Процењује се да у Србији живи преко 700 различитих врста пчела, док их је само у Београду око 250. Ако желите да помогнете пчелама, невероватним, вредним инсектима који су неизоставни актери у нашој производњи хране, један од најбољих начина је садња, каже урбани пчелар Давид Мардешић.
„Свако може на својој тераси или дворишту да посади неко медоносно биље. Најбоље је да то буду неке касноцветајуће врсте, јер у Београду с пролећа имамо доста биљака које цветају у природи. Лаванда нпр. цвета у јуну, невен је сјајан јер цвета читаве године, ту су и милодух, нана и лепа ката (астер) која цвета крајем августа и током септембра. У суштини, нема грешке шта год да се посади“, рекао је он.
Мардешић је један од оснивача Медоносног врта – где се таква садња може видети у пракси. У овој зеленој оази на Дунавском кеју расте више од 5.000 биљака, углавном медоносних врста.
Циљ је да се на тај начин обезбеди храна за тамошње кошнице медоносних пчела, али и за све друге опрашиваче који посећују ову баштицу, од птичица преко дивљих, солитарних пчела до различитих врста лептира.
Медоносни врт настао је на простору који је годинама био запуштен и прекривен шутом и различитим отпадом. ГАИА Покрет је 2021. године започео његову трансформацију – простор је очишћен, уклоњен је отпад, а некада запуштена површина постепено је враћена природи. Даљим развојем врта и доласком БееЦентра, овај простор постао је место посвећено пчелама, опрашивачима, биодиверзитету и едукацији, смештен у оквиру Дома културе Силоси Београд.
Али из Медоносног врта теже да се прошире даље од овог простора.
„Заједно са GAIA Покретом, Силосима и Београдским удружењем пчелара, ове године покренули смо иницијативу да се на свим новим површинама, где се планира садња, украсно биље замени медоносним“, открива Мардешић.
Како објашњава, иницијатива је замишљена тако да се у наредним годинама постепено повећава заступљеност медоносних врста приликом садње на јавним површинама, са циљем да оне временом постану већински избор при новим садњама у Београду.
„Иницијатива је добила подршку ЈКП ‘Зеленило-Београд‘ и Секретаријата за заштиту животне средине“, наводи он и додаје да се „сада надамо да ће је Град Београд и званично усвојити и применити у будућим плановима озелењавања“.
Ипак, брига о пчелама не стаје на садњи медоносног биља и дрвећа као што је липа, која својим опојним мирисом улепшава топле јунске вечери.
Не коси још, лоло!
Иза нас је најтоплији август у историји мерења у Србији – током којег је чак 30 дана у Београду имало температуре преко 30 степени. А како показују дугорочне прогнозе, тропски дани нас не напуштају барем до средине септембра.
Током лета, а пре свега топлотних таласа, водеће средство за помоћ пчелама је – вода.
„Оставите им плитак тањирић са неколико каменчића и водом у зеленилу око своје куће или зграде”, саветује Мардешић.
Илустрација: Уколико имате викендицу, не морате да косите читав травњак, оставите део запарложено, јер је то леп кутак за опрашивач
Каменчићи су важни како би пчеле имале где да слете, а да се не утопе, док за веће животиње, попут птица, паса луталица или јежева, можете поставити дубље посуде. У светлу високих температура и јаке суше, испод појединих стабала по граду много раније могли смо видети тепих од опалог лишћа, али та појава постаће доласком јесени још приметнија и распрострањенија.
Када се то деси у вашем дворишту, најбољи савет је да не урадите ништа. Добро сте прочитали – ове јесени, заобиђите грабуље. Уместо да га скупљате у кесе, лишће са травњака само пребаците у леје и испод дрвећа. Ту ће пчеле у хибернацији, бубамаре и друге бубице пронаћи уточиште, а распадањем лишћа земља ће добити природно ђубриво.
С обзиром на то да су један од главних фактора угрожавања пчела, одговорно коришћење пестицида такође је битан део слагалице – наравно, у случају да је хемија неизбежна.
„Ако у комшилуку имате неког ко има воћњак и видите да прска воћке док су у цвету, приђите му и љубазно му објасните да тиме прави штету.Прскајући док су биљке у цвету, растерују се пчеле које би дошле да опраше воћњак, па на крају неће бити ни рода. На крају крајева, прскање инсектицидима у фази цветања је у нашој земљи и законом забрањено“, препоручује урбани пчелар.
Као што смо видели на примеру (не)сакупљања опалог лишћа, некада није ствар само у томе шта можемо урадити – него шта не треба да урадимо.
