Једна од најчешћих метаболичких болести код млечних говеда је кетоза. Јавља у периоду након телења, а највећи проблем је што је болест прикривена, а оболела животиња често не показује јасне знаке оболења. Период након тељења је критичан зато што организам животиње ради под великим оптерећењем, јер производња млека захтева много више енергије него у претходном периоду. Када крава храном не унесе довољно енергије да задовољи све потребе организма, почиње да троши сопствене масне резерве. У том процесу у јетри настају кетонска тела. Када их има превише, долази до поремећаја познатог као кетоза.
Проблем је израженији код крава које су пре телења биле превише угојене. Оне могу да уносе мање хране, а да истовремено брже троше телесне резерве. Због тога правилна исхрана не почиње тек након телења, већ много раније, током периода засушења. На појаву кетозе могу да утичу и услови држања. Превелик број крава на мањем простору, недовољно места за храњење, слаба вентилација, високе температуре и често премештање животиња повећавају стрес и могу додатно да смање унос хране. Другим речима, није важно само шта крава једе већ и да ли има услове да мирно и довољно једе.
Како упозоравају стручњаци из ПСС Сомбор одсек за сточарство кетоза се не испољава увек на исти начин. Код израженог облика сточар може да примети да крава слабије једе, губи телесну масу, мање се креће и даје мање млека које може да мирише на ацетон. Међутим, код такозваног субклиничког облика промене су знатно теже уочљиве. У таквим ситуацијама животиња може да изгледа релативно здраво, а да јој производња млека ипак опада. Управо такав облик представља велики проблем за фарме, јер може дуже да траје и да постепено наноси економску штету. Ветеринари упозоравају да се код крава са кетозом чешће се јављају и друге компликације као што је упала материце, проблеме са плодношћу и поремећаје у раду система за варење. Зато пад млечности не треба аутоматски приписати лошијем оброку или уобичајеном опоравку после телења.
У пракси се разликује више облика овог поремећаја, а њихови узроци могу да се преклапају. Први облик најчешће се јавља неколико недеља после телења, када су потребе за енергијом веома велике, а крава храном не успева да их подмири. Други је повезан са прекомерно ухрањеним животињама, које у периоду око телења слабо једу и почињу интензивно да троше масне резерве. У тежим случајевима може доћи до замашћења јетре и озбиљних компликација. Постоји и облик кетозе који се повезује са неправилно припремљеном или поквареном сенажом и силажом, нарочито када садрже повећане количине бутерне киселине. Такав оброк може да поремети метаболизам и повећа ризик од кетозе. Зато је квалитет хране подједнако важан као и њена количина.
Илустрација: Најбоља заштита од кетозе је превенција односно добро планирана исхрана и пажљиво праћење крава у периоду засушења и после телења
Укоолико сточар посумња на кетозу треба одмах да обавести ветеринара који дијагнозу потврђује одговарајућим тестовима, најчешће мерењем кетонских тела у крви, млеку или урину. Лечење зависи од тежине поремећаја и општег стања краве. Може да обухвати препарате који обезбеђују енергију, корекцију оброка и, када је потребно, терапију коју одређује ветеринар. Код тежих случајева неопходно је проверити и да ли постоје додатне компликације. Време је важно да се проблем уочи што пре зато што су тада веће су шансе да се спречи даље погоршање.
Најбоља заштита од кетозе је превенција односно добро планирана исхрана и пажљиво праћење крава у периоду засушења и после телења. Циљ је да животиња у овај осетљив период уђе у доброј кондицији, без прекомерних масних наслага, али и без недостатка хранљивих материја. Оброк мора да обезбеди довољно енергије, протеина и влакана, уз квалитетну и здравствено исправну храну. Посебну пажњу треба посветити силажи и сенажи, које не смеју имати знаке кварења, плесни или непријатан, ужегао мирис. Такође, кравама треба обезбедити довољно места за храњење, чисту воду, добру вентилацију и што мање непотребног стреса. После телења важно је пратити апетит, понашање, телесну кондицију и кретање производње млека.
Кетоза није само проблем једне краве. Ако се понавља код већег броја животиња, то може да буде знак да на фарми нешто није добро усклађено од исхране и услова држања до организације периода око телења. Зато су редовна контрола, сарадња са ветеринаром и правовремено реаговање важни не само за здравље грла већ и за економску одрживост производње млека.
Извор: Агробизнис магазин