Дрон DJI Agras T100 доноси огроман радни учинак од чак 400 хектара на дан, омогућавајући третирање усева чак и по блату, када класична механизација не може да уђе у парцелу.
У Асоцијацији за беспилотне системе у привреди „Агродрон”, која је на Новосадском сајму представила овај модел дрона као нову узданицу домаће пољопривреде за комплетну заштиту биља, прихрану и ђубрење, кажу да дронови постају озбиљна конкуренција класичној механизацији.
Зоран Стојановић из Асоцијације „Агродрон” истиче да иза њихове понуде стоји практично искуство стечено на домаћим теренима.
– Стицајем околности и чињеницом да имамо на располагању ову технологију, проверили смо је у усевима и засадима који се обрађују у Србији. Имамо огромно искуство у примени и знамо шта је реалност, како се технологија показала у пракси, какви су резултати постигнути, колики су учинци и шта произвођачи могу да очекују – објашњава Стојановић.
Према његовим речима, технологија је данас напредовала толико да беспилотне летелице могу озбиљно да парирају конвенционалној вученој и ношеној механизацији на земљи, а у неким сегментима је и превазилазе.
– У ратарској производњи, у зависности од величине парцеле, ови дронови могу да обраде од 36 до чак 40 хектара на сат. То значи да у једном радном дану, са 10 сати рада, ова машина може да обради 400 хектара, што је по капацитету потпуно једнако најсавременијој конвенционалној механизацији – наводи Стојановић.
Илустрација: У виноградарској производњи дрон је незаменљив
У воћарској и виноградарској производњи, како појашњава, конвенционална механизација не може да се мери са дроном. У тој производњи дрон може да обради између пет и шест хектара на сат, и то уз потпуно растерећен рад.
– Са друге стране, класичним атомизером можете да обрадите између једног и 1,2 хектара на сат, што значи да са дроном имамо буквално пет пута већи радни учинак. Све што се ради са дроновима апсолутно је сантиметарски прецизно и изводи се уз веома квалитетну ваздушну подршку – казао је Стојановић.
Као пример ефикасности у прихрани, он наводи недавно искуство са терена.
– Имамо пример прихране пшенице пре месец и по дана, где смо парцелу од пет хектара варијабилним ђубрењем обрадили за само 15 минута. Пет хектара за 15 минута значи да за сат времена можемо да обавимо 20 хектара ђубрења. Ти учинци нам дозвољавају да кажемо да ова механизација иде раме уз раме са конвенционалном, при чему је све квалитетно контролисано и доноси велике користи – каже наш саговорник.
Највеће интересовање за ову технологију показују произвођачи који су свесни конкретних проблема на својим њивама и у воћњацима.
Велике површине у Србији угрожене су кукурузним пламенцем, који отвара пут гљивичним обољењима на клипу. То доводи до појаве афлатоксина у ланцу исхране животиња, а касније и у млеку и месу, где су толеранције изузетно ниске.
Илустрација: За дронове су заинтересовани ратари, јер им штеди време и новац
Произвођачи, према речима нашег саговорника, знају да кукуруз са афлатоксином више не могу да продају јер га нико неће купити.
Поред ратара, који су на првом месту по интересовању, за дронове су подједнако заинтересовани воћари и виноградари, пре свега због ефикасне заштите биља и спречавања зараза у критичним моментима.
– Како ући у парцелу уколико је пала велика киша? Када је блато, морате да чекате да се тло осуши да бисте могли да уђете са механизацијом, а управо је то онај „прозор” када болести улазе у усеве. Да би се то спречило, ту наступају дронови – закључује Зоран Стојановић.
Повољнији од конвенционалних машина
Када је реч о финансијском аспекту, основна конфигурација модела Т100 кошта 21.000 евра, док се модел Т50, на акцијској сајамској понуди, може набавити за 12.900 евра.
Стојановић напомиње да су ове цене примерене тржишту.
– Прскалица која би била пандан овој машини и могла да ради, на пример, третман кукурузног пламенца, коштала би бар 100.000 евра – истиче он.
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/revolucija-domacoj-poljoprivredi-kada-klasicna-mehanizacija-zakaze-tu-je-dron-radi-kad-je-blato-pet-hektara-nadjubri-za-15-minuta-2026-05-20