Виртуелне ограде стижу на пашњаке: технологија је спремна, али Европа још тражи одговоре
До пре само неколико година идеја да стока пасе без иједног метра жице деловала је као научна фантастика. Данас је то већ стварност на бројним фармама широм света. Виртуелне ограде омогућавају да се кретање животиња контролише дигитално, преко апликације и паметних огрлица, без постављања класичних електричних или фиксних ограда.
Иако је технологија већ у практичној употреби у више земаља, у Немачкој и делу Европе она још није добила пуно регулаторно одобрење због питања добробити животиња.
Како функционише виртуелна ограда?
Принцип је релативно једноставан. Животиња носи огрлицу са ГПС сензором, а фармер преко мобилне апликације одређује виртуелне границе пашњака.
Када се крава приближи задатој линији, систем прво шаље звучни сигнал. Ако настави кретање, следи благ електрични импулс. Животиње временом уче где је граница и почињу да реагују већ на звук, без потребе за додатном стимулацијом.
На фарми Јохана Бјорнебија у Норвешкој, где се гаји 55 грла на 210 хектара, ова технологија већ неколико година функционише у пракси.
„Поједине краве воле да тестирају границу и тачно знају колико звучних сигнала могу да чују пре него што систем реагује. Неке су опрезне, а неке ризикују више“, описује искуство Андреас Пеле, који ради на фарми.
Норвежани предводе развој
Није случајно што су управо у Норвешкој настали први комерцијални системи виртуелних ограда. У земљи где је само око три одсто територије погодно за пољопривреду, ефикасно коришћење пашњака има велики значај.
На глобалном тржишту данас делује више компанија:
• норвешки Nofence
• норвешки Monil
• амерички Vence
• новозеландски Halter
• систем e-Shepherd компаније Gallagher
• холандски стартап Collie
Разлике су пре свега у начину постављања сензора, софтверским могућностима и моделу наплате.
Кина за сада није међу највидљивијим комерцијалним играчима у области виртуелних ограда за сточарство, где тренутно доминирају компаније из Норвешке, Новог Зеланда и дела Европе. Ипак, кинески утицај у овом сегменту не треба потценити. Велики део светске производње електронских компоненти, сензора, ГПС уређаја и IoT решења већ долази из Кине, док се паралелно убрзано развијају дигиталне платформе за управљање стадом, праћење кретања животиња и примену вештачке интелигенције у сточарству. Управо због тога део стручњака очекује да би следећа генерација ових система могла да иде ка интегрисаном решењу у ком један уређај истовремено обавља идентификацију животиње, праћење здравственог стања, комуникацију са роботом за мужу и управљање виртуелним пашњацима.
Фармер помера пашњак једним кликом
Практична примена највише подсећа на класичну ротациону испашу.
Фармер преко телефона помера виртуелну линију напред, а краве практично одмах добијају приступ свежој трави. Затим се помера и задња граница како би се оптимално искористила површина.
Овакво управљање траје мање од једног минута и значајно смањује време потребно за ручно постављање електричних ограда.
Колико све то кошта?
Цене нису занемарљиве.
Monil наплаћује око 250 евра по огрлици уз пет година гаранције, као и око 50 евра годишње по грлу за коришћење система.
Nofence кошта око 339 евра по огрлици, уз месечну претплату.
Системи као што су Halter и Vence траже и почетну инвестицију од приближно 8.500 евра за базну станицу која обезбеђује стабилан ГПС сигнал.
Холандски стартап Collie нуди модел са почетним улагањем од око 5.000 евра и додатним годишњим трошковима по животињи.
У пракси то значи да већа стада врло брзо долазе до инвестиције од више десетина хиљада евра.
Да ли се краве навикавају?
Истраживање Универзитета у Вагенингену показало је да су се краве веома брзо прилагодиле систему.
У огледу који је трајао пет недеља није било значајних разлика у уносу хране, телесној маси или производњи млека у односу на класичне ограде.
Већина животиња усвојила је принцип за само неколико дана, док је само мањи број захтевао дужи период привикавања.
Следећи корак: пашњак којим управља сателит
Развој иде и корак даље.
Компаније већ раде на системима који ће аутоматски померати виртуелне ограде у зависности од раста траве, који ће се пратити путем сателита.
Истовремено се развија интеграција са роботима за мужу, тако да животиње више не морају да носе више различитих огрлица.
Поједини системи већ омогућавају и праћење здравственог стања, детекцију еструса и усмеравање животиња ка месту муже путем вибрације на огрлици.
За фарме са великим пашњачким површинама ово би могло да значи потпуно нови начин организације рада. Ипак, пре шире примене у Европи остаје да се реши кључно питање: како помирити дигитализацију сточарства са највишим стандардима добробити животиња.
Посматрајући развој виртуелних ограда, намеће се и једно практично питање: да ли је заиста неопходно да животиње добију још једну огрлицу и још један систем, ако велики број савремених млечних фарми већ користи дигиталне огрлице повезане са роботима за мужу и софтверима за управљање стадом? Данас ти системи већ прате активност животиња, преживање, кретање, еструс, здравствено стање и комуницирају са роботима и базама података. У таквим условима логично је очекивати да следећи корак не буде нова опрема, већ интеграција постојећих решења.
Истовремено, вреди поставити и питање да ли је аргумент о „скупом и недовољно прецизном ГПС-у“ и даље потпуно оправдан. Данас чак и паметни телефони, уз комбинацију више сателитских система и корекцију сигнала, постижу веома добру прецизност позиционирања за велики број практичних примена. У пољопривреди су већ годинама доступни и знатно прецизнији системи навођења који достижу тачност од неколико центиметара. Због тога се чини да главно ограничење више није сама технологија позиционирања, већ питање потрошње енергије, поузданости у свим условима рада, добробити животиња и, пре свега, интеграције различитих система у једну функционалну целину.
Можда се зато право питање више не поставља као: да ли су виртуелне ограде могуће, већ када ће једна огрлица постати довољна да управља читавим системом испаше, мужње и праћења здравља животиње. То би већ био корак ка потпуно дигиталној и аутоматизованој фарми будућности.