Један од првих корака за заштиту боровнице од позних пролећних мразева је познавање фенофазе цветања и температура на којима цветови и заметнути плодови могу да буду оштећени или уништени.
Фенофаза цветања боровнице почиње у првој половини априла, а зависно од сорте и климатских услова може да траје од 8 до 32 дана.
Кратко и експлозивно цветање боровнице може да се јави у условима касног почетка цветања (крај априла) и услед високих температура у пролећном периоду, док у условима умерених температура почиње у првој декади априла и траје око 30 дана.
• Неотворени цветови боровнице страдају на -6,1 °Ц
• Пупољци боровнице који су почели да се отварају (почетак цветања) страдају на – 3,8 °Ц
• Потпуно отворени цветови страдају на -1,6 °Ц
• Заметнути плодови на -1,1 °Ц
Штета од позних пролећних мразева није увек очигледна. После температура знатно испод критичног нивоа, цео цвет или заметнутни плод развиће изглед као натопљен водом, смежураће се и отпасти. Међутим, врло кратко време на критичној температури може оштетити само тучак цвета. Цео цвет или део око петељки, оштећен ниским температурама попримиће смеђи изглед и спречиће опрашивање и заметање плодова. Семени заметак, који се развија у семенке унутар бобица, такође се могу оштетити без икаквих спољашњих симптома.
Илустрација: Једна хладна ноћ довољна је да уништи нежни цвет боровнице
Здрави семени замеци су испупчени и бели, али постају црни од повреда нанетих ниским температурама. Ако је велики број семених заметака или младих семенки црне боје, вероватно ће доћи до опадања. Ако је само мали број оштећен, развој плода обично се наставља, али плод ће касније сазревати и мање је величине од бобица са већим бројем здравих семенки.
Кад боровнице почну да цветају требало би да имамо у виду да је потребна само једна хладна ноћ, кад се температура спушта неколико степени испод смрзавања да би убили нежно цвеће.
Слушање временских извештаја није поуздан метод праћења тренутних температура или одређивања која ће бити ниска температура у засаду боровнице.
Међу факторима који могу да укажу на појаву касних пролећних мразева су и:
- ветар – природни ветрови мешају хладнији ваздух при тлу са топлијим ваздухом у инверзији изнад. Док ветар дува, пад температуре ће бити веома спор. Ова погодност ветрова опада ноћу и праћена је бржим падом температуре. Кад је ветар довољно јак, да промеша сав ваздух изнад и унутар дрвећа, температура у воћњаку ће се повећати. Спора кретања, мања од 6 км/х, често изазивају пространо мешање. Стање без ветра је најпогоднија за настанак радијационог мраза.
- облаци – облачан дан, после кога следи ведра ноћ, изазива највећи ризик од појаве мраза. Облаци током дана спречавају сунце да загрева земљину површину и уколико је ноћ ведра акумулисана топлота се брзо израчи. Мала количина облака током ноћи је довољна да спречи појаву мраза. Топлота која се губи из воћњака се израчује у дугим таласима, који не могу у потпуности да прођу кроз облаке који садрже водену пару. Ако су облаци ниски и довољно густи, они ће апсорбовати израчену енергију и вратити је назад до воћњака. Облаци који пролазе над воћњаком, током ноћи са мразом могу да доведу чак и до пораста температуре. Мали, изоловани облаци имају мали утицај на пад температуре.
- тачка росе – представља температуру ваздуха на којој долази до кондензације. Ниска тачка росе указује на сув ваздух, што значи да се веома мало топлоте ослобађа током хлађења ваздуха и кондензације влаге. Све ово води ка брзом паду температуре и већој вероватноћи настајања мраза. Искуство је показало да, уколико тачка росе током вечери пређе 5,5 степени, тада ће се вишак зрачења рефлектовати назад, из атмосфере, што ће успорити процес хлађења и тиме смањити могућност настајања мраза. Тачка росе мања од 2,2 степени Ц указује на велику могућност појаве мраза. Ниска тачка росе указује на екстремно сув ваздух као и на тешке услове за загревање. Она може да предходи веома брзом опадању температуре. То може да упозори да се укључе системи за грејање на време, посебно ако је тачка росе испод критичне температуре.
Једини начин за ефикасну заштиту биљака од мраза јесте да се прогноза мраза обавља посебно за сваку локацију, а да се затим на тим локацијама примени нека од бројних метода за заштиту од мраза.
Илустрација: Већина засада требало би да има најмање 3 термометра постављена на висини грма
Препоручује се постављање поузданих и тачних термометара који региструју тренутне и минималне температуре и могу бити од суштинског значаја ако се користе мере заштите од смрзавања и такође помажу у предвиђању степена оштећења ако се не пружи заштита. Већина засада требало би да има најмање 3 термометра постављена на висини грма на високим (топлим), ниским (хладним) и просечним локацијама у пољу.
Која метода ће бити примењена зависи, пре свега, од економске моћи произвођача и врсте биљака које се штите.
Неке од најчешће коришћених метода су:
а) загревање ваздуха употребом грејача на бази нафте или неког другог горива
б) орошавање употребом распрскивача и импактних спрејера – вештачка киша
ц) мешање ваздуха употребом „њинд“ машина
д) замагљивање (задимљавање)
е) директним загревањем
д) контервирањем топлоте (покривањем)
е) заштита биолошким препаратима
дипл. инж. Радмила Копривица, ПССС Београд
Извор: https://www.agrotv.net/osetljivost-borovnice-na-niske-temperature-u-fenofazi-cvetanja-i-zametanja-plodova/