Мускатна тиква, препознатљива по крушкастом облику, светлобеж покожици и наранџастом месу, све више привлачи пажњу европских произвођача и потрошача. Некада је била углавном сезонско поврће, а данас се захваљујући новим хибридима, побољшаним условима складиштења и развоју прерађивачке индустрије продаје и месецима након бербе. Истовремено, потрошачи све чешће бирају мање плодове, док селекционери развијају сорте које су слађе, отпорније на болести и погодније за дуже чување.
Овај тренд није заобишао ни Србију. У Каћу, недалеко од Новог Сада, Ведрана Недељков са породицом производи мускатну тикву на 1,2 хектара, а овогодишњи очекивани принос износи око 20 тона по хектару. Ипак, њено искуство показује да добра зарада не зависи само од приноса, већ и од тога да ли произвођач може да сачува плодове и сачека повољнију цену.
Европско тржиште тражи мање плодове и дужу сезону
Према анализи Центра за промоцију увоза из земаља у развоју (CBI), просечна годишња потрошња тикви и сродних врста у Европи повећана је са четири килограма по становнику 2019. године на 5,1 килограм у 2023. години. То представља раст од 27,5 одсто за четири године. Истовремено је увоз из земаља у развоју порастао са 114.000 на 144.000 тона.
Новији трговински показатељи указују на наставак интересовања за ову групу поврћа. Према подацима Евростата које обрађује платформа The Trade Hub, увоз тикви и сродних плодова у Европску унију из земаља ван ЕУ током 2025. године повећан је за 2,1 одсто у односу на претходну годину.
Ове статистике обухватају више врста тикви, а не искључиво мускатну тикву, али показују да европско тржиште има значајан простор за произвођаче који могу да обезбеде уједначен квалитет и континуитет испоруке.
Посебно је занимљива промена потрошачких навика. Уместо великих плодова, купци све чешће траже тикве масе од једног до два килограма, које су погодније за мања домаћинства и припрему једног или два оброка. Расте и интересовање за очишћену, исечену и упаковану тикву, као и за готове производе од њеног меса.
Да се сличне промене дешавају и на домаћем тржишту, потврђује Ведрана Недељков из Каћа, чије смо газдинство посетили током производне сезоне. „Слична је прича као и са мини-лубеницама. Људи све мање купују велике беле бундеве, а све мање купују и кришке. Дошли смо до тога да нам треба мања бундева која је практична и лакша за коришћење. Тако смо дошли до мускатне тикве и зато смо почели да је производимо“, објашњава Ведрана Недељков за Агробизнис магазин.
На њиховом газдинству гаји се хибрид Плуто, а производња је организована тако да се уклопи са осталим повртарским културама, пре свега мини-лубеницама.
Расад се сади у априлу или мају, на фолију, уз систем за наводњавање кап по кап. Током вегетације обављају се редовно заливање, ђубрење и одржавање усева, а према искуству наше саговорнице, потреба за заштитом од гљивичних обољења до сада је била релативно мала. „Што се тиче производње, ту немамо никаквих проблема за сада. Једном или два пута попрскамо против гљивичних обољења и то је све. Нормално заливамо и ђубримо, али ни близу као лубенице“, каже Недељков.
Берба почиње у септембру, када се завршавају главни послови око лубеница. Ове године, због повољних временских услова, део плодова остао је на њиви и почетком новембра. Са површине од 1,2 хектара до тренутка разговора убрано је између 13 и 13,5 тона, док Ведрана процењује да је приближно иста количина остала за бербу. То значи да би укупан принос могао да достигне око 20 тона по хектару.
Највећа потреба за сезонским радницима јавља се током садње и бербе, док већину осталих послова породица обавља самостално.
Зашто је подрум важнији од ране продаје?
Иако је производња релативно једноставна, пласман представља знатно већи изазов. „И други произвођачи су схватили да око бундеве нема пуно посла. Онда имамо можда и превелику производњу, а неорганизовану продају и откуп. У септембру, октобру и новембру цена буде доста ниска јер сви нуде, поготово произвођачи који немају где да је чувају“, објашњава Ведрана.
