У крају у којем готово свака кућа производи поврће и воће, најважније питање више није само колико ће се убрати, већ где ће та роба бити прерађена и коме ће бити продата. Управо зато посета председника Србије Александра Вучића предузећу „Интерфуд С80“ у Лебану није била само обилазак једне породичне фирме, већ прилика да се отвори питање будућности пољопривреде читавог Јабланичког округа.
Реч је о малом предузећу за прераду и промет пољопривредних производа, које послује од 1990. године и запошљава десет сталних и још 15 сезонских радника. Иза тих бројева налази се много шира прича, јер свака прерађена тона воћа и поврћа значи и тржиште за локалне произвођаче, посао за сезонске раднике и могућност да већи део вредности произведене хране остане у Лебану.
Председника Вучића су у „Интерфуду С80“ дочекали власник предузећа Саша Живковић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић, министарка привреде Адријана Месаровић, председник општине Лебане Иван Богдановић и бројни грађани.
Током обиласка производње разговарало се о плановима предузећа, новим инвестицијама и повећању броја запослених. Вучић је поручио да држава може снажније да подржи мала породична предузећа која прерађују домаћу сировину и отварају тржиште пољопривредницима.
„Њихов посао није лак. Ово је мало породично предузеће. Нешто смо помогли, а сада можемо више да вам помогнемо“, рекао је Вучић.
Управо су овакве фирме карика која често недостаје српској пољопривреди. Произвођачи могу да повећавају приносе и унапређују квалитет, али без складиштења, прераде, паковања и сигурног пласмана остају изложени великим осцилацијама цена. Када прерађивач постоји у истом крају, пољопривредни производ више није само сезонска роба која мора одмах да буде продата, већ сировина од које може да настане производ веће вредности.
Тај модел посебно је важан за Лебане, где се више од 30 одсто становништва бави пољопривредом. У селима између Лебана и Лесковца производња се не завршава на једној генерацији. На њивама, у пластеницима и воћњацима раде читаве породице, а значајан део произведене робе на крају стиже до страних купаца.
„Свака кућа је практично производни погон. Раде читаве породице и све генерације. Више од 30 одсто становништва наше општине бави се пољопривредом, а велики део те производње завршава у извозу“, рекао је председник општине Иван Богдановић.
Лебане је најпознатије по повртарској производњи, пре свега по парадајзу, паприци и другим културама које се гаје на отвореном и у пластеницима. У брдским селима све је значајнија и производња воћа, укључујући малину, која за овај крај представља шансу за додатни приход и укључивање мањих газдинстава у организовани ланац производње.
Приликом обиласка било је речи и о извозу малине на кинеско тржиште. Наведено је да је прошле године у Кину извезено 272 тоне, док је у првих пет месеци ове године пласирано 86 тона. Количине још нису велике у односу на традиционална европска тржишта, али показују да се простор за продају српског воћа постепено шири.
Вучић је током разговора са запосленима питао да ли је посао тежак, колико су задовољни примањима и шта је потребно да би производња била проширена. Посебно је указао на могућност коришћења државних подстицаја за нове инвестиције.
„Када узмете подстицаје, можете да проширите производњу, да направите још и да имате више оваквих засада. То је важно и за вас и за цео овај крај“, поручио је Вучић.
Посета није остала само у кругу фабрике. Грађани су председнику изнели конкретне проблеме са којима се свакодневно суочавају, од недовршених путева и нестабилног снабдевања електричном енергијом до водоснабдевања и обнове школе.
Пуковник у пензији Зоран Николић из Новог Села затражио је да буде завршено преосталих километар и по алтернативног пута који повезује територије општина Лебане и Бојник. Објаснио је да та саобраћајница није значајна само за мештане, већ и као алтернативни правац у случају затварања главног пута.
„У име житеља Новог Села молим да се настави започето асфалтирање. Остало је још километар и по пута који је важан за превоз робе и кретање људи“, рекао је Николић.
Вучић му је одговорио да ће радови бити завршени.
„Господине пуковниче, да вас нема, требало би вас измислити. Биће урађено по заповести“, рекао је Вучић.
Мештани седам села указали су и на проблеме са електромрежом и недостатак монтера. Председник је током посете затражио да надлежни одмах разговарају са представницима Електродистрибуције и утврде шта је потребно да се кварови брже отклањају.
Као највећи дугорочни проблем Лебана издвојено је водоснабдевање. Најављена је обнова пројектне документације за Лебане и девет околних села, а вредност читавог посла процењена је на осам до десет милиона евра. Због обима инвестиције радови би били реализовани у фазама.
„То кошта много, између осам и десет милиона евра, али морамо да радимо по фазама како бисмо трајно обезбедили довољно воде“, рекао је Вучић.
Најављена је и свеобухватна обнова школе „Радован Ковачевић Максим“, која неће обухватити само побољшање енергетске ефикасности. Према најави председника, припреме би требало да почну одмах, а радови за око месец дана, уз организацију посла тако да боравак деце у школи не буде угрожен.
За пољопривреднике је сваки од ових пројеката непосредно важан. Без стабилне електричне енергије нема поузданог рада хладњача, прерађивачких линија и система за наводњавање. Без воде нема сигурне производње у условима све чешћих суша, док без добрих путева расту трошкови транспорта и отежава се долазак откупљивача до села.
Зато се развој пољопривреде не може посматрати одвојено од развоја целе општине. Подстицаји су важни, али своју пуну вредност добијају тек када произвођач има воду, струју, пут, стручну подршку и купца за своју робу.
Пример „Интерфуда С80“ показује да и мало породично предузеће може да има много већи значај од броја људи које непосредно запошљава. Оно повезује њиве и пластенике са тржиштем, омогућава да локална сировина буде прерађена у месту у којем је произведена и ствара простор за нова улагања.
У општинама попут Лебана, будућност се неће мерити само бројем отворених великих фабрика. Једнако ће бити важно колико је породичних фирми успело да прошири производњу, колико је пољопривредних газдинстава добило сигуран пласман и колико је младих у том ланцу препознало разлог да остане у свом крају.
Фото; Снимак екрана ТАНЈУГ ТВ
Извор: ТАНЈУГ