„Уколико имате викендицу, не морате да косите читав травњак. Покосите само део, ту где бисте седели, ово остало слободно може да остане запарложено. Некоме то изгледа запуштено, али то је леп кутак за опрашиваче“, напомиње Мардешић.
Према његовим речима, сличан концепт покушали су да подигну и на виши ниво кроз пројекат „Не коси још, лоло“.
„По угледу на неке европске градове попут Ротердама, желели смо да се у Београду промени начин одржавања зелених површина. Идеја је била да се не коси толико често и да се не коси цела површина ођедном, већ да се пређе на мозаично кошење, где се један део остави непокошен. Тако биљке добијају време да заврше свој пуни циклус и развију се, док пчеле и други опрашивачи могу да искористе те површине за исхрану или станиште. Тај пројекат је покренут 2024. године у Академском парку у сарадњи са ЈКП Зеленило-Београд, али нажалост није заживео у обиму у ком смо се надали“, додао је.
Међутим, вероватно је највећи део напора Медоносног врта фокусиран на едукацију и садњу, не само медоносног биља, него и дрвећа. А када се та два споје, роди се идеја за проглашење Националног дана пчеларства.
„Заједно са Београдским удружењем пчелара, поднели смо иницијативу да се 12. фебруар симболично прогласи Националним пчеларским даном“, прича Мардешић.
На тај дан давне 1841. године, рођен је Јован Живановић, један од најзначајнијих утемељивача модерног пчеларства у Србији и човека који је остао упамћен као „отац рационалног пчеларства“. Живановић је 1878. године, заједно са Иларионом Руварцем, основао Катедру за пчеларство при Карловачкој богословији – другу такву катедру у Европи.
„Зато 12. фебруара наредне године планирамо велику акцију садње медоносних стабала у Београду“. наводи он.
Илустрација: Подршка градским пчелама огледа се и у њиховом збрињавању када се нађу на неочекиваним местима
У претходним акцијама, посадили су око 150 медоносних стабала на различитим локацијама у граду, углавном липа.
Око свих тема важних за бољи живот пчела у граду, Медоносни врт гради заједницу. Ако желите да им се придружите и будете међу првима који су информисани о њиховим радионицама, едукацијама и иницијативама, можете се потпуно бесплатно укључити у њихов Клуб пријатеља. Поред свега наведеног, подршка градским пчелама огледа се и у њиховом збрињавању када се нађу на неочекиваним местима. Пролећно ројење често доведе читаве пчелиње заједнице на фасаде зграда или крошње у градским парковима – зато је важно знати како реаговати и када пчеле саме стигну у ваше комшилук.
Иако је то волонтерска активност, ако приметите ројеве пчела у свом комшилуку, можете контактирати Београдско удружење пчелара, које је 2020. на Кошутњаку покренуло азил за пчеле.
Јабуке, боровнице, црни лук, паприка, бадеми…
Носећи полен са цвета на цвет, опрашивачи – међу којима су пчеле водеће – учествују у производњи преко три четвртине пољопривредних култура које људи користе у исхрани. Док се житарице попут пшенице, кукуруза и пиринча опрашују ветром, пчеле су кључне за воће, поврће, орашасте плодове и уљарице, односно за храну која нам пружа највише витамина и минерала.
Волите питу с јабукама и боровницама? Да није пчела, морали бисте да нађете други омиљени колач. Ипак, то не би могао да буде тирамису, јер пчеле и други опрашивачи директно утичу на принос и квалитет кафе и какаоа. Шопска салата такође нам не би била на јеловнику да ови инсекти претходно нису одрадили свој део посла.
Ако пијете бадемово млеко, у свету без пчела дефинитивно не бисте могли јер бадеми практично не би постојали.
Око 85 одсто свих светских бадема узгаја се у равници у централном делу Калифорније – у фебруару сваке године, амерички пчелари тамо транспортују преко два милиона кошница из читаве земље како би се плантаже опрашиле. Другим речима, да би бадеми стигли до ваше кухиње, морају да прођу кроз највећи догађај опрашивања на планети.
„За све што волимо и што је укусно, заслужно је то што су пчеле у неком моменту посетиле цвет и опрашиле га“, истиче он.
Свакако, пчеле не треба посматрати кроз призму користи. Штавише, да нам опрашивачи испоставе рачун за само једну годину свог директног учешћа у производњи хране, човечанство би им дуговало између 235 и 577 милијарди долара, саопштила је Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду.
Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/242961/kako-pomoci-pcelama-u-beogradu/vest