Пчела је, по свим стручним налазима, најкориснија животиња на свету. Да ли нам помаже у опрашивању, одрживости и равнотежи у природи или преко својих производа у лечењу, увек се показала као лидер у својој мисији. Стручњаци тврде да пчелињи производи — мед, матични млеч, прополис и пчелињи отров — могу бити делотворни против многих болести. Ипак, постоје и опасности лечења пчелињим производима, управо због њиховог јаког алергијског дејства. Владимир Милић из Рибнице код Краљева са пчелама је почео дружење у својим озбиљним годинама, а данас године више не броји…
У пчеларству је најпознатија производња меда, пчелињих производа и матица. Последњих година све је популарнија и апитерапија, а један од пионира овог начина коришћења пчела у сврху лечења пионирски је применио деведесетих година Владимир Милић из Рибнице — лично на себи. Тада је буквално осетио шта значи убод пчеле.
„Те 1993. године имао сам здравствених проблема. Обилазио лекаре, болнице, бање. Буквално нисам могао да се крећем. Мој добар пријатељ, нажалост више није међу живима, донео ми је кошницу. Ја буквално да се са њим посвађам — да ме уједају пчеле, не хвала! Убеди он мене, послушам ја њега, наљутимо те пчеле из кошнице… Ух, оне су мене толико нагрдиле и преко ћебета да сам мислио да ћу да умрем. Знате шта је најгоре у целој причи? Ни он ни ја нисмо знали да ли смо алергични на убод пчела! Замислите то незнање и ризик. Међутим, ја ујутру осетим да могу на ноге. Тада приђем отвору кошнице и само откријем део леђа и кичме, али, наравно, полако… После месец дана ја сам стао на ноге. Данас имам 83 године и не знам од тада шта је болест. Почео сам да ширим број кошница, сада су на пчелињаку у Јовцу, према Гочу, и да уживам у благодетима природе и пчелињих производа“, почиње своју причу Владимир Милић.
Од тада је почео интензивно да пчелари и развија своје знање у овој области. Његова збирка стручне литературе садржи око 90 издања светских књига и приручника. Почео је да развија и апитерапију. Да би се бавио апитерапијом, прошао је многе семинаре, курсеве и добио званичну тапију, и то међу првима у Србији.
„Обишао сам многе државе, стручњаке, пчеларе, колеге у Европи. Прочитао много литературе и књига. Пчела је толико благородно биће да је све што произведе лековито — чак и њен отров. Овај посебан инсект, коме је природа подарила жаоку да штити своје друштво од непријатеља, нажалост свој отров може да употреби само једном. Давно су људи схватили да се и у жаоци крије лек. Пчелари, или они које су пчеле чешће убадале, приметили су да су здравији и да немају болести које су њихови преци имали. Старе цивилизације користиле су жаоку, а после научних потврда апитоксин је доживео експанзију као алтернативна метода лечења, посебно у Кини и Русији.“
У свету има око 140.000 апитерапеута који лече око 400 милиона људи, а у Србији око 90. Наш саговорник је један од пионира у овој области у Србији.
„Апитерапија је једна од најмоћнијих метода традиционалне медицине, која се бави превенцијом и исцељењем, односно лечењем медоносном пчелом и њеним производима, када их апитерапеут примени на одговарајући начин. Сами пчелињи производи су неисцрпан лек из природе, а ми и даље користимо у исхрани адитиве, шећере и вештачке боје!“
Вероватно нико није размишљао на тему убода пчеле, али се поуздано утврдило да пчелари не оболевају од реуме, ишијаса, спондилозе и упале зглобова. То доводи до јасног закључка да се пчелињи отров користи за санацију тих обољења.
„Помаже у лечењу мултипле склерозе, Паркинсонове и Хочкинове болести, дијабетеса, неуралгије, мишићних поремећаја, фибромиозитиса. Пчелињи отров имуностимулише, побољшава кардиоваскуларни систем, микроциркулацију и проток крви у периферним ткивима. Има снажно бактерицидно, антиканцерогено и антизапаљенско дејство, нормализује рад надбубрежне жлезде, потпуно опоравља нерве, јача меморију и делује аналгетички.“
И заиста, док разговарамо, наш саговорник демонстрира убод пчеле на својој супрузи. Мала нелагодност, црвени круг, мало пецкање и то је то. Ако се одлучите на ову варијанту лечења или превенције, морате имати доказ да нисте алергични на пчелињи отров или убод. За лечење је најбоље користити живу пчелу.
