Ајвар је и ове године најтраженији производ, али пажњу посетилаца XVII Фестивала зимнице у Коцељеви привукли су и традиционални специјалитети, пекмези без шећера, домаћи сиреви, као и необични производи од лаванде. Иза сваке тегле стоје месеци рада, породична традиција и све већи изазови у производњи воћа и поврћа.
Када је 2009. године седам домаћица из Коцељеве представило своју зимницу, мало ко је могао да претпостави да ће ова манифестација прерасти у један од препознатљивих фестивала домаће хране у Србији. Прошле године окупила је око 230 излагача, а овогодишње издање показало је да интересовање за традиционалне производе и даље расте.
На штандовима се могло пронаћи готово све што домаћице припремају за зиму, од ајвара, киселих краставаца и туршије, до слатког, џемова, пекмеза, сокова и сирупа. Ипак, иза богате понуде крије се и једна озбиљна економска прича. Прерада воћа и поврћа омогућава пољопривредним газдинствима да својим производима додају вредност, али захтева много рада, стрпљења и све више улагања.
Ајвар се највише тражи, а цене су остале на прошлогодишњем нивоу
Ајвар се највише тражи, а цене су остале на прошлогодишњем нивоуСлавица Матејић из села Соколово код Лазаревца на фестивал је донела разноврсну зимницу, од слатког и џемова до киселих краставаца, паприке и ајвара. Како каже, купци и ове године највише траже управо ајвар, који припрема у две варијанте, благoj и љутој.
„Можете и да видите и да пробате. Имамо љути и обичан ајвар. Цена је остала иста као прошле године, већа тегла је 1.100 динара, а мања 600“, каже Славица.
Добар део поврћа производи на сопственом пољопривредном газдинству, док остатак набавља од проверених произвођача. На питање колико тегли зимнице успе да припреми током сезоне, уз осмех одговара да више и не броји.
Ипак, у овом послу није сама. Породица, рођаке и комшинице прискачу у помоћ када почне сезона прераде, јер припрема зимнице подразумева много више од самог кувања и паковања.
Занимљиво је да је и традиционална производња пронашла пут до савремених канала продаје. Славичина породица своје производе представља и на Инстаграму, под називом „Ујнина кухињица“.
Од расаде до тегле: колико заиста кошта домаћа зимница?
Међу излагачима је и домаћица из села Свилеува (насловна фотографија) удаљеног свега шест километара од Коцељеве, која се са супругом већ 15 година бави прерадом воћа и поврћа. На њиховом штанду могу се пронаћи различите врсте туршије, салата, ајвара, киселих краставаца, сирева, слатког, компота, џемова, пекмеза и сирупа. „Ове године велика је тражња за ајваром, разним сиревима, слатким, пекмезом без шећера, туршијом и салатама. Али, ипак, ајвар највише иде“, прича наша саговорница.
За разлику од купаца, који на штанду виде готов производ, произвођачи најбоље знају колико је рада потребно да би једна тегла стигла до трпезе. Овогодишња суша посебно је погодила производњу паприке, а наша саговорница не крије разочарање због дела рода који није успела да сачува. „Ја сам сама, док је било воде, одгајила паприку. Да дођете кући да видите, то је Богу жалосно плакати колико је паприка пропала од суше и од овакве године. Морамо бити задовољни колико год да смо извукли од тога“, каже она. Посебно наглашава да се о производњи зимнице често говори само кроз цену готовог производа, док се заборављају сви послови који јој претходе. „Ја сам од расаде почела. Одгајила расад, расадила, копала, заливала, брала, па прерађивала. Верујте, док дође до тегле, то је дуг пут рада, муке и труда.“
Ове речи можда најбоље описују економску страну домаће зимнице. Када се саберу производња сировине, вода за наводњавање, амбалажа, енергија, превоз и време проведено у преради, постаје јасно зашто произвођачи све теже могу да се такмиче искључиво ценом. Посебан проблем представља чињеница да се највећи део посла и даље обавља ручно, уз помоћ чланова породице. Наша саговорница каже да сада највећи терет производње носи сама, јер јој је супруг оперисан и може да помогне само колико му здравље дозвољава. И поред свих тешкоћа, од производње не одустају.
Лаванда из Струганика: од лековите биљке до чоколаде и вина
Лаванда из Струганика: од лековите биљке до чоколаде и винаМеђу производима које су донели на фестивал налазе се сирупи, сокови, ликери, вина, чоколаде, колачи и етерично уље од лаванде.
За разлику од уобичајене представе о лаванди као биљци која се користи пре свега у козметици и производњи мириса, овде је она постала основа читавог асортимана прехрамбених производа.
Лаванду гаје сами, а имају и сопствени расадник. Како објашњавају, каменито земљиште Струганика погодује овој биљци, па су одлучили да њен потенцијал искористе кроз прераду.
Посетиоцима је посебно занимљив сируп од лаванде, који се разређује водом и служи као освежавајући напитак, док чоколаде, слаткиши и вино показују колико различитих производа може да настане од једне биљне врсте.
Овакав приступ производњи представља занимљив пример диверзификације прихода на малим пољопривредним газдинствима. Уместо продаје искључиво сировине или садног материјала, произвођачи развијају готове производе који имају сопствену причу, препознатљивост и могућност пласмана на специјализованим тржиштима.
Коцељева као пример како се домаћој сировини додаје вредност
Значај прераде домаћих сировина био је и једна од главних тема посете министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату проф. др Драгана Гламочића XVII Фестивалу зимнице.
Током разговора са излагачима, Гламочић је указао на потребу да се већи део произведеног воћа и поврћа прерађује у Србији, како би више прихода остајало пољопривредним произвођачима и породичним газдинствима.
„Паприка не мора да остане само паприка, нити шљива само шљива. Када од тога направите ајвар, пекмез, суву шљиву, сок или неки други производ, својој сировини сте додали вредност и створили могућност да више зарадите“, поручио је Гламочић.
Он је истакао да Коцељева има добру основу за развој производње и прераде, захваљујући породичним газдинствима, задругама и већим прерађивачким капацитетима.
Посебно је указао на значај њиховог повезивања, јер је произвођачима потребан сигуран пласман, а прерађивачима континуирано снабдевање квалитетном домаћом сировином.
Према његовим речима, даљи развој пољопривреде захтева и већа улагања у хлађење, сушење, сортирање, паковање и савремене начине пласмана производа.
Традиција има будућност само ако се од ње може живети
Фестивал зимнице у Коцељеви показује да домаћа прерада воћа и поврћа има значајан потенцијал, али и да се произвођачи суочавају са проблемима који се не виде на први поглед.
За купца је ајвар производ на полици или тезги. За домаћицу која га је припремила, то су месеци рада у башти, борба са сушом, набавка сировина, припрема, печење, љуштење, кување и паковање.
Слично је и са произвођачима који покушавају да тржишту понуде нешто другачије, попут сирупа и чоколаде од лаванде. Они морају не само да произведу квалитетну сировину већ и да осмисле производ, представе га купцима и пронађу начин да до њих дођу.
Управо зато овакве манифестације имају значај који превазилази продају током два фестивалска дана. Оне омогућавају непосредан сусрет произвођача и потрошача, стварање нових пословних контаката и промоцију малих породичних газдинстава.
А када се после свих разговора и обиласка штандова постави питање шта је најважније за будућност домаће зимнице, одговор се намеће сам: да произвођачи за свој рад добију цену која ће им омогућити да наставе производњу.
Јер, како нам је рекла једна од домаћица, до сваке тегле води дуг пут рада, муке и труда. А тај труд мора да се исплати.
