Дронови су од геџета прерасли у алат који пољопривреди доноси врло практичне ствари: бржи преглед парцеле, уочавање проблема на већим површинама и смањење механичких оштећења усева. Иако у Србији ова технологија још није масовна, интересовање расте – посебно у ратарству и повртарству, где свака прогажена биљка одмах има цену. Како то изгледа у пракси, показује пример младог ратара из околине Зрењанина.
Армин Лацко (29), пољопривредник који обрађује земљу на потезу Михајлово – Меленци – Зрењанин, дрон је увео у газдинство пре годину дана. Каже да је за ову технологију први пут озбиљније чуо још током студија на Пољопривредном факултету у Новом Саду, а затим и од пријатеља који дронове већ користе или их увозе.
– Заинтересовало ме је, па сам, када се појавио конкурс Покрајине за набавку пољопривредне механизације, конкурисао. Тако је дрон постао део моје опреме. Прошле јесени смо га први пут пробали, а за месец дана поново долази период када ће бити прави моменат за коришћење – прича Лацко.
Када дрон „побеђује“ класичну прскалицу
У његовом газдинству дрон се највише користи у кукурузу, сунцокрету и уљаној репици – културама које у сезони достижу висину од метар и по до два метра.
– Ми имамо класичне прскалице, али када је сунцокрет већ у цветању или када је кукуруз преко метра висине, не можемо да уђемо у усев а да не направимо штету. То је био највећи разлог због ког смо набавили дрон – каже Лацко.
Илустрација: Капацитет дронова је од 10 до 100 литара, а може да покрије око 50 хектара на дан
Он наглашава да дрон не посматра као замену, већ као допуну: „Дрон допуњује рад класичних прскалица – не може да их замени“.
Осим за третмане, дрон му служи и као „око“ изнад парцеле. Снимак целе парцеле помаже да се уоче проблеми које са земље није лако сагледати – нарочито када је усев висок.
– Дрон има могућност да сними целу парцелу из ваздуха. Нама је то важно за праћење стања усева. Ако се деси нека штета, можемо брже да реагујемо и спречимо да се прошири. Раније је то било теже, јер је требало улазити у усев – а онда опет правите штету и потребно је више времена – објашњава.
Додаје да постоје и напредније опције (нпр. термалне камере), али да то у његовом случају тренутно није неопходно: „То је исплативо пре свега за већа газдинства – за оне који обрађују више хиљада хектара“.
Мање воде по хектару, али ветар је „критична тачка“
На питање о уштеди, Лацко нагласак ставља пре на трошкове него на време.
– Капацитет тих дронова је од 10 до 100 литара. Дрон може да покрије око 50 хектара на дан. Не могу да кажем да бих уштедео време, али могу да смањим трошкове прскања. Са класичном прскалицом троши се око 200 литара воде по хектару, а са дроном 10-20 литара – наводи он.
Савремена истраживања у агрономији наглашавају важну ствар везану за примену течних пестицида дроном. Наиме, приликом прскања дроном на учинак утичу величина капљице, али је и ризик од дрифта односно заношења капљица израженији него код класичних система, посебно при бочном ветру, а то потврђује и наш саговорник.
– Дрон распршује воду у ситне капљице и зато са малом количином воде може да покрије усев. Мана тих ситних честица је ветар – и мањи ветар може да их носи. Због тога дрон користим искључиво за фунгицидни и инсектицидни третман, а не користим га за хербициде, да не бисмо оштетили биљке на суседним усевима – каже Лацко.
Илустрација: Управљање дроном није тешко
Управљање дроном, према његовим речима, није тешко.
– Свако ко зна да користи мобилни телефон, научиће лако да ради и са дроном. Врло је аутоматизовано – каже саговорник.
У Михајлову и околним местима интересовање постоји, додаје Лацко, нарочито међу повртарима.
– Заинтересовало их је. Неки су рекли да хоће да уведу дрон у производњу поврћа, јер је ту употреба још боља – у повртарству је штета од гажења већа него у ратарству. Пола метра жита и пола метра паприке није исто – објашњава.
Технологија напредује, тржиште одређује судбину пољопривреде
Као млади пољопривредник, Лацко каже да нема дилему да ће наставити са модернизацијом.
– Ко не прати трендове, неће опстати на тржишту. Пољопривреда не доноси велики профит. У ратарству се данас не исплати да обрађујете 10-20 хектара. Без 50 хектара нема рачунице – каже. Додаје да активно прате конкурсе и обнављају механизацију када год могу.
Ипак, на крају се враћа на оно што у овој професији остаје исто: „Колико год технологија напредује, пољопривредник мора да ради – увек има посла. Фаза развоја биљке одређује наше слободно време. У јануару и фебруару имамо вишка времена, а кад крене сезона највише смо у пољу, ако су повољни временски услови – некад и ноћу“.
Дронови у пољопривреди глобално бележе снажан раст. У Србији се, паралелно са растом интересовања за прецизну пољопривреду, све чешће говори о дроновима као алату који може да смањи „празно“ прскање и помогне да се третман ради циљано – што је тема и у комуникацији ЕУ пројеката у аграру.
Извор: https://zrenjaninski.com/poljoprivreda/mladi-ratar-armin-lacko-iz-mihajlova-pokazuje-kako-dron-menja-poljoprivredu/