Није свака трешња за исту резидбу: Како до крупнијег плода и веће зараде?

У воћњацима у Камендолу и Пударцима стручњаци су испитивали како летња и зимска резидба утичу на родност и квалитет осам сорти трешње. Резултати су показали да већи принос не доноси увек и већу зараду, али и да начин резидбе мора бити прилагођен свакој сорти. О резултатима истраживања, производњи трешње у Гроцкој и могућностима за унапређење воћарства разговарали смо са др Дејаном Маринковићем, чланом истраживачког тима.

Гроцка је највеће производно подручје трешње у Србији. Према подацима коришћеним у истраживању Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд, на територији ове општине под трешњом се налазе 1.032 хектара, што представља више од четвртине укупних површина под овом воћном врстом у нашој земљи. Ипак, велике површине и дуга традиција нису гаранција добре зараде. Трошкови производње расту, радну снагу је све теже обезбедити, а купци и откупљивачи траже крупне, чврсте и квалитетне плодове.

У таквим околностима све је важније питање како из постојећих засада добити више плодова који могу да постигну најбољу цену. Одговор се не налази искључиво у избору сорте, ђубрењу или заштити, већ и у правилној резидби.

Управо је то била полазна основа пројекта „Сортне специфичности у диференцијацији цветних пупољака и вегетативног развоја настале применом помотехничких захвата у зеленој резидби трешње“, који је реализовала ПССС Београд у сарадњи са Институтом за економику пољопривреде Београд и ПССС Смедерево, уз финансијску подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Два газдинства и осам сорти

Истраживања су организована на два пољопривредна газдинства у општини Гроцка. У Камендолу, у петогодишњем засаду Лазара Ђорђевића, испитиване су сорте бурлат, ерли биг, ерли лори и лапинс. У Пударцима, на газдинству Верице Јовановић, оглед је постављен у осмогодишњем засаду са сортама кармен, каталин, валериј чкалов и зират 0900.

На оба газдинства стабла су калемљена на магриву, подлогу која се због добре прилагођености сушним условима традиционално користи у овом делу Србије. Засади се одржавају без система за наводњавање, али се разликују по старости, размаку садње и узгојном облику.

Стручњаци су упоређивали ефекте летње и зимске резидбе, пратећи развој младих прираста, формирање родног дрвета, број цветова и плодова, принос и квалитет трешања.

„Наш циљ није био да утврдимо само колико трешња може да роди, већ како да произвођач добије што већи удео квалитетних плодова. У пракси се често посматра укупан принос, а занемарује чињеница да разлика од свега неколико милиметара у пречнику плода може значајно да утиче на његову продајну цену. Зато смо желели да испитамо како поједине сорте реагују на различите начине резидбе и шта то значи за економику производње“, објашњава др Дејан Маринковић.

Летња резидба није једнако деловала на све сорте

Један од важнијих резултата огледа јесте да летња резидба код више сорти може повољно да утиче на родност, али да њени ефекти нису исти код свих стабала.

Код сорти валериј чкалов, зират 0900, бурлат и ерли лори утврђен је статистички значајно већи принос по стаблу у варијанти летње резидбе. Код кармена, каталина и лапинса принос је такође био већи, али разлике нису биле статистички значајне. Сорта ерли биг показала је другачију реакцију.

Ови резултати су посебно важни за произвођаче који у једном засаду гаје више сорти, што је честа пракса у Гроцкој.

„Не можемо сваку сорту трешње орезивати на исти начин и очекивати једнаке резултате. Сорте се разликују по бујности, распореду цветних пупољака и способности да формирају ново родно дрво. Летња резидба омогућава бољу контролу развоја крошње, али је неопходно познавати особине сорте и прилагодити јачину и начин резова“, истиче Маринковић.

Посебна пажња у истраживању посвећена је формирању младог родног дрвета. Код трешње најквалитетнији плодови најчешће се развијају на младим родним гранчицама и мајским китицама старим до три године.

На старијем родном дрвету временом долази до неповољног односа између броја плодова и лисне површине, због чега плодови могу да остану ситнији. Зато савремена резидба не подразумева само уклањање сувишних грана већ и стално подмлађивање родне површине.

Кармен има најкрупнији плод, али бурлат даје највећи принос

Међу осам испитиваних сорти посебно се издвојила кармен. Просечна маса њених плодова износила је 14,5 грама, а имала је и највећи удео трешања пречника већег од 30 милиметара.

Међутим, принос кармена био је релативно скроман, око 5,5 тона по хектару. Упркос томе, ова сорта је заузела прво место према примењеном показатељу економске вредности приноса, јер је велики део плодова припадао најплаћенијим класама.

На другом месту нашла се сорта каталин, такође захваљујући високом учешћу крупних плодова, док је треће место припало бурлату.

Бурлат је, са друге стране, остварио највећи принос у огледу, у просеку око 14,8 тона по хектару, али су у његовом роду преовладавали плодови пречника од 24 до 26 милиметара.

То је један од најзанимљивијих резултата истраживања. Произвођач који убере више трешања не мора нужно да оствари и већу вредност производње.

„Када говоримо о економици производње трешње, морамо да посматрамо и принос и квалитет. Сорта која даје нешто мање плодова, али има велики удео трешања пречника преко 30 милиметара, може да оствари већу вредност производње од сорте са знатно вишим приносом. Зато је важно да произвођачи знају шта могу да очекују од сваке сорте и како да технологијом гајења утичу на квалитет рода“, каже Маринковић.

