Светски дан пчела обележен је јуче (20. мај), а најновији подаци Европског завода за статистику (Еуростат) показују да је на фармама широм Европске уније током 2023. године регистровано рекордних 9,4 милиона кошница, што представља раст од 16 одсто у односу на 2020. Подаци, међутим, не обухватају укупан број кошница у ЕУ, већ само оне које се налазе на пољопривредним газдинствима и улазе у званичну статистику.
Највећи број кошница забележен је у Италији – готово 1,9 милиона, а следе Румунија са 1,7 милиона, Грчка са 1,2 милиона и Бугарска са милион кошница.
У поређењу са 2020. годином број кошница повећан је у 12 држава чланица ЕУ, а највећи раст забележила је Италија, где је број порастао за 822.490, односно чак 79 одсто. Са друге стране, пад је регистрован у десет земаља, при чему су највећа смањења забележена у Мађарској, где је број кошница мањи за 34 одсто, и Шпанији, са падом од 14 процената.
Пчеле имају кључну улогу у опрашивању великог броја пољопривредних култура, како у топлијим тако и у хладнијим климатским подручјима. Захваљујући способности презимљавања у кошницама и коришћењу залиха меда, успешно преживљавају и хладније периоде.
У Србији регистровано више од 1,6 милиона кошница
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић у разговору за Бизнис.рс истиче да је, према последњим подацима Управе за заштиту биља, у Србији евидентирано нешто више од 1,6 милиона кошница, али упозорава да је стварни број данас вероватно мањи због великог угинућа пчела током прошле године.
Илустрација: Верује се да има мање кошница него што је пријављено посебно након прошлогодишњег масовног угинућа пчела
Како објашњава, Србија има систем обележавања кошница плочицама са прописаним бројем и баркодом, али прецизна евиденција на терену и даље не постоји.
„Предложили смо електронски систем који би био повезан са еАграром и омогућио да у сваком тренутку знамо колико има кошница и где се налазе. Министарство пољопривреде је начелно прихватило идеју, али до данас ништа није урађено“, наводи Живадиновић.
Наш саговорник објашњава да би се на тај начин успоставио ефикасан систем контроле броја кошница за које пчелари аплицирају за подстицаје и истовремено упозорава на проблем нетранспарентног система. Како наводи, регистар корисника субвенција, иако би према закону морао да буде јавно објављен, још увек није доступан.
„Сумњамо да у Србији има више пријављених него стварно постојећих кошница. Дешава се да несавесни пчелари пријављују већи број кошница како би добили субвенције. Имали смо случај да инспекција код једног пчелара није пронашла ниједну кошницу, иако је у регистру било пријављено 400“, каже председник СПОС-а.
Према његовим речима, дигитална апликација АПИСЕНС, замишљена као својеврсни катастар пчелињих паша, могла би да спречи злоупотребе и омогући да субвенције добију искључиво активни пчелари.
Багремов мед главни адут Србије на ЕУ тржиштима
На европском тржишту Србија је препознатљива пре свега по квалитетном сортном багремовом меду са високим процентом полена багрема. Родољуб Живадиновић каже да управо тај квалитет домаћи мед издваја у односу на конкуренцију из других европских земаља.
„Рецимо, Италија, вероватно због географских фактора, не може да произведе багремов мед са високим процентом полена багрема. Због тога су чак и законски смањили минимални удео полена на 15 одсто, док у Србији мед да би носио ознаку багремовог мора да садржи најмање 20 одсто поленових зрна багрема“, наводи Живадиновић.
Илустрација: На европском тржишту Србија је препознатљива пре свега по квалитетном сортном багремовом меду
Због тога, како каже, италијански произвођачи често купују српски мед и мешају га са својим како би постигли потребан квалитет. Упозорава да је у последњих неколико година дошло до великог ширења фалсификата, не само у Србији већ и у ЕУ.
“Трговци углавном бирају јефтиније производе, а сличан приступ има и Европска унија, којој у условима инфлације одговара јефтин увоз. Због тога је одговор европских институција на овај проблем прилично благ. Формирана је радна група Хонеy Платформ са циљем да се сузбије ова појава, али њен рад иде веома споро и за сада нема конкретних закључака. Пчелари су практично остављени без адекватне подршке. Зато није случај само у Србији да пчелари одустају од производње или смањују број кошница – исти тренд присутан је широм Европе”, указује Живадиновић.
Истиче и да су земље попут Немачке, Словеније, Аустрије и Швајцарске успеле да очувају домаће тржиште захваљујући поверењу потрошача у локални мед и развијеној продаји „на кућном прагу“.
“У Швајцарској је откупна цена домаћег меда 19 евра, а у истој тој земљи у маркетима постоји багремов мед са саћем по цени од десет евра по килограму. Њихови потрошачи углавном купују домаћи мед јер не цене увозни”, додаје он.
Прошле године произведено око 3.000 тоне меда
Живадиновић истиче да се наши домаћи пчелари суочавају са озбиљним проблемом фалсификованог меда, који последњих година све више потискује прави мед са тржишта.
„Фалсификати обарају откупне цене и стварају нелојалну конкуренцију. То није проблем само Србије, већ целе Европе“, упозорава он.
Према подацима СПОС-а, производња меда у Србији значајно варира из године у годину и, у зависности од временских услова и приноса, креће се од око 3.000 до чак 12.000 тона годишње. Истовремено, извоз се углавном креће између 1.700 и 3.300 тона.
Илустрација: Српски мед је добро познат на светском тржишту по свом квалитету
Чланови ове организације 2025. године произвели су 1.905 тона меда. Ипак, СПОС процењује да је укупна производња на нивоу целе Србије износила око 3.000 тона. Како објашњава Живадиновић, прошлогодишњи резултати били су знатно слабији због измрзавања багрема и масовног угинућа пчела, што је озбиљно погодило домаће пчеларе и смањило приносе меда.
Говорећи о овогодишњој сезони, он напомиње да је година за пчеларе у Србији добро почела, али да су током цветања багрема уследиле кише и хладно време и да је багрем упркос томе ипак солидно медио, осим у оним крајевима где је дошло до раног измрзавања.
“У зависности од дела Србије негде су резултати одлични, а негде испод просека. Ситуација је шаренолика и у овом тренутку је тешко направити пресек. То ћемо знати за неких двадесетак дана када пчелари заврше селидбе кошница на неке веће надморске висине”, закључује Живадиновић.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/broj-kosnica-u-eu-dostigao-rekordnih-94-miliona-pcelari-upozoravaju-na-sve-vise-falsifikata-meda/