Расадничка производња представља основу савремене пољопривреде јер од квалитета саднице директно зависи будући принос, отпорност засада и конкурентност домаћих производа на светском тржишту. Иако се често налази у сенци финалних производа попут малине, јабуке или вина, без снажног домаћег садног материјала нема ни одрживе биљне производње.
У пољопривреди постоји неписано правило да се грешка при избору садног материјала плаћа деценијама. У воћарству и виноградарству засади трају од 15 до 30 година, па квалитет саднице одређује судбину инвестиције.
Добар садни материјал који модерни расадници производе је сертификован, селекционисан и калемљен на подлоге које су отпорније на екстремне временске услове и прилагођене специфичном земљишту у Србији. Са друге стране, кроз савремене саднице омогућава се бржи улазак засада у пун род, што пољопривредницима брже враћа уложени новац.
Предност развоја домаће расадничке производње је и у томе што се смањује зависност од увоза и милиони евра трошени на увоз садница могу да остану у земљи, код локалних произвођача засада. Истовремено се ствара могућност и за њихов извоз, али и за задржавање становништва у руралним и неразвијеним деловима земље.
Подаци бонитетне куће CompanyWall показују да се делатношћу производње садног материјала, која обухвата гајење садница и подлога, украсног биља, луковица, гомоља и корена, мицелијума за печурке и уопште пословања расадника, у Србији у прошлој години бавило 286 привредних субјеката.
Укупан приход сектора порастао је у прошлој години за скоро 15 одсто и износио је 6,9 милијарди динара (59 милиона евра), али је нето добити смањена скоро за трећину и износила је 157 милиона динара уз веома скромну нето профитну маржу од 2,3 одсто.
Илустрација: Сектор је у 2025. години доживео снажан опоравак продаје након благог пада у 2024, али је раст трошкова значајно нагризао крајњи резултат
Збирни подаци, међутим, не осликавају реалну слику овог сектора прољопривредне производње јер је у 2025. години активно било нешто мање од 60 одсто фирми, од којих је 140 остварило промет већи од миллион динара.
Чак 118 фирми предало је у години за нама завршни рачун у којем се наводи да је приход био раван нули, а 90 одсто ових пословних субјеката није имало приход ни у последње три године.
Сектор је у 2025. години доживео снажан опоравак продаје након благог пада у 2024, али је раст трошкова значајно нагризао крајњи резултат.
Анализа профитабилности показује да је у односу на 2024. годину у којој је нето добит целог сектора износила скоро 230 милиона динара, у претходној години чиста зарада била нижа за 31 одсто, али и даље 2,5 пута већа него у 2023.
Пад добити уз раст прихода указује на снажан притисак улазних трошкова радне снаге, енергије и репроматеријала, као и велике губитке појединих великих играча у 2025. години.
У сектору је у 2025. години било формално запослено 422 радника, што значи да у просеку ради мање од две особе по фирми у делатности познатој као високозахтевном када је реч о мануелној радној снази. Међутим, треба имати у виду рачуноводствену специфичност ове делатности у којој се због изразите сезоналности, велики део радне снаге ангажује преко сезонских пријава ван сталног радног односа, што се књижи кроз трошкове услуга односно накнада, а не кроз просечан број стално запослених.
Званични просек бруто зарада у сектору у 2025. години износио је 117.450 динара, што представља раст од 11,2 одсто у односу на 2024. и 18,9 процената у односу на 2023. годину. Анализа показује да код највећих и најпрофитабилнијих компанија плате значајно премашују секторски просек, док код мањих породичних расадника плате често остају на нивоу минималне зараде.
Са збирном нето профитном маржом од 2,28 одсто у прошлој години наспрам 3,8 одсто у години раније, гајење садног материјала спада у нископрофитабилне, капитално и радно интензивне гране са спорим обртом залиха јер производни циклус садница траје од једне до три године.
Илустрација: Гледајући географски у расадничарском послу предњачи Расински округ
Географска анализа показује екстремну концентрацију делатности. Србија има један доминантан расадничарски басен и неколико великих појединачних центара. Расински округ који обухвата Трстеник, Крушевац, Варварин, Ћићевац и Брус, апсолутни је лидер по броју фирми и укупном промету.
На овом подручју регистроване су 134 фирме, што чини скоро половину свих субјеката у Србији.
Сам Трстеник има 62 фирме и остварује 1,7 милијарди динара прихода, односно четвртину укупних прихода од ове делатности у Србији. Крушевац са 67 фирми остварује 1,4 милијарде динара.
Интересантно је и да Шабац са свега шест фирми остварује 1,3 милијарде динара прихода, што указује на присуство веома крупних играча у овом делу земље.
Највећи приход у прошлој години остварио је Севеплант из Куле, који са 1,3 милијарде динара генерише скоро петину укупног промета целе гране у Србији и запошљава 83 радника, односно петину свих запослених у сектору.
Десет највећих компанија заједно је у 2025. години остварило више од половине укупног прихода целог сектора у Србији.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/trstenik-i-krusevac-centri-rasadnicke-proizvodnje-sa-polovinom-prihoda-sektora/