Соларни панели, кишница и органска малина: Ваљевац показао како се и без великих трошкова може до сигурног наводњавања

Док многи произвођачи траже решење за све чешће суше и недостатак воде, један малинар из околине Ваљева показао је да се уз мало знања и добре организације може направити систем који истовремено штеди воду, електричну енергију и новац.

Раша Марић из Сушице код Ваљева, једини сертификовани произвођач садног материјала малине у Колубарском округу, на свом газдинству развио је систем који се ослања на обновљиве изворе енергије и прикупљање кишнице. Соларни панел обезбеђује струју за рад пумпе, док се вода током јесени, зиме и пролећа сакупља у мини акумулацији и касније користи за наводњавање засада током најтоплијих месеци.

Како објашњава сам произвођач, идеја је у почетку деловала као експеримент, али се у пракси показала веома успешном. Вода се пумпом пребацује до највише тачке на парцели, а затим природним падом пролази кроз систем за наводњавање, без великих трошкова за електричну енергију. На тај начин обезбеђује се стабилно снабдевање засадa водом чак и у периодима високих температура.

Следећи корак је увођење подземног система за наводњавање. Ова технологија омогућава да вода стиже директно у зону корена, на дубини од око 15 до 20 центиметара, чиме се значајно смањују губици услед испаравања. Истовремено, биљке ефикасније користе расположиву влагу, па се са мањом количином воде постижу бољи резултати.

Посебну вредност овог система представља чињеница да се вода акумулира управо онда када је има у изобиљу. Падавине током јесени, зиме и раног пролећа постају драгоцен ресурс који омогућава да засади лакше преброде најкритичније летње месеце, када су суша и високе температуре највећи изазов за произвођаче.

На имању Раше Марића примењују се и принципи органске производње, па овај пример показује како се савремена технологија, обновљиви извори енергије и рационално управљање водом могу успешно повезати у одржив модел пољопривреде.

У условима све израженијих климатских промена, овакви примери показују да решење није увек у великим инвестицијама, већ у паметном коришћењу природних ресурса и технологија које су већ доступне домаћим пољопривредницима.

Извор: РТС, фото снимци екрана РТС

Related posts

Да ли ће 2026. бити историјска година за српско воћарство?

Зашто је српска малина најбоља на свету, а произвођача је све мање?

Светско тржиште јабука: Мраз смањује род у Европи, Србија добија прилику за бољи пласман