Једна од честих грешака у производњи ораха јесте уверење да је резидба потребна само током формирања крошње, а да касније стабло треба препустити природном развоју.
Управо у периоду пуне родности резидба добија посебан значај.
Без редовног одржавања долази до постепеног слабљења вегетативног раста, формирања кратких прираста са мањом лисном површином и смањења крупноће плодова.
Истовремено, унутрашњост крошње постаје све засенченија, а поједине родне гране постепено губе продуктивност.
Последица је премештање рода ка спољашњим деловима стабла, док унутрашњи простор остаје недовољно искоришћен.
Код сорти са латералним рађањем ова појава може бити посебно неповољна, јер се њихов производни потенцијал заснива на великом броју добро осветљених бочних родних гранчица.
Зато резидба у пуној родности мора да обезбеди равнотежу између обнављања вегетативног раста и очувања довољног броја родних места.
Светлосни бунар у средини крошње
Једна од специфичних мера у резидби савремених засада ораха јесте формирање такозваног светлосног бунара, који се у стручној пракси назива и „димњак“ или „оџак“.
Овај поступак подразумева уклањање дела грана у унутрашњости крошње, пре свега уз централну осу и у основи појединих родних грана.
Циљ је да се светлости омогући продор у делове крошње који би иначе остали засенчени.
Иако се овом интервенцијом уклања релативно мала количина дрвета, могуће је привремено изгубити и до 20 одсто родних места. Због тога је важно правилно одредити време почетка овакве резидбе.
Код сорти лара и чендлер формирање светлосног бунара може почети између пете и седме године, код сорте фернор између шесте и осме, док се код франкета и других сорти са претежно терминалним рађањем ова мера обично примењује касније, између десете и дванаесте године.
Годину или две након почетног просветљавања приступа се додатном уређивању родних грана. Уклањају се сувишне, слабо развијене и међусобно преклопљене гранчице, како би преостале имале довољно простора и светлости.
Оваква резидба не треба да буде сувише интензивна, јер нагло уклањање великог дела крошње може нарушити равнотежу између вегетативног раста и родности.
Механизована резидба смањује трошкове рада
Недостатак радне снаге и високи трошкови одржавања засада све више подстичу примену механизоване резидбе ораха.
Овај начин рада посебно је погодан за засаде са осовинским узгојним облицима, у којима су стабла формирана тако да крошње чине релативно уједначен зид вегетације.
Механизована контурна резидба омогућава брзо ограничавање ширине и висине крошње, чиме се одржава проходност међуредног простора и спречава прекомерно преклапање грана.
Код осовинских облика ова мера може почети приближно од шесте године, када стабла достигну одговарајућу развијеност.
Препоручује се коса контурна резидба под малим углом, којом се чувају слабије развијене родне гране, а истовремено подстиче нови пораст.
Посебно је важно да се обе стране реда орезују у истој години, како би се обезбедило равномерно осветљавање и избегао неуједначен развој крошње.
Ипак, механизована резидба не може у потпуности заменити селективне захвате у унутрашњости стабла. Она пре свега омогућава контролу спољашњих димензија крошње, док се поједине корективне мере и даље морају обављати ручно.
Резидба ораха одлучује о приносу: Како формирати круну и сачувати родност засада
Цео засад треба обухватити резидбом у циклусу од три до четири године
За одржавање производног потенцијала интензивних засада ораха посебно је важно да се резидба не одлаже до тренутка када крошње постану сувише густе.
У пракси се препоручује планирање циклуса у којем ће цео засад бити обухваћен одговарајућим интервенцијама током три до четири године.
То не значи да свако стабло треба снажно орезивати сваке године, већ да се обим и интензитет захвата распоређују тако да се стално одржавају добра осветљеност и довољан број продуктивних родних грана.
На овај начин избегавају се нагле промене у бујности и родности, које могу настати после сувише јаке резидбе запуштених стабала.
Код младих засада предност има правилно формирање скелета крошње, док се у периоду пуне родности тежиште постепено премешта на обнављање родног дрвета и одржавање његове продуктивности.
Посебно треба водити рачуна о гранама које су усмерене ка међуредном простору и ометају пролаз механизације, као и о сувишним гранама које се међусобно засенчују.
Правилна резидба је улагање у будући принос
У производњи ораха резидба се још увек понекад посматра искључиво као трошак. Међутим, њен економски значај много је шири од броја радних сати потребних за уклањање грана.
Правилно формирана и одржавана крошња омогућава бољу осветљеност родног дрвета, равномернији развој плодова и рационалније коришћење расположивог простора.
Истовремено се олакшавају заштита, механизована обрада, одржавање међуредног простора и берба.
Посебно је важно да се резидба усклади са сортом, старошћу стабала, плодности земљишта и расположивошћу воде. Исти поступак не може се примењивати у младом засаду чендлера на плодном земљишту и у старијем засаду франкета на ограниченом простору.
Савремена производња ораха зато захтева дугорочно планирање. Грешке направљене током формирања крошње често се касније тешко исправљају, а занемаривање резидбе у периоду пуне родности постепено умањује производни потенцијал стабала.
Орах може бити дуговечна и економски значајна воћна врста, али само уколико се његовим растом и родношћу управља током читавог производног века. Правилна резидба није мера којом се само обликује стабло, већ један од најважнијих поступака за очување продуктивности и квалитета рода у савременим засадима.
Аутор: др Дејан Маринковић, ПССС Београд
Припремио: Горан Ђаковић
Фото: Немања Поповић
Текст је настао у оквиру пројекта „Ко храни Београд: пут хране од произвођача до градске трпезе“, који суфинансира Град Београд – Секретаријат за информисање. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства.