Шта кочи развој сеоског туризма у Србији?

Аутор: draganadpetrovic
340 посета

Када је завршила студије туризма у Београду, Зорица Радојковић се, попут многих свршених дипломаца, нашла на прекретници, са чувеним питањем “Шта даље?”. Годину дана пре завршетка студија и паралелног рада на различитим пословима, само је чекала петак да заврши обавезе и побегне из града. Зато је знала да своју будућност не жели да гради у престоници, јер јој стресни стил живота не одговара и неће је чинити срећном на дуже стазе.

И тако јој је синула идеја да и другима понуди оно што је њој било преко потребно – бекство из града. У срцу Шумадије, на падинама Сувобора, недалеко од врха Рајац, на породичном имању покренула је сеоско туристичко домаћинство “Лозањска тераса”. Једно од укупно 712 сеоских туристичких домаћинстава колико је регистровано у Србији, већ осам година прима туристе из Србије, али и целог света.

– Када сам коначно признала себи да не желим да наредних 30-40 година проведем бежећи из града у природу, одлучила сам да највећи део године проведем у окружењу које ме инспирише и мотивише сваки дан. А то сам добила на породичном имању у селу Лозањ које смо релативно брзо прилагодили за боравак гостију. Моји родитељи су увек имали лепо уређено двориште и пуно животиња, тако да су радови били окренути ка уређењу смештаја за госте – открива Зорица Радојковић за портал еКапија како је све почело.

Велика предност је што породица на имању производи готово све намирнице које користи у припреми хране – од воћа и поврћа, до меса, млечних производа и јаја.

– И ми и наши гости једемо исту храну. То је посебна привилегија у данашњем времену. И зато у маминој кухињи настану укуси који се памте – каже наша саговорница.

А у укусима највише уживају Београђани и Новосађани. Пре пандемије је било више странаца, па су у Шумадију “залутали” гости из Финске, Новог Зеланда, Казахстана, Русије, Израела, Пољске, Кине. Свима њима на располагању је мноштво активности, од вожње трактора, сакупљања печурака, брања малине, косидбе.

– Најзаинтересованији су за шетње по околини, а воле и да провозају круг трактором. У летњем периоду актуелно је брање воћа и поврћа међу којима су и малине. То је посебно занимљиво деци. Многа деца нису никада имала прилику да виде како уопште изгледају биљке које дају различите плодове, нити да им неко објасни у којој фази се налази неки плод и када је спреман за брање – прича Зорица Радојковић.

Илустрација: Најпопуларније дестинације су планинска села

Најпопуларнија села у планинама

“Лозањска тераса” је једно од 712 сеоских туристичких домаћинстава колико је, према подацима у бази е-Туриста, регистровано у Србији. Током 2022. године, у сеоским туристичким домаћинствима је остварено укупно 138.000 ноћења, од чега је код домаћих туриста забележено 112.000, а код страних 26.000 ноћења. У односу на 2021. годину, забележен је пораст од 71% у укупном броју ноћења, при чему је пораст броја ноћења домаћих туриста био 68%, а страних 85%.

Како кажу у Министарству туризма и омладине за портал еКапија, највеће интересовање домаћих гостију влада за селима у планинским подручјима, као што су Копаоник, Златибор, Дивчибаре, Златар, Тара, Стара планина, Фрушка гора, Голија.
– Такође, велика је потражња за селима Шумадије, Поморавља и Подриња, селима у винским подручјима, где се често преплићу сеоска домаћинства и подруми вина. Када говоримо о сеоским домаћинствима Војводине, посебно се истичу Равно село, Ердевик, Ечка, Баранда и Бачки Моноштор. Такође, веома су посећена и етно-села као што су Дрвенград (Мећавник), Бабина река, Моравски конаци, Сунчана река, Вранеша, Тигањица, Наша авлија, Рајски конаци – наводе у Министарству и напомињу да је у овој години на располагању најмање 2,5 мил ЕУР кредитних подстицаја за унапређење квалитета туристичке понуде у сеоском туризму.

Илустрација: За госте квалитетан смештај и домаћа храна

Нема велике зараде јер је у питању сезонски посао

Дипломирани туризмолог у пензији Бранислав Бајагић сматра да је сеоски туризам будућност и Србије и света. Како саговорник еКапије даље објашњава, човек не одлази на одмор због физичког умора, већ се умори од живота у граду, бетона, аутомобила, темпа живота. Развоју сеоског туризма иде у прилог чињеница да број туриста у свету расте, а како напомиње Бајагић, на мору је гужва, док је једини прави одмор у природи.