Истраживачи су за поређење користили показатељ VEEP, који узима у обзир масу плода, заступљеност појединих класа крупноће, принос и цену. Такав приступ омогућава да се сорте не оцењују само према количини произведеног воћа већ и према његовој потенцијалној тржишној вредности.

Колико кошта килограм добре трешње?

Подаци са газдинства Верице Јовановић показују да се у производњи могу остварити приноси од 15 до 20 тона по хектару квалитетних плодова. За трешње пречника 30 милиметара и више у посматраном периоду наведене су велепродајне цене од 200 до 250 динара по килограму.

Међутим, висока цена не значи аутоматски и велику зараду.

Само трошкови примењених ђубрива и радне снаге за бербу, према подацима са овог газдинства, износили су по око 40 динара по килограму, односно укупно приближно 80 динара.

Посебно је занимљиво да је дневна норма берача износила око 90 килограма трешања. То значи да је за бербу 15 тона потребно приближно 167 радних дана једног берача, односно одговарајући број радника ангажованих у кратком периоду сазревања.

Када се томе додају трошкови заштите, обраде земљишта, амортизације, транспорта и осталих радова, јасно је зашто произвођачи све више пажње посвећују економици сваке појединачне сорте.

„Произвођачи данас морају да размишљају не само о томе колико ће трешње убрати већ и колико ће их коштати сваки килограм. Берба је посебно захтевна јер се обавља ручно, у кратком року, а плодови морају да задрже квалитет. Зато је важно да се кроз правилну резидбу и друге агротехничке мере добије што већи удео плодова који постижу најбољу цену“, наводи Маринковић.

Крупноћа није једино мерило квалитета

Поред физичких особина, анализиран је и хемијски састав плодова, укључујући садржај шећера, киселина и растворљиве суве материје.

Резултати су показали да најкрупнија трешња није обавезно и она са најповољнијим односом шећера и киселина.

Кармен и каталин издвојиле су се по крупноћи, али су имале релативно низак однос шећера и киселина. Најповољнији однос забележен је код раних сорти ерли биг и ерли лори.

Сорта валериј чкалов имала је висок садржај растворљиве суве материје, од 18,5 до 19 одсто, док су код кармена и ерли бига забележене вредности од 15 до 16,5 одсто.

Код већине испитиваних сорти плодови са стабала орезиваних током лета имали су већи садржај растворљиве суве материје, мада је било и изузетака.

Ови подаци су важни и због начина пласмана. Крупноћа и чврстина плодова посебно су значајне за откуп и трговинске ланце, док код директне продаје потрошачи често предност дају укусу.

За произвођаче који трешњу продају на пијацама или директно на газдинствима, квалитет плода може бити пресудан за задржавање сталних купаца.

Резидба почиње после бербе, али се планира за наредне године

У савременим интензивним засадима трешње летња резидба има све већи значај. Њоме се контролише бујност, обезбеђује боља осветљеност крошње и подстиче обнављање родног дрвета.

У истраживању је посебно наглашена потреба да се сваке године обезбеди довољно нових прираста дужине од 30 до 60 центиметара. Они представљају основу за формирање квалитетног родног дрвета у наредним сезонама.

Поред уклањања пребујних и сувишних грана, примењују се и различити облици прекраћивања, повратни резови и подмлађивање старијих носача родног дрвета.

Циљ није да стабло има што више грана, већ да се успостави равнотежа између лисне масе, младих прираста и броја плодова.

„Код трешње је веома важно да стално обнављамо родно дрво. Ако се резидба сведе само на повремено уклањање сувих и поломљених грана, временом долази до старења родне површине и смањења крупноће плодова. Добра резидба треба да обезбеди не само род у текућој години већ и услове за квалитетну производњу у наредним сезонама“, објашњава Маринковић.

Истовремено, резултати огледа указују да резидба мора бити усклађена са бујношћу сорте и узгојним обликом. Превише јаки резови могу нарушити равнотежу стабла, док недовољна резидба доводи до згушњавања крошње и слабије осветљености родног дрвета.

Произвођачи учили и у савременим засадима

Поред научно-стручног дела, пројекат је обухватио и едукацију произвођача.

Одржане су три радионице посвећене савременим принципима резидбе, берби и представљању резултата истраживања. Организоване су и две теренске едукације у Сланкамену, на газдинству Мирослава Цицовића.

Произвођачи су имали прилику да виде савремене засаде трешње, упознају се са формирањем узгојног облика витко вретено, применом GlobalGAP стандарда, као и организацијом бербе, транспорта и чувања плодова.

Овакав начин рада посебно је важан јер се нове технологије најлакше прихватају када произвођачи могу да виде њихову примену у стварним условима производње.

Резултати истраживања показали су да је неопходно наставити испитивања, посебно због разлика између сорти и варијабилности појединих показатеља.

За воћаре у Гроцкој, али и у другим производним подручјима Србије, најважнија порука је да резидба није само сезонски посао већ једна од мера којима се непосредно утиче на економску вредност рода.

У времену када се произвођачи суочавају са високим трошковима и све захтевнијим тржиштем, знање о сортама, правилна примена агротехнике и квалитет плодова постају подједнако важни као и сам принос.

Зашто орах мора да се орезује и када почне да рађа?

Припремио: Горан Ђаковић

Фото: Немања Поповић

Текст је настао у оквиру пројекта „Ко храни Београд: пут хране од произвођача до градске трпезе“, који суфинансира Град Београд – Секретаријат за информисање. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства.

Related posts

Зашто орах мора да се орезује и када почне да рађа?

Резидба ораха одлучује о приносу: Како формирати круну и сачувати родност засада

Засад који готово нико нема постао је њихова улазница на тржиште: Станковићи враћају мушмулу у моду