Кожара, колачара и будимка поново привлаче пажњу купаца и налазе место у домаћим воћњацима. Њихов укус многе подсећа на детињство, али питање да ли су старе сорте заиста другачије по саставу и богатије нутријентима захтева више од личног утиска. Осим нутритивних карактеристика, њихова вредност огледа се и у очувању генетичке разноврсности, значају за пољопривреду и могућностима које пружају домаћим произвођачима.
Нутритивна вредност старих сорти
Супротно заблуди да се предност старих сорти огледа само у богатијој ароми, научне анализе указују на конкретне нутритивне бенефите. Према информацијама које су стручни саговорници из Министарства пољопривреде поделили са „Блиц Бизнисом“, поједине старе сорте могу садржати веће количине вредних биљних једињења у поређењу са савременим сортама.
Посебно се издвајају студије о јабукама, које су показале да поједине старе сорте имају знатно већи садржај полифенола – природних биљних једињења са потенцијално снажним антиоксидативним својствима. Ови антиоксиданси заступљени су и у месу и у кори плода. Ипак, стручњаци напомињу да коначан састав зависи од саме сорте, услова узгоја, момента бербе и начина чувања, због чега је за потрошача најкорисније да зна тачно порекло и начин производње хране коју купује.
„Стара“ сорта није исто што и „аутохтона“
Када се говори о старим сортама, често долази до њиховог поистовећивања са аутохтоним сортама. Међутим, ова два појма имају различита значења:
– Стара сорта описује дугу историју гајења на одређеном подручју, али биљка не мора бити пореклом са тог поднебља.
– Аутохтона сорта означава директну повезаност са одређеним подручјем и локално порекло.
Данијела Нишавић, оснивачица и уредница портала Плодна земља, наводи пример познате јабуке златне зимске парменке: она се деценијама гаји у нашим воћњацима, али је по пореклу из Француске.
Зашто су старе сорте нестајале и у чему је њихова генетичка тајна?
Са развојем савремене пољопривредне производње, предност су све више добијале сорте које одговарају захтевима тржишта у погледу приноса, изгледа и могућности складиштења и транспорта. Тако су многе старе сорте, упркос препознатљивом укусу и другим вредним карактеристикама, постепено губиле своје место у домаћим воћњацима.
– У жељи да се постигне савршенство изгледа на уштрб укуса, старе сорте полако су нестајале из домаћег узгоја. Потрошачи су охрабривани да чуло вида има примат над чулом укуса – објашњава Нишавић.
Илустрација: Снежана Чоловић и њен супруг су на имању у Лисовићу код Барајева подигли органски засад са неколико хиљада стабала, међу којима важно место заузимају управо старе сорте јабука и крушака
Поред укуса и нутритивних карактеристика, старе сорте представљају и вредан извор генетичке разноврсности. Њихове особине, укључујући потенцијалну отпорност на одређене болести и услове средине, могу бити значајне за развој нових сорти и прилагођавање пољопривреде будућим изазовима.
Стара сорта не значи аутоматски и „органски производ“
Наши саговорници указују на још једну честу забуну – старост сорте не гарантује да је плод органски или нетретиран. Старост се односи на генетско порекло, док је органска производња сертификован метод узгоја са строго дефинисаним правилима и контролом.
Стара сорта се може гајити и конвенционално, па самим тим захтева одговарајући третман и заштиту.
Такође, уз прилагођене услове и правовремену садњу, старе сорте могу дати изузетно високе и стабилне приносе, што потврђује и Владимир Милутиновић, сарадник Шумарског факултета који на породичном имању у Ваљевској Лозници гаји више од 20 старих сорти поврћа.
Од економије и машинства до хиљада стабала у Лисовићу
Да узгој старих сорти може бити успешан бизнис модел показује прича Снежане Чоловић, економисткиње, и њеног супруга, машинског инжењера. Они су на имању у Лисовићу код Барајева подигли органски засад са неколико хиљада стабала, међу којима важно место заузимају управо старе сорте јабука и крушака.
Уз стручну подршку професора Ђорђа Моравчевића са Пољопривредног факултета и удружења Сербиа Органица, успешно су развили производњу и увидели да купци све више питају ко производи храну, на који начин и коју конкретно сорту купују.
Подршка за чуваре старих сорти: 500.000 динара за развој газдинстава
Повратак старим сортама захтева улагања у садни материјал, рад, опрему и знање. Препознајући њихов значај, НЛБ је у оквиру свог 15. НЛБ Органиц конкурса увео посебну категорију “Чувари старих сорти”.
Произвођачи који негују и умножавају старе сорте воћа и поврћа из Србије у овој категорији конкурисали су за награду од 500.000 динара. Ова подршка омогућава малим газдинствима да набаве неопходну опрему, унапреде производњу и реализују улагања за која сама немају довољно средстава.
Очувањем старих сорти чувају се и њихова јединствена својства, генетичка разноврсност и знање о традиционалном узгоју. Подршка произвођачима који их негују зато је важан корак да ово наслеђе настави да живи и у будућим генерацијама.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/stare-sorte-jabuka-i-krusaka-se-vracaju-evo-zasto-su-vazne-i-za-vase-zdravlje/vxgt6hl