Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату Драган Гламочић отворио је данас Девети пчеларски сајам југоисточног Балкана „Отворени Балкан” у Врању, у присуству пчелара, произвођача опреме и стручњака из Србије и региона.
Гламочић је истакао да иза сваке тегле меда стоје знање, стрпљење и свакодневни рад пчелара, чији посао све више зависи од временских прилика, доступности паше и здравственог стања пчела.
„Када узмемо теглу меда у руке, ретко размишљамо о свему што је било потребно да она стигне до нашег стола. Не видимо пчелара који у рано јутро отвара кошницу, његову бригу да ли ће бити мраза, кише, суше или добре паше. Не видимо селидбу кошница, непроспаване ноћи и године када природа готово ништа не врати. Али пчелари све то добро знају”, рекао је Гламочић, а наведено је у саопштењу министарства.
Последњих година, како је наведено, пчелари се суочавају са све израженијим последицама климатских промена.
Раније цветање, дуги сушни периоди и високе температуре мењају услове пчелиње паше, због чега се дешава да и снажна пчелиња друштва остану без довољно нектара.
У таквим околностима, очување пчела постаје важније од самог приноса меда.
Посебан изазов представља вароа, паразит који може да нанесе озбиљне губитке пчелињацима.
Како је наведено у саопштењу, због тога је стручни део сајма био посвећен савременим методама заштите пчела, а учесници су имали прилику да чују предавање др Клауса Валнера из Немачке.
Илустрација: Девети пчеларски сајам југоисточног Балкана „Отворени Балкан” у Врању
Указано је на значај редовног праћења здравственог стања пчелињих друштава, правовремених третмана и примене регистрованих средстава, уз очување квалитета меда и воска.
Важна тема била је и заштита пчела приликом примене средстава за заштиту биља.
Један неправилан третман може да уништи пчелиња друштва која су стварана годинама, због чега је неопходно да пољопривредници и пчелари сарађују и поштују прописе који се односе на употребу пестицида, наведено је у саопштењу министарства.
Поред производних изазова, на сајму је било речи и о економском положају пчелара, трошковима производње и могућностима пласмана меда.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић указао је на значај организованог наступа произвођача и развоја нових тржишта.
Он је говорио и о активностима на проширењу извоза српског меда у Кину, као и о унапређењу капацитета погона „Наш мед”.
Према његовим речима, потписан је уговор о набавци нове машине за паковање меда, вредне 31 милион динара, која ће омогућити знатно бржу припрему производа за домаће и инострано тржиште.
На сајму је било речи и о значају следљивости, јасног декларисања и анализа квалитета меда, како би потрошачи имали поуздане информације о пореклу производа, а пчелари који производе квалитетан мед боље услове за његов пласман.
У том контексту поменута је и ознака „100 одсто из Србије”, која омогућава јасније истицање домаћег порекла производа.
Девети пчеларски сајам југоисточног Балкана организован је у сарадњи Савеза пчеларских организација Србије, Града Врања, Друштва пчелара „Матица” и пчеларских организација из региона.
Врање је и ове године постало место сусрета пчелара из различитих земаља, који су имали прилику да размене искуства, упознају се са савременом опремом и разговарају о изазовима у производњи меда.
Манифестација је обухватила изложбени, продајни и стручни програм, а посебна пажња посвећена је здрављу пчелињих друштава, климатским променама и квалитету пчелињих производа.
На подручју града Врања регистровано је више од 22.000 кошница, а пчеларство представља важан извор прихода за стотине породица, преноси Танјуг.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/786772/glamocic-moramo-da-sacuvamo-pcelarstvo-i-podrzimo-domace-proizvodace