Вештачка интелигенција улази на њиве, али ко одговара за грешке?

Вештачка интелигенција (АИ) убрзано постаје део свакодневног пословања у пољопривреди, од произвођача и дистрибутера пољопривредних инпута до трговаца и самих произвођача. Међутим, са све већом применом ове технологије отвара се и питање колико одлука може бити поверено алгоритмима.

Како наводи AgriBusiness Global, могућности за примену АИ у сектору пољопривреде су бројне. Вештачка интелигенција може да помогне у прогнозирању потражње, управљању залихама, организацији логистике, анализи агрономских података, комуникацији са корисницима и повећању оперативне ефикасности.

Посебно велики потенцијал постоји у управљању ланцем снабдевања. АИ може да предвиђа потребе тржишта, оптимизује нивое залиха, препознаје проблеме у транспорту и омогућава бољи преглед све сложенијих глобалних мрежа снабдевања. У сектору у којем правовремена реакција често има велики значај, чак и релативно мала повећања ефикасности могу донети значајне користи.

Ипак, пољопривреда се разликује од многих других делатности јер погрешна одлука може имати финансијске, еколошке и регулаторне последице. Погрешна препорука повезана са исхраном биљака, заштитом усева, расподелом залиха или дистрибуцијом производа може се одразити на читав ланац вредности.

Проблем, притом, није само у могућности да вештачка интелигенција погреши. Много већи изазов представља чињеница да АИ може да пружи веома уверљив одговор чак и када нема довољно информација о локалним условима, кретањима на тржишту или стварној ситуацији на терену.

 

Илустрација: Вештачка интелигенција има велики потенцијал, али то не значи да не може да погреши

Додатни ризик представља квалитет података. Ако су подаци непотпуни, нетачни или пристрасни, ни прогнозе и препоруке које АИ генерише не могу бити поуздане. Истовремено се све више отварају питања власништва над подацима, њихове заштите, приватности, приступа информацијама и одговорности за одлуке донете уз помоћ вештачке интелигенције.

То, међутим, не значи да би пољопривреда требало да успори примену нових технологија. Напротив, искуство показује да оне могу донети највећу корист када се комбинују са стручним знањем људи, јасним процедурама и одговарајућим надзором.

Циљ, како се наводи, не би требало да буде замена људи вештачком интелигенцијом, већ коришћење АИ за брже прикупљање и обраду информација, боље прогнозе и квалитетније доношење одлука, уз задржавање људске контроле над најважнијим одлукама.

Управо ту се намеће питање које ће са развојем технологије бити све важније: колико пољопривреда треба да верује вештачкој интелигенцији – и ко сноси одговорност када она погреши?

Извор: https://www.agrotv.net/vestacka-inteligencija-sve-vise-ulazi-u-poljoprivredu-ali-gde-je-granica-rizika/

Related posts

Соларни панели, кишница и органска малина: Ваљевац показао како се и без великих трошкова може до сигурног наводњавања

Огрлица и вештачка интелигенција шаљу чобане у пензију

Дронови, сензори и АИ повећавају приносе и смањују трошкове