Социјално предузеће Раданска ружа постоји већ десет година током којих је постало један од значајнијих произвођача ајвара и џемова, а последњих година освајају простор на тржишту органске хране коју веома успешно извозе у иностранство. Представник ове фирме Стефан Денковић у разговору за Бизнис.рс каже да је ово социјално предузеће из Лебана ове године постало највећи извозник органских ајвара и џемова и највећи произвођач органских паприка у Србији.
Прошле године је извезено 280.000 теглица за Аустрију, Немачку и Швајцарску, док се у овој сезони очекује да та количина премаши 300.000.
Намера власника је да по први пут ови органски производи буду пласирани и на домаће тржиште, с обзиром на то да су до сада све количине ишле у извоз, а радиће и на едукацији и организовању радионица како би се повећала свест о самој органској производњи.
“Верујем да је органска производња будућност”, казао је Денковић, наводећи да Раданска ружа има два погона од укупно 400 кавдрата и у једном се производе конвенционални производи, док у другом настају органски.
Све сировине су са простора Радан планине – 60 одсто долази са њихових њива, а остатак од коопераната.
Денковић каже да су почеци били доста скромни јер је погон имао свега 50 квадрата, а првих пет запослених су биле жене са инвалидитетом, самохране мајке или жене које никад нису радиле. Данас имају 15 стално запослених жена током целе године, у сезони упосле још 20, док додатних 20 жена раде као кооперанти и производе полупроизводе за Раданску ружу.
План им је да следеће године оду и корак даље тако што ће изградити органски камп са рестораном где ће се служити искључиво органска храна, а део ће бити и први едукативни центар о органској производњи на југу Србије како би се помогло развоју потенцијала тог дела земље у производњи ове врсте хране.
Илустрација: Највише ајвара извозе на захтевна тржишта Аустрије, Немачке и Швајцарске
Денковић је изразио наду да ће држава препознати значај развоја оваквих социјалних предузећа и да ће понудити више програма подршке који имају социјалну компоненту како би и они могли да конкуришу.
Татјана Дражиловић већ 11 година води удружење Центар Звезда које се бави најпре стамбеним збрињавањем, а онда и свеобухватном подршком младима који су у ризику.
То су млади који су изашли из домова, хранитељских породица, долазе из домена жртава трговине људима, често из дисфункционалних биолошких породица, а у последње време све више младих је из програма реадмисије, које државе Западне Европе враћају зато што тамо нису имали регулисану документацију и који су исто у ризику да постану бескућници.
“Имамо три Куће могућности, како се програм зове, где корисници станују од годину до две и за то време их учимо животним вештинама, трудимо се да унапредимо њихов здравствени, психолошки и психосоцијални статус и да стекну радна искуства и запослење, јер то је основа њиховог успешног осамостаљивања”, казала је Дражиловић.
У овом тренутку имају Кућу могућности у Београду, Нишу и Крагујевцу и идеја је да у свим тим градовима имају по неки облик занатске радионице. До сада је око 170 младих прошло кроз програм.
Према њеним речима, са овом активношћу су почели како би постали самоодрживи, али и због тога што за младе особе старије од 18 година које нису особе са инвалидитетом, обично нема много опција када су у питању конкурси и грантови.
“Али ми желимо да их научимо да могу и треба да живе од свог рада. Наше радионице су могућност да стекну прву радну праксу, зараде први џепарац и да притом науче како је то када производ крене од креативног дела осмишљавања до тога да се позиционира на тржишту и треба да се прода”, објаснила је Дражиловић.
У занатским радионицама производе се декоративне свеће, производи од дрвета, беџеви и рециклирани текстил. Од онога што се произведе остварује се приход да би се платило рентирање кућа у којима млади живе, месечни трошкови, храну, грејање и све што је потребно.
Дражиловић је навела да њихово социјално предузеће још није регистровано по свим предвиђеним критеријумима, али теже ка томе. Уздају се да ће база социјалног предузетништва помоћи да буду видљивији и боље позиционирани на тржишту јер су пре свега окренути социјалној услузи коју пружају и немају довољно знања ни из области маркетнга, нити из трговине и економије и ту им је потребна помоћ са стране.
Илустрација: У питању је ајавр од органски гајених паприка
Кристина Живковић из социјалног предузећа Звуци срца каже да они пружају младим особама са менталним и интелектуалним сметњама у развоју прилику да се запосле јер после завршене средње школе или напуњених 18 година немају довољно компетенција за тржиште рада, нити могу да остваре трајније запослење.
Са друге стране, ни саме компаније немају довољно знања ни сензибилитета да прихвате одређене различитости које са собом носе особе са сметњама у развоју.
“Налазимо се на Врачару и поред самог кафића и припреме кафа и напитака имамо и радионицу и један од наших производа су цегери, где млади раде на њиховој штампи и припремају мотиве за мајице и шоље, радимо услужно и вез, а однедавно и рециклирамо униформе”, казала је Живковић.
Прва јавна база социјалних предузећа у Србији представљена је ове недеље, а направљена је како би омогућила једноставан приступ инфромацијама о овим фирмама, повећала њихову видљивост и олакшала повезивање са купцима, пословним и јавним сектором.
Базу социјалних предузећа развијају НАЛЕД и Смарт колектив уз подршку Владе Шведске у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за добру управу“, а у њој се тренутно налази 80 предузећа из више од 25 градова и општина, која послују у више од 25 области.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/kako-je-jedno-socijalno-preduzece-u-srbiji-postalo-najveci-izvoznik-organskog-ajvara/
