Древни квеври, земљане посуде закопане у тло, и данас су симбол грузијског винарства. У земљи која баштини око 8.000 година винске традиције, производња вина није само пољопривредна делатност већ део националног идентитета, културе и породичног наслеђа.
На први поглед, велике земљане посуде изложене у грузијском винском музеју подсећају на античке амфоре. Међутим, оне представљају нешто много значајније – технологију производње вина која се у Грузији одржала хиљадама година и која се, упркос развоју савремене винске индустрије, користи и данас.
Реч је о квеврију, традиционалној земљаној посуди у којој се одвијају ферментација, сазревање и чување вина. За разлику од класичних амфора, квеври се најчешће закопава у земљу, тако да његов отвор остаје доступан виноградару. Земља која окружује посуду обезбеђује релативно стабилне температурне услове, што је посебно важно током ферментације.
Група новинара у посети Грузији под окриљем ИФАЈ-а и у организацији АГАЈ и Министарства пољопривреде Грузије
Грузија се сматра једном од колевки светског винарства. Археолошка истраживања открила су трагове производње вина старе приближно 8.000 година, а традиционални поступак производње вина у квеврију Унеско је 2013. године уврстио на листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
ВИНСКИ ПОДРУМ КАО ДЕО ПОРОДИЧНОГ ЖИВОТА
У грузијској традицији посебно место заузима марани, простор у којем се грожђе прерађује, вино производи и чува. Марани није нужно класичан подрум какве познајемо у савременом винарству. То може бити посебна зграда, просторија у породичној кући, део старе одбрамбене куле, па чак и простор уклесан у стену.
Изложени музејски материјал показује да су се маранији разликовали од региона до региона. У појединим деловима Грузије квеврији су били смештени у затвореним подрумима, док су у другим крајевима закопавани у земљу под отвореним небом.
Посебно су занимљиви вински подруми који су се налазили у приземљу старих одбрамбених кула. Они сведоче о временима када су производња и чување вина били тесно повезани са свакодневним животом, али и са потребом да се породичне залихе заштите.
У традиционалном грузијском домаћинству марани је имао и друштвену улогу. У њему су се чувала вина намењена породичним слављима, верским празницима и дочекивању гостију.
КАКО СЕ ПРОИЗВОДИ ВИНО У КВЕВРИЈУ
Производња вина у квеврију разликује се од савремених поступака који се углавном ослањају на инокс танкове, контролисану температуру и технолошку опрему.
Након бербе грожђе се муља, а добијени шира и чврсти делови грозда смештају се у квеври. У зависности од региона, сорте и стила вина, током ферментације могу се користити покожица, семенке и петељке.
Посебно је позната кахетијска метода, код које бела вина могу дуже време остати у контакту са чврстим деловима грожђа. Тако настају вина израженије боје, сложеније структуре и специфичних ароматских карактеристика, која се данас на међународном тржишту често сврставају у категорију ћилибарних вина.
Након завршетка ферментације посуда се затвара, а вино наставља да сазрева. Захваљујући томе што је квеври укопан у земљу, температурне осцилације су ублажене, док се талог природно издваја.
Унутрашњост традиционалног квеврија често се премазује пчелињим воском, што олакшава одржавање и смањује порозност керамике.
На музејској поставци могу се видети посуде различитих величина, од малих судова за претакање до великих квеврија чији се капацитет мери хиљадама литара.
ТИКВЕ, БАКАРНИ СУДОВИ И АЛАТИ КОЈИ СУ ПРЕЖИВЕЛИ ВЕКОВЕ
Посебну пажњу привлачи традиционална опрема која је коришћена за извлачење и претакање вина.
Међу изложеним предметима налазе се бакарне посуде са дугим дршкама, керамички врчеви и алати направљени од осушених тикви.
Један од таквих алата је оршимо, посуда која се користила за захватање вина из квеврија. У појединим крајевима израђивана је од посебних врста тикви, док су се другде користиле бакарне варијанте.
Изложени су и чапи, чарика, кока и други традиционални судови који су служили за мерење, преношење и чување вина.
