Топла, сушна лета и високе температуре као што је било и ово погодују развоју болести и штеточина. Неке нападају корен и стабло, друге лишће, а најопасније се убушују директно у плодове, после чега они брзо губе тржишну вредност и почињу да труле.
Посебан проблем представља то што се поједине врсте појављују у више генерација током године. Паприка, парадајз и плави патлиџан припадају истој биљној породици помоћницама (Solanaceae), па није чудно што деле и велики број заједничких непријатеља, пише између осталог у уџбенику “Болести и штеточине у хортикултури” који је написала група професора са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Татјана Кереши, проф. др Радосав Секулић и доц. др Александра Поповић.
Кукурузни пламенац – опасност која долази до плода
Једна од значајнијих штеточина паприке је кукурузни пламенац (лат. Ostrinia (Pyrausta) nubilalis). Иако је најпознатији као штеточина кукуруза, овај инсект може да напада око 240 врста гајених и коровских биљака. У повртарству посебно велике штете може да направи на паприци, али се јавља и на парадајзу и другим биљним врстама. Проблем праве гусенице које се буше стабљике, а код паприке посебно нападају плодове, најчешће у близини дршке.
Када гусеница направи отвор, кроз њега лако продиру бактерије и гљивице, па плодови почињу да труле. Кукурузни пламенац обично има две генерације годишње, мада се последњих година бележи и трећа. Презимљава као одрасла гусеница или лутка у стабљикама биљака и жетвеним остацима, нарочито у кукурузовини. Због тога су уклањање биљних остатака, корова и правилна плодосмена важне превентивне мере.
Памукова совица – најопаснија када стигне врућина
Памукова, односно кукурузна совица (лат. Helicoverpa armigera) представља једну од најопаснијих штеточина која напада плодове. Реч је о суптропској врсти која мигрира из северне Африке и јужне Европе, а због топлих зима све више остаје и у нашим крајевима.
Илустрација: Међу најопаснијим штеточинама је и мољац парадајза који се у Србији појавио 2010. године
Напада велики број биљака, а посебно су угрожени паприка, парадајз и плави патлиџан. Гусенице се хране генеративним органима биљке и директно оштећују плодове који губе квалитет и постају легло секундарних узрочника трулежи.
Ова штеточина у нашим условима може да развије две до три генерације. Посебно је опасна у другој половини лета односно у августу и септембру, када се бројност лептира може нагло повећати. Зато је крај лета период када паприку, парадајз и плави патлиџан треба посебно пажљиво контролисати.
Мољац парадајза – мали инсект, огромна штета
Међу најопаснијим штеточинама је и мољац парадајза (лат. Tuta absoluta). Пореклом је из Централне и Јужне Америке, а у Европи је први пут регистрован 2006. године у Шпанији. У Србији се појавио 2010. године у околини Лесковца и у Срему и од тада се проширио на друга подручја.
Одрасли лептир је веома мали, дугачак свега 5 до 7 милиметара, али његове ларве могу да направе огромну штету. Женка током живота полаже од 40 до 250 јаја, најчешће на наличје листова, а потом ларве након излегања буше и улазе у биљно ткиво.
На листовима праве карактеристичне „минe“, односно ходнике, због којих се листови постепено суше. Гусенице могу да нападну и стабло, вршне пупољке, али и зелене и зреле плодове. Јавља се у пластенициима и на отвореном пољу.
Мољац парадајза је посебно опасан због огромног репродуктивног потенцијала. У топлим условима и заштићеном простору може да развије чак 10 до 12 генерација годишње. Зато су најважније превентивне мере: здрав расад, уклањање корова посебно из породице помоћница, уништавање заражених листова и биљних остатака, као и постављање мрежа против инсеката на отворима за вентилацију у пластеницима. Са инсектицидима треба бити опрезан јер ова штеточина веома брзо развија резистентност на препарате који имају исти механизам деловања.
Зелена медитеранска стеница – ситни убоди, а велике последице
Парадајз и паприку све чешће напада и зелена медитеранска стеница (лат. Nezara viridula). Реч је о врсти која је некада била карактеристична углавном за топлије крајеве, али јој климатске промене омогућавају да се шири ка северу.
Одрасла стеница је зелене боје, карактеристичног штитастог облика и дугачка од 12 до 15 милиметара. Храни се тако што боде биљку и сише њене сокове. Највише воли младе изданке и плодове који сазревају.
Илустрација: Веровали или не, исте штеточине које нападају парадајз и паприку могу да нанесу огромну штету и плавом патлиџану/ФОТО: AI
Последице њених убода на парадајзу и паприци у почетку се виде као светле флеке, а касније настају тамносмеђе или црне пеге. Плод изглед, квалитет и тржишну вредност. Код младих плодова долази до успоравања расат и отпадања.
Ова штеточина презимљава као одрасла јединка скривена испод коре дрвећа, опалог лишћа или на другим заштићеним местима. Са порастом температуре у пролеће излази из скровишта, почиње да се храни и полаже јаја.
На мањим површинама најједноставнија мера је ручно сакупљање и уништавање јајних легала, ларви и одраслих јединки. Важно је и уклањање корова који могу бити домаћини овој врсти. У органској производњи користе се и каолинска глина и препарати на бази инсектицидних сапуна, док се у неким земљама примењује и биолошка контрола помоћу природних непријатеља.
Како сачувати поврће?
Код свих ових штеточина најважније је реаговати на време. Редован преглед биљака често може да спречи велику штету. Треба гледати наличје листова, младе изданке, цветове и плодове, а посебну пажњу обратити на рупице, мине, измет гусеница, промењену боју листова и деформисане плодове.
Добра агротехника, плодосмена, уклањање корова и биљних остатака, постављање мрежа и клопки, као и очување природних непријатеља штеточина представљају основу заштите. Хемијска средства се користе само када морају зато што ове штеточине брзо развијају резистентност на препарате.
Извор: Агробизнис магазин