Купус, карфиол, кељ, келераба и друге купусњаче спадају међу најважније повртарске културе у Србији, али су истовремено и омиљена мета бројних штеточина. Од момента када расад никне ове биљке су изложене нападима инсеката који могу да успоре раст, униште листове, оштете корен или потпуно униште принос. У годинама са топлим и сувим временом штете могу бити огромне, а штеточине могу за само неколико дана да оставе читаве њиве без лишћа. Зато је познавање ових штеточина и начина заштите кључно за успешну производњу. Како би помогли студентима студентима треће године основних студија група професора са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Татјана Кереши, проф. др Радосав Секулић и доц. др Александра Поповић написали су уџбеник “Болести и штеточине у хортикултури”. Осим студентима овај уџбеник има злата вредне савете и за пољопривреднике.
Бувачи купусњача – ситни, али веома опасни
Међу првим штеточинама које нападају млади расада су бувачи купусњача (Phyllotreta spp.). У питању су ситни инсекти дугачки свега два до три милиметра, тамне боје и изузетно покретљиви. Скачу попут бува, по чему су и добили име.
Илустрација: Бувачи купусњача нападају млади расад и тек никлу биљку
Највеће штете праве у пролеће, када нападају тек никле биљке и младе листове. На листовима остављају бројне ситне рупице, па оштећено лишће добија изглед сита. Ако је пролеће сушно, расад може потпуно да пропадне.
Заштита се пре свега заснива на доброј агротехници. Важно је уништавати корове из породице крсташица, редовно заливати биљке и обезбедити брз развој расада. У пракси помаже и прскање или заливање, јер влага одбија буваче. Када напад постане масован, примењују се инсектициди, али се препоручује третирање само жаришта како би се смањила употреба пестицида.
Купусни рилаши – невидљиви непријатељ корена
Велику опасност представљају и рилаши ( посебно лат. Ceutorhynchus pleurostigma и Ceutorhynchus quadridens). Одрасли инсекти су мали и неприметни, али њихове ларве праве озбиљне проблеме.
Ларве се увлаче у корен или стабло биљке и унутра праве ходнике. Код једне врсте на корену настају карактеристичне израслине – гале, док друга буши стабло и дршке листова. Последице су венуће, успорен раст и неформирање главица.
Највећи ризик постоји код раног купуса и младог расада, посебно током сушних периода. Биљке често делују као да им недостаје вода, а прави узрок је скривен унутар стабла или корена.
Заштита подразумева плодоред, уклањање биљних остатака и добру негу усева. Код јачег напада примењује се хемијска заштита већ у фази расада, као и приликом расађивања.
Бариде – штеточине које ломе биљке
Црна и зеленоплава барида (лат. Baris laticollis и Baris chlorizans) најчешће нападају рани купус. Одрасли инсекти буше ткиво око кореновог врата, док ларве продиру у корен и стабло.
Нападнуте биљке заостају у развоју, а касније се буквално ломе. Код црне бариде лом се јавља испод земље, док се код зеленоплаве биљка прелама изнад површине. Проблем је посебно изражен на влажнијим парцелама и у годинама са нестабилним временом. Заштита је слична као код рилаша – плодоред, уништавање остатака биљака и третирање младих биљака уколико се штеточине појаве у већем броју.
Велики и мали купусар – лептири чије гусенице праве пустош
Иако делују безазлено, лептири великог и малог купусара (лат. Pieris brassicae и Pieris rapae) спадају међу најопасније штеточине купусњача. Женке полажу јаја на наличје листова, а гусенице се након излегања хране листовима. У почетку праве мања оштећења, али касније постају изузетно прождрљиве. За кратко време могу да оголе читаву биљку, остављајући само главне нерве листова. Мали купусар је посебно опасан јер се његове гусенице често увлаче у главице купуса и карфиола, што додатно умањује квалитет рода.
Илустрација: Природни репеленти као што су нана, жалфија, рузмарин и мајчина душица могуда одбију поједине штеточине
У баштама се препоручује садња биљака попут нане, жалфије, рузмарина и мајчине душице између редова купуса, јер својим мирисом одбијају лептире. Добре резултате даје и ручно уклањање јаја и гусеница. У већој производњи често је неопходна употреба биопрепарата на бази Bacillus thuringiensis или селективних инсектицида.
Купусов мољац – тихи уништавач листова
Купусов мољац (лат. Plutella xylostella) је ситан лептир чије гусенице праве карактеристична оштећења на листовима. У почетку се хране унутар листа, стварајући такозване мине, а касније изједају ткиво остављајући танку опну. Када та опна отпадне, лист добија изглед чипке. Гусенице се могу увлачити и у главице, што ствара додатне проблеме. Ова штеточина посебно се јавља током топлих и сушних година.
Заштита подразумева уништавање биљних остатака и употребу биолошких препарата када бројност пређе праг штетности.
Црвена купусна стеница – шарена, али опасна
Црвена купусна стеница (лат. Eurydema ventrale) лако се препознаје по упадљивој црвено-наранџастој боји са црним шарама. И одрасли инсекти и ларве сисају сокове из листова.
На местима убода јављају се светле флеке које се временом шире. Код јачег напада лишће се суши, а млади расад може потпуно да пропадне. Највеће проблеме прави током топлих и сувих лета. Заштита се заснива на уклањању корова, доброј исхрани и наводњавању биљака, док се код масовне појаве примењују инсектициди.
Купусова мува – опасност испод земље
Купусова мува (лат. Delia radicum) подсећа на обичну кућну муву, али су њене ларве озбиљна претња младим биљкама. Женке полажу јаја око корена, а ларве се хране кореновим длачицама и касније продиру у сам корен. Биљке почињу да вену, заостају у расту и често пропадају.
Илустрација: Купусова мува полаже ларве око корена, оне се хране биљним соковима и уништавају биљку
Најопаснија је пролећна генерација, нарочито у условима умерених температура и повећане влажности.
Основне мере заштите су плодоред, добра обрада земљишта, уклањање биљних остатака и праћење појаве одраслих мува. Када напад пређе праг штетности, примењују се инсектициди.
Купусова лисна ваш – ситан инсект који преноси вирусе
Купусова лисна ваш (лат. Brevicoryne brassicae) ствара густе колоније на наличју листова. Биљке прекрива сивкаста маса инсеката и медне росе, што умањује тржишну вредност главица.
Ваши исисавају биљне сокове, успоравају раст и могу смањити принос и до 50 одсто. Поред тога, преносе велики број вируса.
У органској производњи велики значај имају природни непријатељи као што су бубамари, златооке и паразитске осице. Зато се препоручује гајење биљака богатих нектаром, попут аниса, мирођије и фацелије, које привлаче корисне инсекте.
Када се ваши превише намноже, неопходна је употреба инсектицида уз додавање оквашивача, јер и ваши и купус имају заштитну воштану превлаку, пише у уџбенику “Болести и штеточине у хортикултури.“
Извор: Агробизнис магазин/уџбеник “Болести и штеточине у хортикултури”
ФОТО: Pixabay