Да су грађани Србије платежно моћнији, па да могу у редовној исхрани да приуште можда и најздравије воће, још огрански произведено, Миломир Ћосић (54) из Ужица лакше би извео рачуницу када би уложен новац почео да му се враћа.
Овако, остаје му да се нада бољим данима и упоредо тражи прилику за извоз. Мада, Ћосић није подигао плантажу боровница у Волујцу подно Кадињаче нити да би од ње живео, нити да би му била допуна кућног буџета. Има он своју приватну фирму од које „једе хлеба“, али је засад подигао у залог данима који ће неминовно доћи, ваља му се нечим занимати у старости и од тога приходовати.
На хектар купљеног имања у ужичком селу одакле су му корени, сложени су редови жбунасте биљке из кроз чије зеленило се поиздаље назиру лековити, модро плави плодови бобичастог воћа. Пола плантаже Ћосић је засадио 2016. другу половину 2021. године. Уложио је, рачуна, више од 80.000 евра, и у ту суму калкулише парцелу, саднице, објекат са машинском собом за наводњавање, довођење воде, изградњу базена за заливање. Сертификован је као органски произвођач и код нас и у Европској унији.
„Откупна цена органске боровнице је седам-осам евра, а на њу утиче и увозно, посебно паковање које кошта два евра. Прошле године сам убрао четири тоне, али како је Србија мало тржиште, само сам 800 килограма продао по тој цени. Остатак сам дао по цени конвенционалне, за четири евра, јер нисам имао купца. Кад засад дође на пун род, а требало би да то буде за три године, имаћу годишње између осам и 10 тона“, прича Миломир Ћосић за Плодну земљу.
Илустрација: Миломир је највећи део рода извезао у иностранство
Напомиње да воћка коју гаји може да да принос до 70 одсто количине која би родила кад би гајио обичну боровницу. До сада није чуо да се ико други у Србији бави производњом органске боровнице осим њега.
Боровница воли више пределе, земљиште кисело и растресито, на осунчаној страни
Парцела му је у Волујцу на падини, на 650 надморске висине, на коти идеалној да боровница одоли болестима карактеристичним за ниже пределе. До ње води кривудави, стрми пут који одваја са магистралног правца Ужице – Бајина Башта. Земљиште на коме му је засад је кисело и растресито, на осунчаној страни, баш како и кажу приручници за узгој овог воћа.
Орезивање два пута годишње, једном се ђубри
„Засад се два пута годишње орезује, четири пута се трава чупа рукама, четири пута коси, једном се ђубри. Третирам је само процеђеном водом у којој је неколико дана одстајала коприва коју косим на мом имању. То ми се показало као одлична прихрана и заштита од штеточина“, наставља саговорник.
Како се прави хумус као ђубриво
Брат његов, ту недалеко од плантаже, држи стругару. Струготина, иверје и кора од смрче, бора и јеле Миломиру добро дођу. Остатке четинара довлачи на плантажу, ставља их на гомилу, и кад од њих настане хумус користи их као ђубриво за органску боровницу. Потребно је три до четири године да иструле остаци дрвета и постану маса за ђубрење боровнице.
Поврх парцеле му објекат у коме је машинска соба за наводњавање по систему „кап по кап“. У њему је апаратура која компјутерски командује заливање засада. Плантажа је системом за заливање подељења у четири дела. Сваки од њих има својих пола сата за заливање у периоду 07 до 09 и од 19 до 21 сат. Крај објекта је базен у коме је чиста вода, извучена са дубине од 30 метара.
Илустрација: Кос кљуном као руком отресе бобице са жбуна и онда их поједе на земљи
Највећи непријатељ боровнице – кос
„Највећи непријатељ боровнице је кос. Некада, када се читаво јато окоми на зреле плодове, помислим како и он зна шта је добро за здравље, притом и укусно. Кос кљуном као руком отресе бобице са жбуна и онда их поједе на земљи. Ту су и вране и свраке, и оне ми салећу планатажу. Због птица, али и подразумева се и града, планирам да поставим заштитну мрежу“. наводи узгајивач органске боровнице из Волујца код Ужица.
Колико боровница благодато утиче на организам свима је познато. Код Ћосића су, прича он, на плантажу по препоруци лекара долазила два онколошка болесника да би после хемотерапија поправљала крвну слику органском боровницом. Рекли су му да им је помогло.
Берба од Видовдана до краја јула
Боровница се, прича он, бере сваки четврти дан, а за овај посао ангажује осам радника које ће овог лета платити 4.500 динара дневно. Мада у сезони бербе нема посла као у малињаку, боровницу је много лакше брати него „црвено злато“ јер не тражи да се рука завуче дубоко у жбун из кога притом не прети трње. Такође, боровница расте у гроздовима, што је још једна погодност за берача. Стандарди у производњи органске боровнице не захтевају брање у рукавицама, већ само чисте руке у берача. Берба почиње око Видовдана, 15-ак дана касније него у равничарским пределима, и траје до краја јула.
Илустрација: У плану и проширење засада
У плану хладњача
Још нешто осим заштитне мреже Миломир има у плану – да се посвети извозу. У том циљу гради хладњачу у којој би чувао род док преко граница Србије не нађе купца. А отворе ли се врата извозу планира да прошири засад.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4208438/jedini-proizvodjac-organskih-borovnica-u-srbiji
ФОТО: Pixabay