„Зависно од болести, потребно је дати један или више убода дневно у периоду од неколико дана до више година, уз краће паузе. Опет, све зависи од болести. Ко не подноси убоде, може користити апитоксин као крему која се утрљава на жељена места. Жаоке медоносне пчеле користе се од раног пролећа до касно у лето, а с јесени и током зиме апитоксин у праху. Дакле, супротно методи инхалације, јер тада терапију за алергије примењујемо у периоду мировања вегетације.“
Интересантно је да неки убод пчеле, односно овај третман, користе као замену за ботокс и смањење бора.
Ове такозване „апикоморе“, у којима човек, лежећи на кошницама, свој организам доводи у стање равнотеже, посебна су прича. Пчеле имају своје биопоље које утиче на наш организам, те тако нестају стрес и напетост, стабилизује се крвни притисак и слично. Ово је само један вид апитерапије који може решити многе здравствене проблеме у званичној и алтернативној медицини.
„Поред испаравања меда, прополиса, воска и свега осталог што пчеле производе или сакупљају у природи, ту се налази преко педесет хиљада активних материја које су научници открили током вековних истраживања, а све оне благотворно делују на наш организам. Оваква инхалација постиже сјајне резултате код превентиве. Овај вид ‘терапије’ није лечење, већ начин да се на прави начин искористе пчелињи производи и ваздух као један другачији вид контакта са пчелама и природом. Инхалација ваздухом из кошнице показала је неке сјајне резултате код хроничних стања као што су астма и бронхитис.“
Када се користи?
„Видите, за алергије, рецимо на амброзију, терапија се увек ради када је вегетација у мировању. Важно је знати и да ли ‘пацијент’ има неку придружену болест, неко хронично обољење. Најважније је увек да није алергичан на полен, прополис или убод пчеле. Ја не живим искључиво од овога и заиста овде по комшилуку молим родитеље да доводе децу. Све је више деце са алергијама. Нису оне само из ваздуха и природе. Питам родитеље чиме се деца хране. Поред меда и воћа, деца једу грицкалице и слаткише, пију сокове пуне шећера и адитива. Деца су нам све више гојазна и све више трома. Морају неки кораци да се предузму како би се спасиле ове генерације. Разумем и неповерење, јер последњих година постоје и многи фалсификати меда на тржишту. Од нечега ипак морамо почети.“
Ми смо неписмени и по питању коришћења меда и пчелињих производа, тврди наш саговорник…
„Видите ту заблуду да се мед мора узимати дрвеном кашиком. Па у чему врцамо мед? У чему се мед складишти? Друго, капи прополиса поједете на коцки шећера. Па молим вас, да ли користимо капи или коцку шећера? Већина нас који радимо на препаратима од меда, прополиса, полена и лековитих биљака, које су такође дар природе, увек приложимо упутство и дамо додатни савет. Човек, шта не зна, треба да пита — ту сам за сваки одговор. Мед, полен са медом, треба растворити у млакој води, ни топлој ни хладној, најчешће једну кашичицу у два децилитра воде и тако попити. Да ли вам је пуно, породично, велика кашика меда?“
Апитерапија подразумева лечење свим производима медоносних пчела, односно медом, матичним млечом, пчелињим поленом, прополисом и воском. У исту намену користе се и методе попут удисања ваздуха из кошнице, лечење пчелињим отровом и слично, али ваља бити опрезан, нарочито код инфективних болести и алергија на пчелиње производе.
Наш саговорник је права енциклопедија. Очигледно је да постоји много тема о којима можемо да говоримо. Обећавамо — долазимо поново, можда на пчелињак. А ви размислите да ли је скупа тегла меда са поленом у односу на „гомилу“ глупости на које потрошимо новац…
Соња Цветковић