У Србији нема несташице кромпира, али се површине под кромпиром годинама смањују, а део потреба надокнађује се увозом. Председник Удружења „Плодови Србије“ Ратко Вукићевић каже за РТС да је овогодишњи род бољи од прошлогодишњег, али да ће увоз вероватно поново бити неопходан. Агроекономиста Жарко Галетин не очекује драматично поскупљење конзумног кромпира у Србији, али упозорава да ће се поремећаји у Европи неминовно осетити и на домаћем тржишту.
Европи прети озбиљан проблем са кромпиром – од прошлогодишњег вишка и цене од свега 30 евра по тони, до овогодишњих цена које у појединим случајевима досежу чак 250 евра. Док се у Европи говори о мањку и расту цена, у Србији нема несташице кромпира.
„Прошла година била је изузетно лоша за домаће произвођаче кромпира због суше током јула и августа, посебно у брдским и планинским крајевима“, рекао је Ратко Вукићевић, произвођач кромпира и председник Удружења „Плодови Србије“.
Вукићевић наводи пример Берлина, где су произвођачи упакован кромпир делили бесплатно јер им је то било јефтиније од његовог уништавања. Ова година у Србији почела је знатно боље. Усеви су у јулу били у веома добром стању, али је затим поново наступио сушни период. Последице, ипак, нису тако тешке као прошле године.
„Приноси су око 25 до 30 тона на брдима, ко је добро урадио. Било је великих проблема у Војводини, заливање је било забрањено, али имамо неки принос који је задовољавајући“, каже Вукићевић.
Вађење кромпира тек је почело, па још нема коначних података о овогодишњој производњи.
Србија од произвођача постала увозник кромпира
И поред задовољавајућег овогодишњег рода, Вукићевић упозорава на дугорочнији проблем – смањење површина под кромпиром у Србији. Због тога домаћа производња више није довољна да покрије све потребе тржишта.
„Нажалост, због смањења површина код нас, ми смо сада на листи увозника кромпира. Немамо још тачне податке о приносима, кренуло је тек вађење, али бојим се да ћемо и ове године морати да увеземо“, истиче Вукићевић.
Илустрација: Кромпир је ове године засејан на 15 одсто мање површина, а највеће произвођаче погодила је суша, па бележе мање приносе
Ове године, међутим, поставља се и питање одакле ће Србија моћи да увезе потребне количине, пошто се велики европски произвођачи суочавају са мањим приносима.
Европа има око 25 одсто мањи род
Агроекономиста Жарко Галетин указује да је ситуација у Европи ове године потпуно другачија од прошлогодишње. Према подацима које је изнео, кромпир је засејан на око 520.000 хектара, што је приближно 15 одсто мање него раније. Истовремено је суша погодила неке од најзначајнијих европских произвођача. Француска, Белгија, Холандија и Шпанија бележе знатно слабије приносе, а укупан европски род мањи је за око 25 одсто и износи око 20 милиона тона.
Галетин наглашава да Европа тренутно нема проблем који би се могао описати као несташица кромпира, али је пад производње у односу на прошлу годину значајан. Проблем би могао да постане израженији када буду потрошене прошлогодишње залихе.
„Када се потроше залихе из претходне године, то врло битно може да утиче и на тржиште у самој Европи, а богами и код нас“, упозорава Галетин.
Око 40 одсто потреба Србија надокнађује увозом
Србија је осетљива на европске поремећаје управо због зависности од увоза, указује Галетин. Према његовим речима, око 40 одсто домаћих потреба надокнађује се увозом из Европе, пре свега из Белгије, Холандије и Француске.
Због тога се раст цена у тим земљама неминовно прелива и на домаће тржиште.
„Ако бисмо били самодовољни у производњи кромпира, не бисмо толико осетили те тржишне потресе у Европи. Али када 40 одсто надокнађујете да бисте задовољили домаће потребе, онда делите судбину тржишта земаља из којих ту робу увозите“, објашњава Галетин.
Илустрација: Око 40 одсто кромпира који купујемо и једемо је из увоза
Додатни проблем су губици приликом складиштења. Од домаће производње која се креће између 500.000 и 600.000 тона, према Галетиновим речима, чак 70.000 до 80.000 тона може да буде изгубљено током складиштења.
Хоће ли кромпир у Србији значајно поскупети
Цена индустријског кромпира у Европи у појединим случајевима порасла је са прошлогодишњих око 30 на чак 250 евра по тони. Ипак, Галетин не очекује да се такав сценарио у истој мери понови у Србији. Тренутна откупна цена домаћег кромпира, како наводи, креће се између 45 и 50 динара по килограму, док је у продавницама цена око 100 динара, а понегде и виша.
„Не очекујем нешто екстремно велике цене кромпира, као што имамо драматичну ситуацију у Европи, где имате неколико пута већу цену ове године у односу на прошлу“, каже Галетин.
Очекује, ипак, одређени раст цена конзумног кромпира, посебно како се буду смањивале прошлогодишње залихе. Значајније последице могао би да осети сегмент прерађеног кромпира, пре свега сировина за производњу помфрита и чипса, који је у већој мери повезан са европским тржиштем.
