Шаргарепа, першун, целер и паштрњак спадају међу најзначајније коренасте повртарске културе, али њихов квалитет и принос често угрожавају штеточине које се тешко уочавају на време. Док неке нападају лист, друге се увлаче дубоко у корен који након оштећења трули. Зато је веома важно на време уочити ове штеточине, пише између осталог у уџбенику под називом „“Болести и штеточине у хортикултури” који је написала група професора са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Татјана Кереши, проф. др Радосав Секулић и доц. др Александра Поповић.
Шаргарепина (мрквина) мува (лат.Psila rosae) je распрострањена широм Европе, па и у Србији. Највеће штете не прави одрасла мува, већ њене ларве које се хране унутар корена. Оне буше ходнике који остају испуњени изметом због чега шаргарепа постаје горка, непријатног мириса и склона труљењу. Да је биљка нападнута препознаје се по лишћу које добија љубичасту боју, затим жути и суши се. Мрквина мува има две генерације годишње, а највеће губитке изазива друга генерација чије ларве често настављају развој и током складиштења шаргарепе. Поред овог поврћа напада и першун, паштрнак и целер.
Да би смањили ризик од појаве ове штеточине произвођачи треба да примењују плодоред, да не сеју шаргарепу на истом месту као и претходне године, a гајење на проветреним местима и заштитне мреже показали су се као веома ефикасни. У баштама се често препоручује и сетва лука између редова шаргарепе зато што његов мирис одбија мрквину муву. Поред овог инсекта, шаргарепу напада и лисна бува (lat. Trioza apicalis) чије ларве сисају сокове из листова, који се коврџају, деформишу и суше. Додатни проблем представља чињеница да ова штеточина може да преноси вирусна обољења. Најбољи начин заштите је прекрити усеве заштитним мрежама, као и редовно уклањање нападнутих биљака.
Илустрација:У баштама се често препоручује и сетва лука између редова шаргарепе зато што његов мирис одбија мрквину муву
Минирајућа мува целера (лат. Euleia heraclei) је једна од најопаснијих штеточина ове врсте поврћа. Њене ларве живе унутар листа, где стварају велике округле мине испуњене ларвама које женка полаже на доњој страни листа. Нападнути листови временом постају смеђи, увијају се и изгледају као да су спржени. У јачем нападу ларве продиру и у лисне дршке, што доводи до њиховог ломљења и додатног слабљења биљке.
Савет провртарима је да целер гаје на добро проветреним парцелама, да редовно редовно контролишу усев и да одмах реагују већ при појави првих мина на листовима.
Обични папучар (лат. Tetranychus urticae) је полифагна гриња која напада више од стотину биљних врста. На целеру се најчешће јавља крајем лета. Ова ситна гриња исисава биљне сокове, услед чега листови жуте и постепено одумиру. На наличју листа могу се уочити фина паучина и пресвучене ларве.
Да бисте заштитили поврће од ове штеточине најважније је уништавање корова у башти који су резервоар гриња, редовно прегледати биљке и спровести третман заштите чим уочите прве промене чак и без видљивих симптома. Такође, обавезно уклоните заражене листове.
Пужеви голаћи (лат. Deroceras, Limax и Arion spp.) највеће проблеме праве током кишних периода и на наводњаваним површинама. Коренасто поврће, али и остале биљке, нападају током ноћи када изгризу листове и корен, уништавају младе биљке и остављају оштећења кроз која лако продиру проузроковачи болести. У мањим баштама могу се успешно сакупљати ручно, а препорука је и постављање мамаца од презрелог воћа или замки са пивом. Око биљака можете посути пепео, негашени креч или измрвљене љуске од јаја које отежавају кретање пужева. У већој производњи примењују и одговарајући препарати лимациде на бази металдехида.
Стрижибуба паштрњака (лат. Phytoecia icterica) је најопаснија штеточина која напада ово поврће. Њене ларве буше дугачке канале у корену који губи квалитет и способност дужег чувања. У појединим годинама у Србији, нарочито у Срему, забележена су оштећења на чак 50 до 80 одсто биљака у баштенској производњи.
Да бисте се заштитили поштујте плодоред и обавезно уклањајте остатке паштрњака из баште након бербе како бисте спречили појаву ове штеточине.
Иначе, у усевима коренастог поврћа повремено јављају и мишеви, волухарице, биљне ваши, совице, жичњаци и грчице, али њихове штете су најчешће мањег обима. Искуство показује да је редован преглед усева и благовремена примена превентивних мера далеко ефикаснија од каснијег сузбијања, пише у уџбенику “Болести и штеточине у хортикултури.“
Извор: Агробизнис магазин