Летња резидба представља помотехничку меру која се обавља током вегетације, док је воћка још у зеленом стању. Њена два основна циља су корекција зимске резидбе и смањење бујности воћке.
Резидба на зелено изводи се у више наврата током вегетације. На почетку раста, када младари достигну дужину од десетак центиметара, спроводи се пинцирање. Потом следи пролећна резидба у периоду интензивног пораста, најчешће до краја маја, док се током лета код појединих воћних врста изводи допунска летња резидба.
Међу произвођачима воћа и даље постоје бројне недоумице око ове мере. Најчешћа питања односе се на време извођења, воћне врсте код којих се примењује, као и на њен значај у савременој воћарској производњи.
Зелена резидба представља допунску меру која је веома корисна ако се правилно и благовремено изведе. Најчешће се примењује у младим засадима приликом формирања узгојног облика, али има велики значај и у засадима који су већ у пуној родности.
Приликом формирања узгојног облика овом мером подстиче се развој младара који имају повољан положај у круни и од којих ће се касније формирати основне скелетне гране.
Иако се ова мера успешно примењује деценијама, многи воћари и даље се питају да ли је уопште потребна и када је треба изводити. Одговор смо потражили од агронома Милене Јевремовић.
„По времену извођења зелена резидба може бити рана, средња и касна.
Рана зелена резидба најчешће се изводи у мају, пре почетка одрвенјавања основе младара. Њен циљ је да подстакне развој бочних гранчица и најчешће се примењује код кајсије, као и током формирања круне младих воћака.
Средњи термин представља ону праву летњу резидбу коју већина воћара познаје. Изводи се од половине јуна до краја јула. У том периоду најизраженији је њен утицај на смањење бујности и успоравање развоја кореновог система.
Постоји и касна летња резидба, која је са физиолошког становишта веома блиска раној зимској резидби. Изводи се од половине августа до краја септембра и доприноси бољем сазревању грана и гранчица, као и успешнијем презимљавању.
Летњу резидбу зато треба изводити искључиво по препоруци стручњака за воћарство или лица које има велико искуство у њеној примени“, објашњава Милена Јевремовић.
Код младих засада вишак младара који нису потребни за формирање основних грана најбоље је уклонити управо зеленом резидбом. Код воћака које су већ у роду њен основни циљ је уклањање сувишних младара неповољног положаја у круни, који би свакако били уклоњени током зимске резидбе.
Због тога се ова мера често назива и корекцијом зимске резидбе, јер подразумева уклањање грана и гранчица које су приликом зимског орезивања остале у круни.
„Уколико је зимска резидба добро испланирана и правилно изведена, потреба за летњом резидбом је мања. Ипак, зеленом резидбом успешно регулишемо бујност воћке и код младих засада у великој мери формирамо жељени облик круне.
Овом мером уклањају се бујни младари, водопије и старе родне гране које више не доносе принос. На тај начин круна постаје боље осветљена, што омогућава квалитетније формирање родног дрвета за наредну годину.
Истовремено се побољшава исхрана већ заметнутих плодова, што позитивно утиче на њихову величину и обојеност.
Остављају се само водопије које су израсле на местима где желимо да формирамо нову грану. Приликом формирања узгојног облика овом резидбом подстиче се развој младара повољног положаја, од којих ће се формирати основне гране и продужница код узгојних облика са централном вођицом.“
„Уклањањем сувишних младара подстиче се развој оних који имају повољан положај у круни, а истовремено се поспешује формирање цветних пупољака за наредну производну годину. Зелена резидба доприноси и бољој осветљености и проветрености круне, што је од великог значаја за квалитет плодова.
Боља осветљеност омогућава интензивнију обојеност плодова, што је посебно важно код стоних сорти шљиве, док добра проветреност значајно смањује опасност од појаве трулежи плодова.
Водопије и младари који расту ка унутрашњости круне уклањају се до основе воћарским маказама, најчешће од половине јуна па током јула, у зависности од локалитета, временских услова и бујности засада.
Када је реч о интензитету зелене резидбе, треба бити умерен. Није препоручљиво уклањати или прекраћивати вишегодишње гране, већ оставити довољан број летораста како би се обезбедило нормално функционисање воћке.
Уколико се у засаду шљиве уоче симптоми монилије, заражене гране треба уклонити све до здравог ткива.“
Поред зелене резидбе, за правилно формирање круне младих воћака неопходно је применити и друге помотехничке мере. Једна од најважнијих је повијање младара, којим се повећава угао између гране и вођице.
Повећањем угла гранања смањује се бујност воћке, а истовремено се убрзава ступање у род и подстиче формирање цветних пупољака.
Приликом избора летораста који ће чинити основне гране, већ у првој години треба водити рачуна да угао који захватају са осом стабла буде приближно 60 до 70 степени. Такав положај обезбеђује добру механичку стабилност круне и равномерније оптерећење родом у годинама пуне експлоатације засада.
