Нема укуса који више подсећа на лето од домаћег парадајза. За једне је незаобилазан састојак салате, док је за друге резултат свакодневног рада, улагања и борбе да производња опстане.
Како настаје један од омиљених укуса у Србији и кроз колико руку прође пре него што стигне до потрошача, проверили смо на породичном газдинству Коцић у селу Свирце код Лесковца.
Чери, црвени, жути, црни, воловско срце, шљивар, домаћи – парадајз долази у различитим облицима и сортама, а користи се за салате, кување, сосове, сокове и зимницу. У лесковачком крају, познатом по повртарској производњи, овај плод представља важан део свакодневног живота многих домаћинстава.
На газдинству Коцић парадајз се производи на два хектара земље, у 35 пластеника. Кроз четири садње годишње посади се око 40.000 корена, а произвођачи уберу и до 400 тона парадајза.
– Парадајз свуда може да успе, чак и у саксији. Само када је човек заинтересован. Треба нешто и да волиш да би ти се вратило. Мораш да будеш заљубљен у то, каже Александар Коцић.
Ипак, производња парадајза захтева много рада и одрицања. Док већина људи још спава, за произвођаче на југу Србије радни дан већ увелико траје.
– Тешко је. Сваки дан устајем у четири ујутру, лежем у 10 увече и тако сваки дан откако је кренуо парадајз. Уморно изгледа сваки дан, али боримо се некако – каже Душан Коцић.
Илустрација: Породица Коцић производи врхунски парадајз на два хектара земље у 35 пластеника
Берба почиње рано ујутру, док су температуре ниже.
– Беремо док је хладније, до 11, пола 12, а онда смо сви у хали, пакујемо робу и возимо купцима, објашњава Александар Коцић.
За произвођаче је квалитет најважнији, а један детаљ посебно истичу.
– Парадајз мора да има семенку. Без семенке, када купите парадајз, нешто није у реду – каже Коцић.
Ипак, када дође време продаје, највећи изазов није производња, већ цена.
– Само нам фали да се цена побољша и радили бисмо још више. Ми сељаци све што зарадимо уложимо у нашу земљу, у наше село. Не улажемо даље. Али за то нам требају боље цене – каже Душан Коцић.
Иза сваке гајбице парадајза стоје сати рада, улагања и брига о производњи. Произвођачи поручују да се труд на крају највише види управо у квалитету плода који стиже на трпезе потрошача.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/kako-porodica-kocic-iz-sela-svirce-vodi-uspesan-biznis-na-dva-hektara-zemlje/q18tjr1
