Нови Сад — Док се у јавности често говори о кризама, ниским ценама, увозу и проблемима у пољопривреди, са конференције „Аграрно пролеће 2026“, одржане у оквиру 93. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, стигла је једна потпуно другачија слика српског аграра.
Уместо приче о проблемима, у центру пажње биле су жене које су одлучиле да остану на селу, да покрену сопствену производњу, да прерађују, продају, брендирају и живе од свог рада.
А управо те приче показале су колико се српско село последњих година мења.
Конференција је окупила велики број жена из различитих крајева Србије — од малих породичних газдинстава до успешних произвођачица које данас пласирају своје производе и ван граница земље. У сали су били и ученици пољопривредних школа, представници институција, медија и бројни произвођачи, што је целом догађају дало додатну тежину.
Министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић поручио је да држава мора озбиљније да препозна жене као покретаче развоја аграра.
„Када говоримо о развоју српског аграра, морамо бити искрени и рећи да без жена нема ни јаког села, ни стабилне породице, ни дугорочно одрживе пољопривреде“, поручио је министар.
Он је нагласио да Србија мора да пређе са извоза сировина на производњу са додатом вредношћу и да управо жене најчешће покрећу такве послове.
„Ако наставимо да извозимо само пшеницу и кукуруз, Србија неће направити искорак. Морамо више да прерађујемо, пакујемо и брендирамо производе, а жене су те које то најчешће умеју да покрену“, рекао је Гламочић.
Једна од најснажнијих порука стигла је од Вере Шкулић, председнице Асоцијације агропредузетница Србије, која је подсетила да је ово прво удружење жена у пољопривреди у Србији.
„По први пут у историји српског аграра постоји удружење жена у пољопривреди. По први пут жене имају прилику да заједно наступају, да се чују и да покажу шта све знају и могу“, поручила је Вера.
Она је истакла да удружење постоји свега шест месеци, али да је за кратко време успело да организује више конференција, обезбеди погодности за чланице и повеже жене са институцијама и привредом.
Вера Шкулић, председница Асоцијације агропредузетница Србије
„Жене са села данас коначно добијају прилику за видљивост. Оне више не крију да се баве пољопривредом. Данас поносно показују свој живот, своју производњу и свој рад“, рекла је Шкулић.
Посебно је нагласила значај друштвених мрежа у промоцији живота на селу.
„Што више приказујемо лепоту живота на селу, веће су шансе да мотивишемо младе да остану или да се врате селу. Без села нема ни Србије“, поручила је она, уз снажан аплауз присутних.
Милица Јанковић, посебна саветнице министра пољопривреде (прва са леве стране) поред ње је Ведрана Недељков
Велики утисак оставило је и излагање Милице Јанковић, посебне саветнице министра пољопривреде, која је говорила о практичним проблемима са којима се жене сусрећу када желе да покрену производњу или конкуришу за подстицаје.
„Жене најчешће не одустају због рада, већ због страха од администрације и процедура“, рекла је Јанковић.
Она је подсетила да у Србији постоји мрежа од 34 пољопривредне саветодавне и стручне службе које бесплатно помажу произвођачима. „Наши саветодавци помажу женама да прикупе документацију, да се пријаве кроз еАграр, да оснују удружење или задругу. Не треба да плаћају агенције за те послове, јер све то могу бесплатно да добију кроз систем државне подршке“, истакла је Јанковић. Она је нагласила да је све више жена које се интересују за ИПАРД програме, прераду и озбиљне инвестиције у пољопривреди. „Када жена има идеју и вољу, онда заиста нема границе. Најважније је да не одустане после првог проблема“, поручила је она.
О важности образовања и будућности пољопривреде говорила је Милица Селаковић из Привредне коморе Србије.
Ивана Маријановић и Милица Селаковић (десно)
„Људи још нису довољно свесни колико вреди имати кућу на селу и парче земље. Популација расте, потреба за храном расте и пољопривреда ће у будућности бити још важнија“, рекла је Селаковић.
Она је најавила и да је у плану формирање секције за женско агропредузетништво у оквиру Привредне коморе Србије.
„Ми можда не дајемо директно новац, али можемо да помогнемо кроз едукацију, умрежавање, наступе на сајмовима и повезивање са тржиштем“, поручила је она.
Скуп у Новом Саду показао је и колико је важно да се о женама у пољопривреди више говори у јавности. Не као о статистици или социјалној категорији, већ као о људима који данас носе велики део српског аграра.
И управо је то можда била најважнија порука „Аграрног пролећа 2026“ — да жене у пољопривреди више не желе да буду невидљиве.
Посебну пажњу привукла је прича Ведране Недељков, која је са породицом развила производњу мини лубеница и успела да их пласира на европско тржиште.
„Почели смо са хиљаду семенки. Данас извозимо у Европу. Али није било лако. Мора да се ради сваки дан и да се стално улаже у квалитет“, рекла је Ведрана.
Она је објаснила да су производњу организовали на више мањих газдинстава како би добили стабилан квалитет и довољне количине за тржиште.
„Тако смо помогли и другим породицама да остану на селу и живе од свог рада“, поручила је она.
Једно од најемотивнијих излагања имала је Ивана Маријановић, произвођачица ароније и прерађевина, која је говорила о томе како се бренд не гради само производом, већ причом и емоцијом.
„Производ који се продаје задовољава потребу. Производ који се памти носи причу, емоцију и идентитет“, рекла је Ивана.
Она је признала да у почетку није ни желела да се бави пољопривредом.
Модерато скупа био је Горан Ђаковић, председник УО АГРОПРЕСС
„Да ми је неко некада рекао да ћу се бавити аронијом, не бих му веровала. Данас живимо од тога и поносни смо на оно што смо створили“, рекла је она.
Посебна саветница министра Милица Јанковић истакла је да жене најчешће не одустају због рада, већ због страха од администрације.
„Жене имају идеје и вољу, али их често плаше процедуре и папири. Зато постоје пољопривредне саветодавне службе које бесплатно помажу од прве идеје до пријаве за субвенције“, поручила је Јанковић.
Она је подсетила да Србија данас има 34 пољопривредне саветодавне службе и да је све више жена које се интересују за ИПАРД програме, прераду и озбиљне инвестиције.