Пита са мускатном тиквом и сладоледом од ваниле
Њено газдинство има значајну предност јер располаже подрумом испод породичне куће, у којем се плодови чувају без додатне потрошње енергије. Због релативно стабилне температуре, мускатна тиква може да остане у добром стању месецима након бербе. „Ми се стрпимо. Продајемо је од децембра до марта или априла. Имамо подрум испод целе куће и ту је чувамо без икаквог трошења додатне енергије. Малтене бесплатно је чувамо“, истиче наша саговорница.
Према њеном искуству, поједини плодови могу да се очувају и до годину дана, мада газдинство завршава продају у пролеће, када почињу други сезонски послови. Тренутна цена по којој газдинство продаје мускатну тикву износи 50 динара по килограму, при продаји у боксовима. Купци су домаћи маркети, препродавци и трговци, а цена се обично повећава после Нове године, када понуда на тржишту постаје мања. Управо могућност одложене продаје представља једну од највећих предности мускатне тикве у односу на повртарске културе које морају да се пласирају одмах након бербе.
Шпанци чувају тикву до априла, а потрошња расте
Искуство произвођача из Каћа веома је слично ономе што се дешава у Шпанији и Португалији, где се производња мускатне тикве последњих година све више ослања на хибриде који могу дуго да се чувају.
Хоакин Наваро, руководилац развоја програма тикви у компанији Sakata Seed Ibérica, изјавио је у фебруару 2026. године за специјализовани портал FreshPlaza да произвођачи све успешније продужавају сезону продаје захваљујући хибридима Estrella и Orionit. Они се беру током септембра и октобра, а могу да се продају све до краја априла. Поред доброг чувања, одликује их и висок садржај растворљиве суве материје, од 11 до 12 степени Брикса. „Наш циљ је да у будућности можемо да продајемо тикву са Иберијског полуострва током целе године, али то тренутно није могуће јер се све залихе распродају пре маја“, објаснио је Наваро.
Према његовим подацима, потрошња мускатне тикве у Шпанији порасла је са приближно 0,8 килограма по становнику пре шест година на 1,4 килограма у 2025. години. То је повећање од око 75 одсто. Раст потрошње повезује се и са већом понудом припремљеног и прерађеног поврћа, што мускатној тикви отвара додатне могућности за пласман.
Нови хибриди отпорнији на болести
Селекционери настоје да истовремено побољшају принос, укус, отпорност на болести и способност чувања плодова. Један од занимљивијих примера је Orionit F1, хибрид компаније Sakata Vegetables Europe, награђен сребрном медаљом за сортну иновацију на такмичењу SIVAL Innovation 2025. Његова посебна вредност је средњи степен отпорности на гљивичног патогена Didymella bryoniae, који може да изазове појаву смеђих пега на плодовима, укључујући и током складиштења.
Ова обољења могу да направе велике економске губитке јер плодови са оштећеном покожицом губе тржишну вредност, чак и када унутрашњи квалитет није озбиљније нарушен. Због тога отпорност на болести постаје један од важних критеријума при избору хибрида, нарочито за произвођаче који планирају продају током зимских месеци.
Научници из Новог Сада истражују утицај високих температура
Истраживања мускатне тикве спроводе се и у Србији. У научном раду објављеном 2025. године у часопису „Савремена пољопривреда“, Милка Брдар-Јокановић, Биљана Кипровски, Марко Кеберт, Милана Матић и Владимир Сикора испитивали су могућности побољшања приноса и хранљивог квалитета мускатне тикве класичним оплемењивањем. У истраживању је коришћено пет родитељских генотипова и десет хибридних комбинација, а огледи су спроведени током две производне сезоне које су се разликовале по температурним условима. Резултати су показали да су хибриди углавном остваривали већи број плодова и већи принос по биљци у односу на родитељске линије. Међутим, повећање приноса није увек било праћено побољшањем хранљивог квалитета.