За чипс, помфрит и свежу употребу различите сорте
Поред количине, суша и високе температуре утичу и на квалитет и величину кромпира, што је посебно важно за индустријску прераду. Вукићевић наглашава да је због климатских промена избор сорте постао један од најважнијих услова успешне производње. Раније сорте отпорније на сушу ове године су се показале боље, јер су успеле да формирају кртоле пре највећих врућина. Као пример наводи сорту „коломба“, која је дала добре резултате. За квалитетан конзумни кромпир, објашњава, пожељна је величина од око 55 до 60 милиметара, глатка покожица и могућност доброг чувања.
„Има каснијих сорти које су изванредне, међутим, у овим климатским условима не вреди их садити, не вреди их гајити, јер не могу да дају добре резултате“, објашњава Вукићевић.
Посебне сорте користе се за чипс, друге за помфрит, свежу употребу, пире или пржење. Вукићевић као пример сорте погодне за производњу чипса наводи „норман“, рану сорту са 22 одсто суве материје.
„Црвени кромпир није самим тим и бољи“
Вукићевић указује и на то да међу домаћим потрошачима и даље постоји уверење да је црвени кромпир квалитетнији од белог. Сматра да за такво уверење нема производног оправдања. У Европи и свету знатно више се користе беле сорте, а посебно је велики избор раних сорти које су погодне за различите услове производње, отпорност на сушу и болести, као и за складиштење.
„Није никакав разлог да, ако је црвена сорта, она буде боља за производњу. Све то зависи од сорте. Избор сортимента је врло битан и за климу, и за земљиште, и за намену“, наглашава Вукићевић.
Уситњени произвођачи и застарела механизација велики проблем
Један од кључних проблема српског кромпира, према оцени Вукићевића, није само производња већ и организација произвођача. Газдинства су уситњена, недостају савремени пак-центри, а произвођачи немају довољно велике количине да би могли организовано да наступају на већим тржиштима. Проблем представља и застарела механизација. За савремену производњу потребне су машине које могу добро да припреме земљиште и формирају банак који задржава влагу, што постаје све важније у условима честих суша. Међутим, таква механизација захтева велика улагања која мали произвођачи тешко могу да оправдају.
„Тај произвођач би требало да има 50 хектара земље да може да купи добре машине и да те машине може да отплати кроз своју производњу. И опет не може сам да освоји позицију на тржишту. Они морају бити удружени у кооперативу“, истиче Вукићевић.
Илустрација: Постоји разлика између кромпира који се конзумираи оног који се користи за прераду и производњу чипса
Без удруживања и већих количина, сматра, мали произвођачи тешко могу да буду конкурентни и на домаћем и на глобалном тржишту.
Производња по хектару кошта и до милион динара
Галетин сматра да би проблеми на европском тржишту могли да представљају прилику за српске произвођаче, али наглашава да повећање производње није једноставно. Производња кромпира је интензивна и захтева значајна улагања. Према његовим речима, трошкови по хектару крећу се од око 800.000 до чак милион динара. Поред саме производње, неопходна је и одговарајућа инфраструктура, посебно савремена складишта са условима који омогућавају дуже чување кромпира.
„То је један врло озбиљан бизнис. Али ако имате визију на дужи рок, у сваком случају се исплати, јер свака интензивна производња, као што је повртарство генерално, а поготово производња кромпира, увек се више исплати“, наводи Галетин.
Потребна су већа улагања и више рада него у екстензивној ратарској производњи, али је потенцијална зарада по јединици површине већа. Галетин сматра да је зато важно и питање дугорочне стратегије државе и начина на који ће подстицати овакву производњу.
Вукићевић: Прошле године увоз по дампиншким ценама нанео велике губитке
Док ове године Европа има мањи род и потребу за додатним количинама, прошле године ситуација је била потпуно другачија. Вукићевић каже да су домаћи произвођачи тада претрпели велике губитке због увоза јефтиног кромпира из Европе.
„Прошле године су наши произвођачи претрпели значајне губитке, велике губитке, зато што се увозила роба испод цене коштања, по такозваним дампиншким ценама“, каже Вукићевић.
Наводи да се кромпир у Европи могао куповати и за пет евроценти, што је домаће произвођаче стављало у изузетно неповољан положај. Сматра да би држава требало да заштити домаће произвођаче од таквог увоза јер они у годинама великих европских вишкова губе обртна средства и тешко могу да наставе производњу.
„Без удруживања произвођачи не могу да буду конкурентни“
Ратко Вукићевић решење види у организовању произвођача и стварању правног и економског оквира за кооперативе. Поред удруживања, потребна су улагања у складишта, пак-центре и савремену механизацију, као и стварање већих и економски одрживих газдинстава.
„Мора да се организује. Ту мора да се донесе правни оквир за кооперативе, мора економска политика да се усмери у том правцу, да се помогне изградња тих складишта, набавка механизације и све то“, наводи Вукићевић.
На домаћем тржишту додатни проблем представљају и велике разлике у ценама између кванташких и зелених пијаца, маркета, као и различитих градова. Вукићевић сматра да у систему увоза, трговине и пласмана у супермаркетима постоји низ проблема које би требало уредити.
Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/6045115/cene-krompira-evropa-cips.html
