Док једни викендом на Космај долазе да предахну, други ту сваког дана музу краве, обилазе пчелињаке, беру воће и припремају робу за пијацу. Њихови производи до Београђана стижу преко млекара и трговина, на пијачним тезгама или непосредно са газдинства. На 14. сајму „Милена Татар“ у Сопоту могли смо да упознамо део тих домаћина и чујемо како изгледа производити храну надомак великог тржишта.
Уз тегле меда, боце сокова, сушено воће и домаће специјалитете разговарало се о ценама, пласману и обавезама које се не могу одложити. Неко тражи сигурнију зараду у преради, неко усклађује пољопривреду са запослењем, а неко је у производњу укључио целу породицу.
Снежана Гајић, добитница признања Града Београда за пољопривреду, са породицом има око 25 хектара воћњака. Гаје трешње, крушке, брескве, кајсије и јабуке, а плодове углавном продају преко велепродаје, одакле стижу и до трговинских ланаца. Овогодишњом ценом није задовољна.
„Било је доста робе, али цена није била адекватна. Почели смо прераду сокова, то нам је циљ, да заокружимо нашу производњу. Када је лоша цена сировине, да не може нико да нас уцењује, већ да имамо свој крајњи производ“, каже Снежана за Агробизнис магазин.
У Сопоту је представила сок од крушке, за који наводи да је без додатог шећера, адитива и конзерванса. Прераду обављају на газдинству, планирају да је унапреде и почну да производе и сок од јабуке.
Тај корак доноси додатни посао, али и могућност да газдинство мање зависи од једног начина продаје. Уз гајбу свежег воћа, сада купцу могу да понуде и готов производ. На сајму одмах чују како га потрошачи прихватају.
Сузана Радојевић из Сопота има другачију рачуницу. Са супругом држи десет крава, десет бикова и овце, производи житарице, а обоје су запослени и ван газдинства.
„Основна делатност нам је млекарство. Млеко предајемо Имлеку, али се бавимо и свим осталим“, објашњава она.
Дневно произведу око 150 литара млека. Сарадњу са млекаром оцењује као одличну и каже да субвенције добијају редовно. Када је питамо да ли је задовољна сточарством, одговара без много премишљања:
„Па да нисмо задовољни, не бисмо се бавили тим.“
Некада је Сузанина свекрва продавала сир на земунској пијаци. Данас за тај посао недостаје времена.
„Пошто ја и супруг радимо, не можемо да стигнемо све“, каже Сузана.
Управо расположиво време и број људи у домаћинству често одређују колико далеко газдинство може да иде у преради и непосредној продаји. Млеко треба прерадити, сир припремити, а потом провести део дана на пијаци. Радојевићи су се организовали око производње и предаје млека, уз остале послове на имању.
За сајам је Сузана донела домаћа јаја, житарице и специјалитете које је сама припремила. Тезга је показала колико различитих производа може да дође из једне куће, иако је млекарство њена основна делатност.
Породична подела рада посебно је важна код Мирјане Ивановић из Сибнице. Њено домаћинство брине о 600 кошница, а у посао су укључени супруг, син, снаја и унуке. На сајму је понудила мед, саће, прополис, медењаке и мешавине пчелињих производа.
„Имамо тезгу на Видиковачкој пијаци сваке суботе и недеље“, каже Мирјана.
За сталне муштерије то је познато место набавке. Могу да разговарају са произвођачем, изаберу врсту меда и поново дођу када потроше залихе. Према Мирјаниним речима, цене нису мењали у односу на претходну годину. Ливадски, липов и мед од уљане репице продавали су по 1.100 динара за килограм, а шумски и багремов по 1.300 динара.
„За разлику од прошлих година, била је супер сезона. Сада се пчеле зазимљују, треба да се прегледају и да се одради шта још треба“, објашњава она.
Ивана Окетић из Рогаче такође је донела производе из породичног пчеларства. Овим послом баве се око 11 година и имају приближно 70 кошница. Супруг је више посвећен раду у пчелињаку, док она припрема производе од меда и брине о њиховом изгледу.
„Ја сам више задужена за естетски део и прављење тих производа, а супруг за физичке послове“, каже Ивана.
Купце углавном налазе на подручју Сопота, међу колегама, пријатељима, рођацима и преко препоруке. Сајам им пружа прилику да упознају и нове потрошаче. Овогодишњу багремову пашу оцењује као бољу него претходних сезона, мада додаје да увек може и боље.
На тезги Љубомира Јанковића, уз суве шљиве са коштицом и без ње, сушене брескве и поморанџе, пажњу је привукао сушени парадајз. Понуђен је у ринфузу и у маслиновом уљу. Породична понуда проширена је различитим прерађевинама, а у разговору на штанду истичу да им сопотски сајам доноси добар контакт са купцима.
Међу посетиоцима су и викендаши са Космаја, који желе да виде шта се производи у крају у којем проводе слободно време.
„Дођу, погледају, пробају, купе, и онда буде лепо и њима и нама“, каже саговорница са овог штанда.
За мале произвођаче такви сусрети могу да значе више од једнодневне продаје. Купац који проба производ и упозна домаћина може касније да га потражи на следећој манифестацији или да наручи непосредно.
Инес и Алберто Вргоч представили су другачију причу о животу у космајском крају. Кућу у Бабама купили су 2015. године, а свој рад повезали су са нутриционизмом, природном козметиком и услугама масаже и хидротерапије.
Инес је на сајму говорила о препаратима које израђује, међу којима је и крема са дивљим јамом. Како је објаснила, ту сировину набављају из иностранства, док производ израђују овде. Алберто је представио њихов рад са посетиоцима који у Бабе долазе због услуга које пружају.
Њихов пример показује и другу страну живота под Космајем: поред староседелачких газдинстава, ту своје послове развијају и досељеници, ослањајући се на знање и искуство које су донели.
Председник Градске општине Сопот Живорад Милосављевић у обраћању је подсетио на Милену Татар, чије име манифестација носи, и на значај очувања идеје коју је заступала. Истакао је допринос Јасмине и емисије „Знање имање“ промоцији сајма, као и учешће младих и школа.
После четрнаест издања, вредност ове манифестације види се и у разговорима за тезгама. Купац може да пита одакле је воће, где су пчелињаци, ко је припремио производ и где може поново да га набави. Произвођач добија прилику да објасни свој рад и чује шта потрошач тражи.
Када се сајам заврши, свако се враћа својим обавезама. Сузану чекају краве и нова количина млека, пчеларске породице припрема друштава за зиму, а Снежану планови за унапређење прераде. Посетиоци одлазе са купљеном храном и, што је за наредну куповину важно, именом човека који ју је произвео.
Аутор: Горан Ђаковић
Фото: Немања Поповић
