода висок. На таквим местима корен се слабије развија, а повећава се и опасност од труљења и појаве болести.
Припрема земљишта почиње у јесен, када се обавља основна обрада, најчешће орање на дубини од око 25 центиметара. Пред сетву се површина равна и припрема тако да семе има добар контакт са земљом и довољно влаге за клијање.
Пасуљ је топлољубива биљка и не подноси мраз. Сетва у нашим условима најчешће почиње у другој половини априла и траје до краја маја, у зависности од подручја, сорте и временских прилика. Најважније је да се земљиште на дубини сетве загреје на најмање 10–12 степени Целзијуса и да више нема опасности од јачег захлађења.
Илустрација: Произвођачи би требало да бирају декларисано, сортно чисто и здраво семе/ФОТО: АИ
Семе се сеје на дубину од два до четири центиметра. Дубина зависи од типа земљишта: на лакшим се сеје нешто дубље, а на тежим плиће. Количина семена најчешће износи 150–200 килограма по хектару, зависно од крупноће зрна, сорте и планираног склопа биљака.
Размак између редова прилагођава се сорти и механизацији, а најчешће се креће од 40 до 50 центиметара код усева који се машински одржавају. После ницања важно је редовно сузбијати корове, јер пасуљ у почетним фазама развоја споро расте и лако може да буде потиснут.
Произвођачи би требало да бирају декларисано, сортно чисто и здраво семе. Међу сортама које се гаје у Србији су бисер, галеб, медијана, двадесетица, панонски тетовац, панонски и побољшани градиштанац.
Колико воде захтева и како подноси сушу?
Једна од највећих слабости пасуља јесте осетљивост на недостатак воде. Иако може да преживи краће сушне периоде, то не значи да ће у таквим условима дати добар род. Највеће потребе за влагом има током цветања, заметања махуна и наливања зрна. Ако у тим фазама наступи суша, цветови могу да опадају, махуне се слабије формирају, а зрна остају ситна и недовољно развијена. Посебно су опасне високе температуре праћене сувим ваздухом.
Због тога је наводњавање једна од најважнијих мера у интензивној производњи. У зависности од падавина и типа земљишта, пасуљу је током вегетације потребно обезбедити више заливања, нарочито у периоду цветања и формирања махуна. Боље је заливати ређе, али довољном количином воде, него често и површински. Наводњавање кап по кап или заливање браздама могу бити добра решења, док се код надземног заливања мора водити рачуна о влажности лишћа и могућности развоја гљивичних болести.
Ни претерана влага није добра. Задржавање воде у земљишту може да доведе до пропадања корена, а влажно време погодује ширењу бактеријских и гљивичних обољења. Искуства произвођача и стручњака показују колико вода може да промени резултат производње. Према оцени стручњака просечни приноси у Србији последњих година крећу се око једне тоне по хектару, док би уз наводњавање и сертификовано семе могли да достигну и 2,5 тоне.
Када се пасуљ бере, како се суши и чува?
У зависности од сорте, времена сетве и временских услова, пасуљ за суво зрно најчешће се бере од краја августа до октобра. Знак да је време за бербу јесте када већина махуна пожути и осуши се, а зрна постану тврда и достигну пуну зрелост. Не треба чекати да се све махуне потпуно осуше и саме отворе, јер тада може доћи до осипања зрна и губитка дела рода.
На мањим парцелама берба се често обавља ручно, чупањем или сечењем биљака, које се затим остављају да се досуше на сувом и проветреном месту. После сушења следи вршидба, односно одвајање зрна од махуна. На већим површинама могућа је и механизована берба, али је неопходно правилно подесити машину како се зрно не би ломило.
Ако су пред крај вегетације махуне зреле, али је време влажно, биљке се могу одсећи непосредно изнад земље и оставити да дозру и осуше се. На тај начин корен, са бактеријама које везују азот, остаје у земљишту што додатно утиче на квалитет тла.
После вршидбе пасуљ треба очистити од остатака махуна, земље, оштећених зрна и других примеса. Веома је важно да зрно буде добро осушено пре складиштења. Ако садржи превише влаге, може да се убуђа, промени боју и изгуби квалитет. За дуже чување препоручује се да влажност зрна буде око 13–14 одсто. Пасуљ се складишти у чистим, сувим и проветреним просторијама, у врећама или одговарајућим посудама, заштићен од влаге, директног сунца и штеточина.
Посебну пажњу треба обратити на пасуљевог жишка, штеточину која може да оштети зрна током складиштења. Зато је важно редовно контролисати залихе, а зрно чувати у добро затвореној амбалажи, на хладном и сувом месту.
Колико кошта килограм пасуља на пијацама?
Пасуљ је једна од намирница код које разлике у ценама могу бити веома велике, у зависности од сорте, квалитета, порекла и места продаје.
