У Врњачкој Бањи одржана је четврта такмичарска изложба производа од малине са додатом вредношћу под називом „Црвено злато Србије“. Организатор и идејни творац ове изложбе је Институт за примену науке у пољопривреди из Београда, уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.
Врњачка променада је, усред карневалског шаренила, на тренутак замирисала на малине и привукла пажњу многобројних гостију. Институт за примену науке у пољопривреди (ИПН) организовао је ову изложбу по други пут у Врњачкој Бањи. Циљ такмичарске изложбе јесте промоција и изградња српског бренда традиционалних и иновативних производа од малине. Разлози за њено организовање су многобројни, а један од њих јесте подршка произвођачима малине, који овогодишњом откупном ценом тешко могу да покрију трошкове производње.
Малина је симбол традиције наше пољопривреде, а њен квалитет препознат је широм света. Чак 95 одсто рода малине се извози, због чега се ово воће с разлогом назива „црвеним златом Србије“. Прерада и стварање додате вредности могу бити једна од развојних шанси српског малинарства. Зато је циљ ове такмичарске изложбе промоција и изградња препознатљивог српског бренда традиционалних и иновативних производа од малине, као и већа видљивост домаћих произвођача и њихових производа.
Др Раде Јовановић, директор Института за примену науке у пољопривреди, приликом отварања такмичарске изложбе „Црвено злато Србије“ истакао је да бисмо, уколико се ускоро нешто не промени у сектору малинарства када је реч о цени и унапређењу производње, могли доћи у ситуацију да малина оде у историју.
„Ово је наш одговор на оно што се догађа: светску кризу, проблеме са извозом и цену воћа. Хајде да финализован производ продамо нашим људима и гостима који долазе у Србију. Потребно је да правимо производе који могу да се производе у сваком домаћинству и тако искористимо велику количину малине коју имамо, а да, са друге стране, ниска цена не угаси ентузијазам произвођача. Малинарство треба да остане важна грана пољопривреде и да се даље унапређује и развија применом нових технологија и остваривањем већих приноса, што ће нашу малину учинити конкурентнијом. Надам се да је ово почетак стварања новог бренда који ће у новом светлу промовисати нашу малину и њене произвођаче“, каже др Раде Јовановић, директор ИПН-а и иницијатор изложбе.
На изложби су производе представили пољопривредна газдинства, задруге и удружења пољопривредних произвођача, предузећа, појединци, као и групе ученика, студената, наставника и истраживача из пољопривредно-прехрамбених школа, института и факултета. Било је важно показати широј јавности и гостима бање да су домаћи произвођачи дорасли већим изазовима када је реч о финалним производима. О укусима не треба расправљати, али када говоримо о малини, готово да нема грешке: од овог укусног бобичастог воћа може се направити широка палета производа, а цењено је и у фармацеутској индустрији.
По површини засада и броју производа од малине предњачи породица Лукић из Ариља. Три хектара доносе много изазова, али, чини се, и зараду. Већи део рода намењен је преради.
„Пре неколико година одлучили смо да се бавимо прерадом јер је било неисплативо да сировину дајемо у бесцење. Трошкови су расли, радници су постајали скупљи, тако да смо направили добар избор. Прошла година је, када је реч о цени, била добра за малину, док је ова била добра по квалитету и роду. Говорим о нашој плантажи, са које смо мању количину пласирали у свежем стању.“
Данијела Продановић из Вранеша убира плодове свог рада, јер је гости бањске променаде сада већ препознају. Пут од хобија до додатног извора прихода није био дуг, а она се трудила да својим купцима понуди више од 30 производа. Чини се да су ти укуси пун погодак.
„Мени је ово додатни посао, али ме потпуно испуњава. Оно што од воћа и поврћа немам у башти налазим у природи подно Гоча. Мој главни улог је труд, тако да сам заиста задовољна и реакцијама купаца и продајом. Важан ми је квалитет и не јурим количину. Чак и када бих хтела, не бих могла, јер се све ради ручно и на старом ‘смедеревцу’. Од овог посла могло би да се живи, нарочито јер, осим онога што узгајам у својој башти, обилато користим и шумске плодове као сировинску базу.“
Александра Рашовић је, пак, поврће и воће искористила као основу за производе за негу и лепоту. Како каже, витамине треба уносити кроз свеже намирнице, док се прерадом благотворна својства воћа могу искористити и за спољашњу негу. Веровали или не, малина може допринети и заштити коже од сунца, кроз производе као што су хладно цеђено уље семенки малине и погача која остаје након цеђења.