Занимљиво је да су у одржавању винских подрума коришћени и природни материјали. Од локалних биљака прављене су четке и снопови за чишћење посуда и опреме. Међу приказаним биљкама налазе се клека, кантарион и русак.
То показује да је традиционално винарство представљало читав систем знања, од избора глине и израде посуда до коришћења биљака и ручно израђених алата.
КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО ТРАНСПОРТ ВЕЛИКИХ ЗЕМЉАНИХ ПОСУДА
Један од најзанимљивијих експоната на изложби представљају стара дрвена кола са великим точковима, на којима је приказан транспорт масивне земљане посуде.
Пре појаве савремене механизације, превоз квеврија био је сложен и ризичан посао. Велике посуде морале су пажљиво да се положе и обезбеде како би издржале пут од грнчарске радионице до винског подрума.
Израда квеврија и данас захтева посебно занатско умеће. Велике посуде обликују се ручно, постепеним додавањем слојева глине, уз сушење и печење које мора бити пажљиво контролисано.
На изложби се може видети и велики квеври са оштећеном спољашњом површином, који посетиоцима омогућава да боље разумеју конструкцију и материјале ових традиционалних судова.
ВИШЕ ОД 500 СОРТИ ГРОЖЂА
Богатство грузијског винарства не огледа се само у технологији производње већ и у изузетној разноврсности винове лозе.
Према подацима представљеним на изложби, у Грузији је познато 525 сорти винове лозе, што ову земљу сврстава међу важна подручја очувања генетичких ресурса виноградарства.
Међу најпознатијим сортама су Саперави, црна сорта од које се производе снажна црвена вина, и Ркацители, бела сорта која има важну улогу у традиционалној производњи вина у квеврију.
Управо комбинација аутохтоних сорти, древне технологије и препознатљивог начина производње омогућила је грузијским винима да изграде посебан идентитет на светском тржишту.
ТРАДИЦИЈА КОЈА ЈЕ ПОСТАЛА САВРЕМЕНИ БРЕНД
Грузијско винарство прошло је кроз различите историјске периоде, од породичних винограда и племићких имања до индустријализоване производње током Совјетског Савеза.
После стицања независности уследио је тежак период транзиције, а руски ембарго на грузијска вина 2006. године додатно је погодио произвођаче који су се ослањали на то тржиште.
Истовремено, ова криза подстакла је део винске индустрије да се окрене другим купцима, квалитету, аутохтоним сортама и традиционалној производњи.
Квеври, који је некада био пре свега део породичне производње, постао је један од најпрепознатљивијих симбола грузијског вина.
Данас се у Грузији паралелно развијају савремена индустријска производња и мале винарије које негују традиционалне поступке. Управо та разноврсност представља једну од највећих предности грузијског винарства.
За земље попут Србије, које такође располажу богатим виноградарским наслеђем и аутохтоним сортама, грузијски пример показује колико је важно да се традиционална знања не посматрају само као део прошлости, већ и као могућност за стварање производа веће додате вредности.
Грузија је успела да древну земљану посуду претвори у међународно препознатљив симбол свог винарства. И управо у томе лежи најзанимљивија порука ове приче – понекад највећа иновација није у новој технологији, већ у способности да се сачува и савременом тржишту представи оно што су генерације пре нас већ знале.
Посета Националној агенцији за вино Грузије организована је у оквиру међународне студијске посете пољопривредних новинара, која се од 26. до 30. октобра 2026. године одржава у Грузији. У програму учествује око 30 новинара из бројних земаља света, међу којима је и представник Србије, Горан Ђаковић, главни и одговорни уредник Агробизнис магазина и председник АГРОПРЕСС-а. Студијску посету организује Грузијско удружење пољопривредних новинара (AGAJ), у сарадњи са Међународном федерацијом пољопривредних новинара (IFAJ) и грузијским институцијама. Програм обухвата посете винаријама, истраживачким центрима, породичним пољопривредним газдинствима и прерађивачким погонима, са циљем упознавања савремене грузијске пољопривреде, традиционалних начина производње и могућности њиховог представљања међународној јавности.