Након шест година рада и живота у аустријском Салцбургу, Иван Мандурић вратио се у родно Посушје и у његовој близини, на око 900 метара надморске висине, покренуо узгој говеда, у који је до сада уложио око 35.000 евра.
– Када сам отишао у Аустрију, само сам размишљао о томе како ћу се вратити. Гледао сам тамошње пашњаке и оранице и размишљао како ћу једног дана нешто слично имати код куће – испричао је Мандурић, који не крије да више нема намеру да одлази из родног краја.
– Нема шансе. Никада више нећу отићи у туђину. Овде ми је лепо и овде ћу остати – поручио је.
Своју пољопривредну причу започео је у фебруару ове године, када је набавио телад и почео самостално да их отхрањује. Нека грла била су стара свега дан или два. Како би могао да финансира захтеван узгој, набавку хране и уређење имања, Мандурић је, уз свакодневне обавезе на фарми, задржао и посао у једној локалној фирми.
Присећајући се почетака и свакодневних одрицања, објашњава колико је труда било потребно да би посао заживео.
– Устајао сам у пет ујутру, припремао млеко, хранио телад, а онда журио на посао. После посла поново сам долазио овде – испричао је.
Тренутно брине о двадесетак младих грла, али је свестан да ће на озбиљније финансијске резултате и прво тељење морати да сачека најмање до 2028. године.
Његова одлука да уложи новац у пољопривреду наишла је и на неодобравање околине. Поједини су му се подсмевали, убеђивали га да ће пропасти и да од његове замисли неће бити ништа.
– Говорили су ми да ћу пропасти, да ћу изгубити новац и да мој посао нема будућност – присећа се Мандурић.
Ипак, није одустао од своје идеје, упркос сумњама других и тешком физичком раду. Одлучио је да посао развија постепено и онако како сматра да је најбоље.
– Ништа не може преко ноћи. Потребни су улагање, воља и љубав. Нисам желео да купујем одрасле краве, већ да их сам одгајим онако како мени одговара – истакао је.
Одбили му субвенције, а суша му додатно отежала почетак
Покретање посла донело му је и административне препреке. Када се пријавио за државну помоћ од 25.000 евра, није испунио прописане услове јер је већ био запослен у другој фирми. Због тога није могао да добије средства намењена младим пољопривредницима.
Такву одлуку сматра нелогичном, јер му управо стални посао омогућава да финансира набавку хране и опреме за стоку док се фарма не развије.
Говорећи о систему државне помоћи и одбијеној пријави, указао је на проблем са којим се суочавају људи који тек почињу да се баве пољопривредом.
– Како да купим седам јуница ако немам никаква примања? Оне морају сваког дана да једу, треба купити жито, сено и све остало – објаснио је.
Додатне тешкоће током прве године пословања изазвала је и суша, због које је воду морао да довози цистернама.
Упркос препрекама, Мандурић већ има јасне планове за будућност. Жели да изгради савремену шталу за 30 крава, покрене сопствени бренд и почне да производи домаћи сир. Своје имање развија на земљи на којој су живели његови преци, због чега му оно представља много више од пословног подухвата.
– Овде се и уморим и ознојим, али овде одморим мозак. Под овим орахом се одморим – закључио је Мандурић.
Извор: https://www.dnevno.hr/dnevno-ba/ivan-kod-kuce-pokrenuo-unosan-posao-govorili-su-mi-da-cu-propasti-smijali-se-3462531/#google_vignette