Према подацима Републичког завода за статистику за почетак новембра 2026. године, килограм пасуља на зеленим пијацама у Србији кошта од 200 до чак 600 динара. Најнижа цена забележена је у Зајечару, док је највиша у Новом Пазару. Разлика је приметна и код појединих врста. Бели градиштанац, бели тетовац и шарени пасуљ немају исту цену, а квалитетно домаће зрно, уједначене крупноће и доброг укуса, може да постигне вишу цену од увозног пасуља.
Илустрација: Велика предност пасуља је што не мора одмах све да се прода након бербе већ може да стоји и чека бољу цену
На пример, према подацима са појединих кванташких и зелених пијаца, бели градиштанац се продаје по 190–300 динара, док бели тетовац достиже 280–350 динара на појединим велетржницама. На зеленим пијацама цене појединих врста достижу и 350–500 динара за килограм.
Ове цене показују да постоји простор за зараду, али и да произвођач мора да води рачуна о томе коме продаје робу. Цена коју потрошач плаћа на пијаци није и цена коју добија пољопривредник када целокупан род прода на велико.
Колико кошта производња пасуља на једном хектару?
Пасуљ може бити исплатива култура, али зарада зависи од приноса, начина производње и, пре свега, начина продаје. Највеће ставке у производњи су набавка семена, припрема земљишта, ђубрење, заштита од корова и болести, наводњавање, берба, вршидба, чишћење и паковање зрна.
За један хектар потребно је приближно 150–200 килограма семена. Најјефтинија варијанта није увек и најбоља, јер употреба неквалитетног или несортног семена може да доведе до неуједначеног ницања и слабијег приноса. Оријентациона рачуница за улагање у производњу на једном хектару отприлике би била између 220.000–345.000 дин. Ово је планска процена, а не званична калкулација производних трошкова. Стварни износ зависи од цене семена, механизације, ангажовања радника, начина бербе и тога да ли произвођач већ поседује опрему за наводњавање. Ако се берба обавља искључиво ручно, трошкови могу бити и већи.
Колика је зарада од једног хектара?
Просечни приноси пасуља у Србији су релативно ниски и крећу се око једне тоне по хектару. Међутим, уз добар избор сорте, плодну земљу, квалитетно семе, правилну негу и наводњавање, могуће је остварити 1,5–2,5 тоне, па и више у повољним условима. Зарада се значајно разликује у зависности од тога да ли произвођач продаје пасуљ на велико или директно потрошачима. На пример, ако се са једног хектара добије 1.500 килограма пасуља, а целокупан род прода по просечној цени од 600 динара за килограм, укупан приход износи 900.000 динара. Када се одбију трошкови производње од 220.000 до 345.000 динара, остаје између 680.000 и 555.000 динара.
У добрим годинама и већем приносу зарада од једног хектара може достићи 700.000 динара, па чак и милион динара. Али, овакви резултати подразумевају не само добар принос, већ и повољну продајну цену и добро организовану производњу.
Где и како пласирати домаћи пасуљ?
Један од највећих изазова за произвођаче није само производња, већ и проналажење сигурног купца. Пасуљ има предност у односу на многе друге повртарске културе јер се, када се правилно осуши и складишти, може чувати месецима. Произвођач зато није принуђен да целокупан род прода одмах после бербе. Најједноставнији начин продаје јесте на локалним зеленим пијацама, где се може остварити виша цена него на велико. Посебно је важно да производ буде добро очишћен, сортиран и упакован у мања паковања од пола килограма, једног или пет килограма.
Друга могућност је продаја ресторанима, угоститељским објектима, продавницама здраве хране и специјализованим радњама које продају домаће производе. За такве купце важни су континуитет испоруке, уједначен квалитет и могућност да се унапред договоре количине и цена. Мали произвођачи могу да користе и друштвене мреже, огласе и интернет продавнице за продају директно домаћинствима. На тај начин избегавају део посредника и лакше граде круг сталних купаца.
Већа газдинства могу да покушају да успоставе сарадњу са откупљивачима, пакерницама и прерађивачима. За такав пласман неопходно је обезбедити довољне количине, чисто и здраво зрно, уједначену калибрацију и одговарајућу амбалажу. Посебна прилика је производња аутохтоних и локално препознатљивих сорти. Потрошачи све више обраћају пажњу на порекло хране, а домаћи пасуљ може да се издвоји по укусу, начину производње и традицији краја из којег долази.
Највећа предност пасуља је могућност чувања и постепене продаје, али и ту постоји један важан услов: произвођач мора да има добро осушено, здраво и квалитетно зрно. Уколико се производња организује тако да се већ пре сетве зна коме ће пасуљ бити понуђен, ова култура може бити одличан извор прихода за породична пољопривредна газдинства.
Извор: Агробизнис магазин