После неколико изазовних производних сезона, српски ратари ове године имају разлога за умерени оптимизам. Сунцокрет је у одличној кондицији у већем делу Србије, док ће коначни резултати код кукуруза зависити од временских прилика током августа. Управо такву слику затекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић приликом посете газдинству Радише Радисављевића, једног од најуспешнијих српских ратара.
На овом газдинству ништа није препуштено случају. Обрађује се око 60 хектара земље, а свака производна одлука заснива се на знању, искуству и сарадњи са струком. Поред сунцокрета, кукуруза и соје, овде се годинама спроводе огледи са различитим хибридима и технологијама гајења у сарадњи са Пољопривредном стручном службом. Циљ није само постићи висок принос, већ сваке године научити нешто ново и применити то у производњи.
За Радишу Радисављевића пољопривреда није само посао већ начин живота. Током сезоне радни дан почиње у зору, а завршава се тек када се угасе мотори трактора. Каже да у ратарству нема радног времена и да је сваки дан прилика да се нешто ново научи.
„Сунцокрет је ове године у одличном стању и очекујемо принос већи од 3,5 тоне по хектару. Кукуруз је за сада у доброј кондицији, али би му добро дошло још неколико киша. Ако нас време послужи до краја сезоне, можемо очекивати веома добру производну годину. Добар принос не долази случајно. Основа је поштовање плодореда, благовремена примена свих агротехничких мера и сарадња са Пољопривредном стручном службом. Не можете бити успешан пољопривредник ако нисте свакодневно на њиви“, каже Радисављевић.
Обилазећи усеве, министар Гламочић оценио је да је стање на њивама охрабрујуће.
„За кукуруз је још рано давати коначне процене јер је пред нама најосетљивији део вегетације. Добро би дошло још падавина, али можемо рећи да је ова година, за сада, једна од бољих у последњем периоду. Што се тиче сунцокрета, очекујем одличан род. То потврђују и усеви које смо данас обишли, али и оно што сам видео претходних дана широм Србије“, рекао је министар.
Човек рекордних приноса
Радиша Радисављевић из Медвеђе код Деспотовца већ више од деценије важи за једног од најуспешнијих ратара у Србији. Његово газдинство је препознатљиво по високим приносима кукуруза, сунцокрета и пшенице, али пре свега по доследној примени пуне агротехнике, сарадњи са струком и сталном увођењу нових решења у производњу.
Радисављевић је годинама освајао признања за рекордне приносе различитих семенских кућа, института и стручних организација. Још 2010. године био је међу првим произвођачима у Поморављу који су препознали потенцијал сунцокрета, а његово газдинство постало је место огледа и демонстрација нових хибрида и технологија производње.
На манифестацији „Вече рекордера“, у организацији Агропреса, више пута је награђиван као један од најуспешнијих произвођача у Србији. Забележио је приносе од чак 15.678 килограма кукуруза и 5.425 килограма сунцокрета по хектару, што га је сврстало међу националне рекордере у ратарској производњи.
Поред ратарства, Радиша је познат и по очувању породичне традиције. У више од 160 година старој воденици на реци Ресави и данас се меље кукурузно брашно, а широј јавности постао је познат и као вишеструки рекордер у припремању највећег качамака у Србији, чиме је на необичан начин промовисао традиционалну српску кухињу.
Током разговора посебна пажња посвећена је домаћој генетици. Министар је поручио да домаћи хибриди сунцокрета, кукуруза и соје могу равноправно да конкуришу најпознатијим страним сортама, а у појединим годинама показују и већу отпорност на неповољне услове.
„Не треба само да једемо домаће, већ и да сејемо домаће. Тако јачамо сопствену пољопривреду, нашу науку и семенарску производњу. Имамо знање, имамо стручњаке и имамо генетику којом можемо да се поносимо“, нагласио је министар.
Осим по врхунским приносима, Радишино газдинство познато је и по томе што успешно спаја традицију и савремену производњу. У дворишту породице Радисављевић налази се више од 160 година стара воденица, једна од ретких у Србији која је и данас у функцији. Док савремени трактори и комбајни обављају најзахтевније послове на њивама, воденички камен и даље покреће вода, а на традиционалан начин меље се кукуруз у брашно препознатљивог квалитета.
„Воденица је део наше породице и наше историје. Наследили смо је од предака и трудимо се да је сачувамо за будуће генерације. Поносни смо што и данас ради, јер она сведочи како се некада живело и колико је труд био важан да би се произвео сваки килограм брашна“, прича Радиша.
Управо тај спој старог и новог оставио је најјачи утисак на министра.
„Ово је права Србија. Вредна породица која годинама постиже врхунске резултате, али није заборавила своје корене. Док на њивама примењују најсавременије технологије, истовремено чувају воденицу стару више од века и по и занат који су наследили од својих предака. Такви домаћини заслужују сваку подршку, јер показују да се традиција и савремена производња не искључују, већ се међусобно допуњују“, поручио је министар Гламочић.
Одлазак са овог газдинства оставља утисак да се будућност српске пољопривреде не гради само великим инвестицијама и савременом механизацијом. Она се гради и људима попут Радише Радисављевића, који сваког јутра први излазе на њиву, слушају струку, прихватају нова знања, али истовремено не заборављају оно што су им преци оставили у аманет. Управо у том споју знања, рада, породице и традиције лежи највећа снага српског села.