Посебно је занимљиво да су високе температуре претежно биле повезане са смањењем садржаја каротеноида, али и повећањем садржаја шећера у плодовима. Ови резултати важни су за будуће програме селекције, јер указују на потребу да се нови хибриди истовремено прилагођавају климатским условима и захтевима тржишта.
Хокаидо тиква као следећи корак
На газдинству Недељкових у Каћу већ се размишља о ширењу понуде. Поред мускатне тикве, производе и хокаидо тикву, која има другачије особине и може да буде занимљива за купце који траже производе једноставније за припрему. „Производимо и хокаидо бундеву. Она је, по мени, следећи корак и много је занимљивија за потрошача. Мекша је, не мора да се љушти јер има јако танку кору, слађа је, али се доста теже чува. Много је осетљивија“, објашњава Ведрана Недељков.
Ова разлика показује зашто избор сорте не треба заснивати само на приносу. Мускатна тиква има предност када је реч о дужини чувања, док хокаидо може да буде занимљив за потрошаче којима је важна једноставна припрема. И европске анализе тржишта указују на то да хокаидо тиква у појединим сегментима може да постигне знатно вишу цену од класичне мускатне тикве, али да су трошкови семена и производни ризици такође важни за коначну рачуницу.
Може ли Србија да извози мускатну тикву?
Иако домаћи произвођачи имају искуства у гајењу мускатне тикве, организован пласман и даље представља изазов. Ведрана Недељков сматра да би удруживање произвођача и организовање откупа могли да отворе нове могућности за извоз. „Ми не извозимо бундеву, али знам да постоји потражња у Европи, зато што идем по сајмовима, видим и чујем. Било би добро да се организује откуп, да се тикве упакују и пласирају даље. Има доста произвођача, али мислим да се још нико није прихватио да се озбиљније бави тиме“, каже она.
Близина европских тржишта могла би да буде предност за српске произвођаче, нарочито у односу на добављаче из удаљенијих земаља. Ипак, за озбиљнији извоз неопходно је обезбедити уједначен квалитет, сортирање, паковање, одговарајуће услове складиштења и поуздане количине за испоруку. Према подацима CBI, на европском тржишту посебно су тражени плодови масе од једног до два килограма, док се цена разликује у зависности од сорте, порекла, начина производње и квалитета.
За српске произвођаче то је важан сигнал да приликом планирања производње морају да размишљају и о потребама крајњих купаца.
Колико може да донесе један хектар?
Ако се као пример узме очекивани принос од 20 тона по хектару на газдинству Недељкових и тренутна продајна цена од 50 динара по килограму, потенцијална вредност производње износи око милион динара по хектару. На површини од 1,2 хектара то би значило приближно 1,2 милиона динара бруто прихода, под условом да се целокупна количина прода по истој цени.
Међутим, то није зарада произвођача. Од тог износа потребно је одбити трошкове расада, фолије, наводњавања, ђубрења, заштите, радне снаге, бербе, транспорта, складиштења и евентуалних губитака.
Осим тога, цена није иста током целе сезоне. Управо због тога произвођачи који имају одговарајући простор за чување могу да буду у повољнијем положају од оних који морају да продају плодове одмах након бербе. Искуство из Каћа показује да мускатна тиква може успешно да се уклопи у производњу повртарских газдинстава, нарочито оних која већ имају механизацију, системе за наводњавање и складишни простор.
Европски трендови указују на раст интересовања за мање, уједначене и квалитетне плодове, док домаћи произвођачи потврђују да ова култура не мора да буде превише захтевна за гајење. Највећи простор за напредак, међутим, није само на њиви већ у организованој продаји, складиштењу и преради. Јер, како показује пример породице Недељков, није најважније само колико тикве роди, већ и када ће она стићи до купца.
Извори: CBI – The European Market Potential for Pumpkins and Squash; FreshPlaza, 18. фебруар 2026; Sakata Vegetables Europe – Orionit F1; Contemporary Agriculture, 2025, „Nutritional Quality and Agronomic Yield of Cucurbita moschata Hybrid Combinations“.