„Користећи малину у комбинацији са другим састојцима, природним уљима и козјим млеком, дошла сам до различитих производа који су сада цењени на тржишту и помажу у естетској нези и очувању здравља. Нега коже лица и тела, као и косе, један је од важних аспеката нашег здравља. Зато малину, осим што је конзумирамо, можемо, као што видите, обилато користити и у ове намене. У почетку је, наравно, било тешко, али сада је прича другачија.“
Одличан наступ и штанд са производима од малине имала је Пољопривредно-ветеринарска школа са домом ученика из Рековца. На изложбено-продајном штанду нашли су се колач од малине, слатко, џем и густи сок од малине. Међу посластицама се посебно издвојио сладолед без шећера из Велике Плане, који је расхладио врели дан у Бањи. Било је различитих укуса и разноврсних производа из свих крајева у којима се малина традиционално узгаја, од Ариља и Лесковца, преко Краљева, Горњег Милановца, Бруса и Јошаничке Бање, до Рашке, чији су произвођачи са својим производима стигли најдаље.
„Производимо искључиво природне, хладно цеђене производе, а квалитет нас је пре свега препоручио купцима. Бавимо се и откупом. Ове године малина је за нас скупа као сировина и нема је довољно, али то надомешћујемо извозом. Најудаљеније тржиште на које пласирамо производе јесте Мексико, док смо европско тржиште мање-више већ освојили“, поносно истиче Милош Пантовић из Рашке.
Ови произвођачи су породични посао из малињака проширили на производњу готових производа, у чему су препознали своју шансу. Сви се слажу да је прерада исплативија и нарочито погодна за мала газдинства са више чланова породице.
Основа производње јесу знање и здрав садни материјал, који је, уз своју палету готових производа, представила и „Флорива“ из Ивањице.
„Наша основна делатност и даље је производња садног материјала. Сертификоване, безвирусне и контејнерске саднице малине сорти виламет, ферто ди заматош и енросадира извозимо у бројне земље. Производња се одвија у складу са строгим стандардима квалитета, а саднице се, уз пратећу документацију и фитосанитарне сертификате, шаљу иностраним купцима. Квалитет наших садница препознали су купци из земаља у окружењу, али и из других делова Европе и Азије. Уз саднице, наравно, пружамо и комплетну логистичку подршку. Када је реч о преради, у питању су мање количине“, истиче Јелена Бошковић из „Флориве“ у Ивањици.
Разноврсне производе од малине обишли су заинтересовани пролазници, који су имали прилику и да их дегустирају, као и делегација из Кине, чији чланови нису крили одушевљење понудом на штандовима. Стручни жири изабрао је производе који би могли да постану будући српски брендови у категорији производа од малине. Нажалост, малине је све мање.
„Добра вест је да имамо више малине него лане, али је то и даље далеко од количина које смо имали пре десетак година. Нама нису проблем површине, већ род на тим плантажама, који опада услед тешкоћа које прате ову производњу. Недостатак сертификованог садног материјала вишегодишњи је проблем. Ту прилику користе разни увозници и нерегистровани расадници. Свет тражи најквалитетнију малину, а то су пре свега две сорте, виламет и микер. Почели смо да увозимо и друге сорте које немају исте карактеристике. У једном периоду смо их мешали, а то чинимо и данас, што тржиште неће толерисати. Све то води деградацији, односно смањењу приноса и губитку сортне аутентичности. Нестабилност доносе и климатски екстреми, као и високе цене горива, хемијских средстава и радне снаге у Србији у односу на конкурентске земље попут Пољске, Кине и Украјине. Уколико желимо да сачувамо производњу, морамо хитно предузети значајне кораке и променити однос према производу који је некада био стратешки важан за Србију“, истакао је др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије.
Србија вероватно губи позицију на светском тржишту малине јер се, поред Пољске и Чилеа, појављују и нови озбиљни конкуренти, међу којима предњачи Украјина. Од малине се може добити чак 3.000 различитих производа. Имамо дугу традицију у производњи малине, али смо почетници у производњи и продаји артикала из виших фаза прераде. Циљ је да не извозимо само сировину, већ и финалне производе од малине, који постижу вишу цену и доносе већу економску корист свим учесницима у ланцу. Такмичење у Врњачкој Бањи одржано је у част малине, али је његова порука далеко важнија.
Напомена: Овај медијски садржај реализован је у оквиру пројекта „Од њиве до трпезе: Пољопривреда и гастро-туризам Врњачке Бање као мотор локалног развоја“, који је суфинансиран средствима Општине Врњачка Бања. Ставови изнети у овом медијском садржају не морају нужно да одражавају ставове Општине Врњачка Бања.