– Сеоски туризам постоји и у туристичким силама као што су Француска, Шпанија, Италија, Аустрија, Швајцарска. Српска села су идеална за прави одмор због географског положаја, рељефа, климе, културе, фолклора, хране, богатства флоре, фауне, воде, историје, манастира, срдачних домаћина, безброј могућности за активан одмор (шетња, вожња бицикла, јахање, брање воћа, рад у башти, дечје игре с домаћим животињама). Сада када нам прете санкцијама овај вид туризма добија посебан значај јер би се бројни туристи из Русије, Кине, арапских земаља радо одмарали баш у нашим селима – верује Бајагић додајући да Србија не користи своје потенцијале искључиво због недостатка свести.

Према речима нашег саговорника, најбоље услове за развој ове врсте туризма имају она села која нису урбанизована и у којима је природа очувана: Шумадија, Западна Србија, Источна Србија, салаши у Војводини. На питање зашто би неки странац одлучио да свој одмор проведе баш у српском селу до ког неретко води лош пут, нема увек интернета и свих погодности на које је страни гост навикао, наш саговорник одговара:

– Ни у приморју топлих мора није било путева… а данас – мравињак! И Србија мора посветити пажњу уређењу села, кроз планску градњу и заштиту природе. Корист од развијеног сеоског туризма може се сагледати из овог хипотетичког примера за једно домаћинство: 2 собе, 2 лежаја, 200 дана годишње, 20 евра за пун пансион, приход 16.000 евра. А 3, 4 собе? Корист за Србију: 10.000 домаћинстава (око 1%)=160 милиона евра годишње + ванпансионска потрошња, превоз, гориво. А кад би било 5%? Још већу корист Србија би имала у заустављању беле куге. У селима се лошије живи, а наталитет је виши. У градовима се живи боље али је наталитет нижи, млади одлазе у градове, села се гасе, Србија се смањује, нестаје.

Ипак, о некој великој заради од сеоског туризма нема ни речи, открива нам Зорица Радојковић. Она напомиње да је сеоски туризам изражено сезонски посао који траје у најбољем случају од маја до септембра.

– Сигурно да породица може да живи пристојно од тог посла, али сви морају бити укључени и давати допринос. О некој исплативости у смислу екстра зараде, у поставци капацитета од десетак лежајева какав је код нас, нема говора. Можда је другачије у случајевима када се само издаје смештај, али то већ није сеоски туризам већ само смештај у селу. Ако нисте пробали аутентичну храну, мазили и хранили животиње, односно видели како функционише једно сеоско домаћинство, нисте имали комплетан доживљај овог начина одмора – истиче наша саговорница.

Илустрација: Предуслов за развој сеоског туризма је асфалтни пут и стабилно снабдевање струјом

На располагању 2,5 мил ЕУР кредита за сеоски туризам

Како би афирмисала сеоски туризам, Светска туристичка организација је покренула иницијативу “Најбоље туристичко село”. Један од победника за 2021. била је Мокра Гора, док се пријаве за ову годину примају до јуна. Ипак, даљи раст сеоског туризма у Србији могао би бити угрожен недостатком улагања. Туристи, поготово страни, често се жале на лошу инфраструктуру и путеве.

– Предуслов за развијање сеоског туризма је апсолутно елементарна инфраструктура и ту на првом месту мислим на асфалтиране путеве и на стабилну електро мрежу – јасна је Зорица Радојковић.

Министарство туризма истиче за наш портал да ће у циљу поспешивања развоја туризма наставити са улагањима и кредитним подстицајима.

– Министарство туризма и омладине ће и ове године наставити да улаже у разне пројекте изградње туристичке инфраструктуре широм земље у вредности од 7 мил ЕУР, што ће свакако унапредити квалитет понуде на дестинацијама. Поред тога, када говоримо о подршци сеоском туризму, у овој години је на располагању најмање 2,5 мил ЕУР кредитних подстицаја за унапређење квалитета туристичке понуде – кажу у Министарству.

Извор: https://nsuzivo.rs/istaknuto/u-srbiji-ima-samo-712-seoskih-turistickih-domacinstava-sta-koci-razvoj-seoskog-turizma

Srodni tekstovi

Оставите коментар