Повијање треба извести онда када примарна грађа младара почиње да прелази у секундарну, односно када започне процес одрвенјавања. То је најчешће период од половине јуна до почетка јула. Ако се мера примени раније, постоји опасност од оштећења, док касније савијање постаје знатно теже.
„Са зеленом резидбом може се почети када младари достигну дужину од 10 до 15 центиметара, што је најчешће током прве половине маја, а може се спроводити до краја јуна.
Код узгојних облика са централном вођицом, као што су побољшана пирамидална круна, вретенасти жбун и њихове модификације, потребно је издвојити вршни младар који ће представљати продужницу стабла.
Сви младари који представљају конкуренцију вршном младару уклањају се до основе или се пинцирају.
Такође, потребно је уклонити све младаре који избијају из подлоге или са дебла испод места формирања круне, као и проредити прегусте гранчице.
Треба имати у виду да се уклањањем сувишних грана и лишћа смањује транспирација, односно губитак влаге, па воћке лакше подносе високе летње температуре и сушу.“
Милена Јевремовић истиче да се повијање грана данас све чешће изводи специјалним савијачима, који су далеко безбеднији од некадашњих импровизованих решења.
„Савијање грана специјалним савијачима има за циљ повећање угла код свих једногодишњих изданака који имају сувише оштар положај у односу на стабло.
Некада су произвођачи користили различита импровизована средства – канап, бетонске тегове, камење, па чак и пластичне флаше напуњене водом. Таква решења често наносе више штете него користи.
Канап се временом може урезати у грану и довести до њеног пуцања, док тегови при јачем ветру могу изазвати ломљење младих изданака.
Правилно повијање има велики значај јер стабла код којих ова мера није спроведена касније имају много већу склоност ка ломљењу грана под теретом рода, снега, ветра или јаких олуја.
Уколико се ова мера пропусти у првој, евентуално другој години након садње, касније је много теже исправити положај грана. Оне постају дебље, круће и ломљивије, па сваки покушај накнадног савијања носи ризик од оштећења.
Због тога савијање грана треба да постане редовна мера приликом формирања круне код готово свих воћних врста.“
Поред правилне резидбе, велики значај има и хигијена алата. Маказе, тестере и остали прибор који се користе приликом орезивања могу бити извор преношења бројних патогена са једне воћке на другу. Због тога је њихова редовна дезинфекција једна од основних мера добре воћарске праксе.
После зимске резидбе уобичајено је да се примењују препарати на бази бакра, па смо нашу саговорницу питали да ли је таква пракса оправдана и након зелене резидбе.
„У овом периоду биљке су у пуној вегетацији и кретање сокова је веома интензивно, па воћка има изражену способност природне регенерације. Због тога третман бакром након зелене резидбе није неопходан као после зимске резидбе.
Ипак, лето је период када су присутне бројне болести и штеточине, па примена бакарних препарата, уколико се уклапа у програм заштите, може бити корисна и свакако неће штетити биљци.
Оно што је далеко важније јесте да сваки произвођач који сам обавља резидбу води рачуна о дезинфекцији алата. То је једноставна мера, а може спречити ширење бројних обољења у засаду“, истиче Милена Јевремовић.
Резиме
Летња, односно зелена резидба, представља важну помотехничку меру која се, у зависности од воћне врсте и циља производње, спроводи током пролећа и лета. Она може имати корективну улогу, али и значајно утицати на регулисање бујности, формирање круне, осветљеност и проветреност стабала, као и на квалитет и обојеност плодова.
Ова мера има посебан значај код младих засада, где омогућава правилно формирање узгојног облика, али и код воћака у пуној родности, јер побољшава услове за образовање родних пупољака и припрема стабло за наредну производну годину.
Истовремено, зелена резидба може имати и санитарни значај. Код појаве обољења, као што је монилија, неопходно је уклонити заражене гране до здравог дела и изнети их из засада, како би се спречило даље ширење инфекције.
Према речима наше саговорнице, смањење бујности воћке посредно повећава број родних пупољака, а самим тим и будућу родност. На бујност се, наравно, може утицати и избором одговарајуће подлоге, али правилно спроведена зелена резидба остаје једна од најефикаснијих мера за успостављање физиолошке равнотеже стабла.
Међутим, са овом мером не треба претеривати. Прекомерним уклањањем зелених грана и листова нарушава се физиологија биљке, смањује се способност фотосинтезе и успорава развој кореновог система. Управо зато зелена резидба спада у осетљиве помотехничке мере које захтевају добро познавање физиологије воћака.
Уколико је зимска резидба правилно испланирана и стручно изведена, потреба за каснијим корекцијама је значајно мања. Зато се зелена резидба не може посматрати као замена за зимску, већ као њена допуна, којом се исправљају ситни пропусти и додатно регулише бујност стабла.
За воћаре који тек подижу засад, било да је реч о професионалној производњи или мањем породичном воћњаку, најважнији савет је да се са овом мером не експериментише. Правилно време извођења, умерен интензитет резидбе и стручан савет најбоља су гаранција да ће зелена резидба дати очекиване резултате.
Соња Цветковић
