Јесен је идеално време за подизање нових воћњака, а у Институту за воћарство у Чачку у току су припреме за нову сезону садње. Међу најтраженијим садницама и даље предњачи шљива, док се последњих година све више пажње посвећује и старим, аутохтоним сортама.
Стручњаци саветују да се пре садње пажљиво одаберу сорта и квалитет садног материјала, али и да се посебна пажња посвети припреми земљишта. Директор Института за воћарство у Чачку, Дарко Јевремовић, истиче да су тренутни услови повољни за садњу воћака.
Шљива и даље најтраженија
– Управо је сада идеално време за садњу воћака. Земљиште је веома добро, има добру количину влаге, било је падавина, тако да су парцеле јако добро припремљене. Када говоримо о садницама које се највише траже, традиционално код нас у Србији и у Чачку то је шљива, наша национална воћна врста. А када говоримо о сортама, то је пре свега чачанска родна, затим следе чачанска лепотица, стенлеј и нада. То су сорте које су најтраженије међу нашим купцима, које се највише саде и сваке године се тражи садница више. Пре свега, тражена је сорта чачанска родна – каже за РИНУ др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство у Чачку.
Поново расте интересовање за кајсију и дуњу
Интересовање за поједине воћне врсте мења се из године у годину, а на избор утичу и временске прилике, приноси и могућност пласмана плодова. Након оштећења изазваних позним пролећним мразевима претходних година, поново расте интересовање за кајсију, док је дуња такође међу траженијим врстама.
– Ове године воће је јако добро родило, тако да се, и поред тих оштећења од позних пролећних мразева претходних година, поново јавља интересовање за кајсијом, која је ове године јако добро прошла. Затим ту је дуња, која ретко када измрзава. Ту су и остале воћне врсте. Што се тиче брескве, она је нешто у стагнацији. Јабука је такође у стагнацији последњих година. Код крушке имамо повећано интересовање за сорту виљамовку, која пре свега иде за производњу ракије – објашњава директор Института.
Илустрација: Воћари све чешће бирају врсте које могу да пласирају као свеже воће или да их прераде, нарочито у ракију, што им пружа додатну могућност зараде и у годинама када су цене неповољне или је род слабији
Како додаје, произвођачи све чешће бирају врсте које могу да пласирају као свеже воће или да их прераде, нарочито у ракију, што им пружа додатну могућност зараде и у годинама када су цене неповољне или је род слабији.
Будимка, кожара и црвена ранка све траженије
Посебну пажњу привлаче старе, аутохтоне сорте. Све је веће интересовање за будимку и кожару, као и за аутохтоне сорте шљиве, међу којима је и црвена ранка.
– Порасло је интересовање купаца садног материјала за будимком, за кожаром, за аутохтоним сортама шљиве. Јабука је пре свега за потрошњу у свежем стању, а када говоримо о шљивама, ту су такође црвена ранка и неке друге аутохтоне сорте којих на тржишту у Србији има врло мало ових година. Пре свега, производња садног материјала доста је компликована, али је порасло интересовање и за овим сортама, пре свега за производњу ракије – наводи Јевремовић.
Шта када се нови воћњак сади на месту старог?
Када је реч о подизању новог воћњака на месту старог засада, стручњаци препоручују да се земљиште, уколико је могуће, одмори неколико година и да се у међувремену гаје друге културе.
На тај начин смањује се присуство појединих патогена и штеточина. Ипак, у пракси је могућа и поновна садња воћа на истој парцели, уз одговарајућу припрему земљишта и, по могућности, промену воћне врсте.
– Најбоље је да се то земљиште одмори пар година, да се ту гаје неке друге културе, а не воће, да би се земља очистила од патогена и штеточина који су ту присутни. Међутим, и у неким условима наши воћари желе поново да посаде неку воћну врсту, тако да се враћају на исте парцеле и у пракси се показало да то није лоша солуција. Када желе да што пре дођу до новог засада, могу то да ураде и да посаде неку нову воћну врсту. У сваком случају, саветујемо да се врши замена парцела и да се земљиште добро одмори неколико година пре садње новог воћњака – истиче Јевремовић.
Старе сорте захтевају мање прскања, али не и без заштите
Аутохтоне сорте могу захтевати мање хемијских третмана од неких савремених сорти, али то не значи да им заштита у потпуности није потребна. Како објашњава саговорник, технологија гајења мора се прилагодити конкретној воћној врсти, а посебну пажњу треба обратити на штеточине.
– Углавном не мислим да те сорте не траже заштиту. Оне траже заштиту, али у јако ограниченом обиму и јако, јако мало третмана. Поменули смо кожару и будимку, рецимо сорте јабуке које могу без прскања. Њих неће у великој мери напасти болести, али су инсекти проблем. Уколико се бар једном не третирају у неком периоду цветања или након цветања, велики број плодова ће опасти управо због јабукиног смотавца. Тако да се технологија гајења мора прилагодити самој воћној врсти, али генерално, када говоримо о тим старим сортама, оне могу да прођу са јако малим бројем прскања – закључује Јевремовић.
Јесења садња воћа прилика је да воћари обнове постојеће засаде или започну нову производњу, али успех не зависи само од избора саднице. Квалитетан садни материјал, добро припремљено земљиште и сорта прилагођена локалним условима први су кораци ка здравом воћњаку и будућем роду.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/10146756/koje-sadnice-voca-se-najvise-traze-ove-jeseni-u-srbiji