Пасуља сумпораша има највише у Путинцима у Срему, где се пољопривредно газдинство Макарић више деценија бави производњом ове домаће сорте, слабо заступљене на овдашњим пољима, а тражене код купаца.
Домаћи зелено-жути сумпораш у извесној мери отпорнији је на сушу, због чега се може гајити без наводњавања, у сувом ратарству. Али и ова отпорна сорта тешко подноси све екстремније временске прилике.
Ове сезоне пољопривредно газдинство Макарић добило је око 450 килограма пасуља по јутру, а пре седам година, 2019, просечан принос био је близу 1,3 тоне по јутру. Та година, памте Макарићи, била је и последња за коју се данас може рећи да је донела солидан род и принос.
– Климатске промене најбоље се уочавају у производњи пасуља – истиче за „Дневник” пољопривредник Милан Макарић, који се уз оца и брата бави производњом пасуља више од три деценије.
– Због промене климе на домаћим њивама све је мање посејаног пасуља, мада и ниска откупна цена на велико и прекомерни увоз одвраћају повртаре од овог поврћа, заступљеног у домаћој исхрани, посебно током зиме – наглашава Милан Макарић.
Додаје и да је пре три и више деценија под пасуљем у Путинцима и суседном селу Жарковцу било 500 јутара, чији је род могао да нахрани пола Србије.
Сада, осим на пољима овог газдинства, сумпораша има још на свега две њиве, на површинама од пола јутра и једног хектара.
– За пасуљ је идеална клима када температура не прелази 32 степена и када на сваких седам до десет дана буде по један пљусак, а већ сутрадан осване сунчано, па се не препознају ни кишне капи – наводи Макарић. – Температуре изнад 32 степена никако не годе пасуљу, а управо таква клима била је овог лета. Ни јаке кише нису добродошле јер погодују развоју болести.
То увећава трошкове производње, који се по јутру крећу од 120.000 до 130.000 динара, под условом да се не купује семе, већ оставља сопствено, што је у сетви пасуља код Макарића пракса.
Илустрација: Некада је под пасуљем у Путинцима и суседном селу Жарковцу било 500 јутара чији је род могао да нахрани пола Србије
Ове сезоне пасуљ је сејан почетком априла, а жетва је обављена три седмице раније, почетком јула. Добар део рода већ је продат накупцима.
Макарић истиче да килограм пасуља на велико продаје за 350 динара, а на мало за 450 до 500 динара.
Са маркетима не ради јер му се не исплати да пасуљ продаје по велепродајној цени од 150 до 200 динара.
Стара шупа чува најбоље
Осим сетвом пасуља, газдинство Макарић бави се и производњом основних ратарских култура: пшенице, кукуруза и сунцокрета, који је 2020. године засејан уместо соје.
Милан Макарић наглашава да га је искуство научило да не постоје биљне културе које би због тропске климе могле потпуно да замене традиционалне.
– Сејали смо сточни сирак и грашак и добили приносе од по две тоне по јутру, а кукуруза смо имали 2,9 тона по јутру. Осим разлике у приносу, постоји и разлика у цени. Кукуруз сада вреди 23 динара, а сирак 21 динар – навео је Макарић.
– Ја се базирам на роби која може да стоји и коју нисам принуђен да продам данас, сутра или прекосутра, а то су управо кукуруз, пшеница и пасуљ.
Пасуљ чува на природан начин, на тамном и хладнијем месту. Најбоље га је држати у џаковима, у старој шупи и стаји, зиданој старим форматом цигала и блатом, где не могу да уђу штеточине попут жишка и брашнара.
Аутор: Зорка Делић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/stara-sorta-cuva-od-zaborava-poljoprivrednom-gazdinstvu-makaric-najbolji-pasulj-sumporas-stize-iz-putinaca-2026-10-17