Када су Мајкићи после „Олује“ стигли са Грмеча у Томиславце, нису имали ни своју кућу, ни земљу, ни стају. Имали су малу децу, руке спремне за рад и породичну слогу која им је, како данас кажу, помогла да издрже најтеже године. Три деценије касније, њихово газдинство броји око 130 оваца, 150 крмача, јунад, козе и другу стоку, док три брата заједно планирају нове објекте и даље ширење производње.
Породицу Мајкић посетио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић, који је истакао да је ово један од оних примера који најбоље показују колико се упорношћу, радом и породичним јединством може створити чак и када се почиње без готово икакве имовине.
Стигли без земље и куће, али нису чекали да им неко други створи будућност
Мајкићи су са Грмеча кренули крајем 1995. године, у колони људи који су, бежећи пред ратом и последицама „Олује“, морали да напусте своја огњишта. Део породице стигао је у Томиславце 1995, а остали су им се придружили наредне године.
„Било је веома тешко. Дошли смо без своје земље и без куће. Градили смо, дограђивали, узимали земљу у закуп и радили услужно. Момци су тада били мали. Али, захваљујући слози, ишло се напред“, присећа се отац породице Мајкић.
Пољопривредом су почели озбиљније да се баве 1996. године. Најпре су држали краве. У једном периоду имали су 25 музних грла и месечно предавали око 5.000 литара млека. Када је дошла криза на тржишту млека, угасили су ту производњу и преусмерили се на свињарство.
Данас обрађују око 30 јутара земље у закупу, као и осам хектара државног земљишта добијеног по основу права пречег закупа. То, међутим, није довољно за број стоке који држе, па значајан део хране морају да купују. И поред тога, нису одустали од ширења.
Од запуштене задруге направили основу за нову фарму
Најстарији син Драган Мајкић показује простор некадашње сеоске задруге, који је породица годинама желела да приведе намени. Када су ушли у посед, затекли су руину, коров, багремље и шибље. Струја је била почупана, каблови покрадени, кров је прокишњавао, прозора и ограде готово да није било.
„Све смо морали сами да рашчистимо, поправљамо и улажемо како бисмо простор привели намени. Док је све било у закупу, нисмо могли озбиљније да градимо, јер нисмо знали колико ћемо ту остати. Од децембра 2025. године овај простор је у нашем власништву и сада коначно можемо дугорочно да планирамо“, каже Драган.
Породица је објекат купила од општине на јавном огласу, као једини понуђач. Тако је добила простор на којем може да прошири свињарску производњу, изгради овчарник и развије тов јунади.
Мајкићи данас имају око 150 крмача. Стари објекти код куће могли су да приме свега 70 до 75 грла, због чега је део производње пресељен на нову локацију. Са набавком оваца почели су пре око пола године и већ имају приближно 130 грла, уз јагњад и младе животиње које остављају за проширење стада.
„Има нас тројица браће и сви желимо да радимо. Ту су и наша деца, која расту уз газдинство и већ помажу. Када смо сви заједно и када свако уради свој део посла, много тога може да се направи“, истиче Драган.
Планови за 200 оваца, 200 крмача и сопствену производњу телади
Мајкићи се не задовољавају постојећим. Планирају изградњу објекта за тов од 100 до 120 јунади, проширење стада на око 200 оваца, као и нови објекат капацитета до 200 крмача.
Корисници су државних подстицаја за набавку квалитетних приплодних грла, назимица и оваца, а прошли су и на конкурсу за набавку приплодних грла расе ангус и јуница. Уз производни круг од око хектар и по и десет хектара пашњака које имају у петнаестогодишњем закупу, желе да успоставе и сопствену производњу телади.
„Телад су на тржишту скупа. Желимо да развијемо систем у којем ћемо сами производити грла за даљи тов. Имамо простор, пашњаке, радну снагу и вољу. Желимо да идемо у корак са временом и да производњу укрупњавамо“, објашњава Драган.
Гламочић: Овакве породице су будућност Србије
Министар Драган Гламочић оценио је да су Мајкићи пример како се уз релативно мала и добро усмерена улагања могу искористити постојећи објекти и покренути озбиљна сточарска производња.
„Оно што је овде најважније јесте породица. Отац, мајка, три брата и њихова деца живе и раде заједно. То је будућност Србије. Без младих људи и деце нема ни живота ни развоја наших села. Зато држава треба да подржава управо оне који желе да остану на селу, инвестирају у сточарство и својим радом стварају нову вредност“, рекао је Гламочић.
Он је нагласио да у пољопривреди нема лаких година, али да се озбиљан резултат гради стрпљењем, улагањем и сталним радом.
„Најлакше је жалити се. У пољопривреди се једне године заради више, друге мање, али ја често кажем да је пољопривреда једина коцка на којој се, уз знање и рад, дугорочно добија. У сточарству нема одмора, то је посао који траје 24 часа дневно. Зато ћемо подршку све више усмеравати ка новим објектима, опреми, инвестицијама и набавци квалитетних грла“, поручио је министар.
Прича породице Мајкић није само прича о бројевима, грлима и новим објектима. То је прича о људима који су једном остали без свега, али нису дозволили да остану без будућности. На месту некадашње запуштене задруге данас поново има стоке, рада и дечје граје. За ову породицу то је најбољи доказ да ново огњиште не чине зидови и земља, већ слога, упорност и одлука да се, упркос свему, иде напред.