Лука Минић из Дражња код Гроцке има 25 година и одлучио је да настави посао који је његов отац започео пре више од две деценије. Породица данас гаји приближно десет хектара брескве, исто толико нектарине и седам до осам хектара кајсије. Само ове године убрали су око 110 тона кајсије, док коначну количину брескве и нектарине још нису сабрали. Сезоне нису исте, мењају се приноси, цене и трошкови, али Минићи показују да рачуница постоји када се производња распореди на више сорти, улаже у механизацију и хладњачу и посао планира неколико година унапред.
У воћњацима породице Минић у Дражњу радни дан током бербе почиње око пет сати ујутру. Циљ је да се што већа количина брескве убере и склони са сунца пре најтоплијег дела дана. У зависности од температуре и количине зрелих плодова, берба траје до 13 часова или дуже. Са дванаест радника за један дан могу да уберу око 15 тона брескве. „Морамо да почнемо рано како бисмо плод убрали док је свеже. Када стигну високе температуре, важно је да се роба што пре склони из воћњака и припреми за испоруку и да радници могу да издрже јер често имамо велике врућине“, објашњава Лука Минић.
Производњу је пре око 25 година започео његов отац. Лука је одрастао уз воћњак, завршио је средњу пољопривредну школу у Смедереву, смер пољопривредни техничар, и данас са породицом наставља да шири производњу. „Овај посао тражи да човек рано устаје, буде одговоран и стално присутан. Није лако, али га волим и драго ми је што настављам оно што је отац започео. Улажемо, обнављамо засаде и идемо даље“, каже Лука.
Скоро 30 хектара под воћем
Највећи део производње чине бресква и нектарина, које заузимају приближно по десет хектара. Под кајсијом је још седам до осам хектара, укључујући сорте намењене свежој потрошњи и индустријској преради. Кајсија је ове године дала око 110 тона. Берба брескве и нектарине још није завршена, јер у производњи имају више сорти које сазревају у различитим терминима.ж Управо такав распоред омогућава да берба не стигне одједном, да се радници и механизација боље искористе и да газдинство не зависи од једног кратког периода продаје.„Имамо још неколико засада брескве и нектарине које треба да оберемо, тако да коначну количину још нисмо сабрали. Род постоји и има га доста, али тек када се сезона заврши можемо да подвучемо црту“, објашњава Минић.
Највећи део брескве предају локалним откупљивачима и хладњачама, одакле роба одлази у трговинске ланце широм Србије. „Наша бресква углавном остаје на домаћем тржишту. Иде у маркете, па можемо да кажемо да и Београђани једу брескве из Дражња“, каже Лука.
Ниједна сезона није иста
Воћарство се не може процењивати на основу једне године. У једној сезони већи проблем могу да буду мраз и прекомерне падавине, у другој високе температуре и недостатак воде. Мењају се и откупне цене, трошкови радне снаге и проценат плодова који улазе у прву класу. Овогодишња цена брескве почела је на нивоу од 70 до 80 динара по килограму, а касније се приближила износу од 90 динара. То је нешто мање него претходне године, али Лука каже да се коначна рачуница не прави само на основу цене једног килограма. Важни су укупна количина, квалитет, трошкови производње и способност газдинства да организује бербу и пласман у правом тренутку. „Једна година никада није иста као друга. Некада је боља цена, а мањи род, некада има више воћа, али је цена нижа. Зато не можете да гледате само један податак. Рачуница се прави када се саберу цела сезона и све културе“, истиче Минић.
Ове године високе температуре утицале су на крупноћу плодова у делу засада који нема могућност наводњавања. Лука процењује да ће принос на тој парцели бити око 12 до 13 тона по хектару, иако је потенцијал био између 15 и 20 тона. Тај податак, међутим, не посматра као оцену целе производње, већ као пример колико резултат може да се разликује од парцеле до парцеле и од сезоне до сезоне.
Када је кишно, расту трошкови заштите
Различити временски услови мењају и структуру трошкова. Током кишних година повећава се опасност од појаве болести, па су потребни чешћи обиласци засада и интензивнија заштита. У сушнијим сезонама притисак болести може бити мањи, али недостатак воде утиче на крупноћу и принос. Зато година која на једној страни донесе уштеду, на другој може да повећа губитак. „Када има много кише, заштита је захтевнија и мора чешће да се реагује. У сушним годинама болести има мање, али се тада јављају други проблеми. Свака сезона тражи другачији приступ“, објашњава Лука.
У томе се, према његовим речима, најбоље види значај искуства. Воћар не може да примењује исти план сваке године, већ мора да прати стање у засаду и прилагођава радове времену, сорти и намени плода.
Дванаест радника дневно убере 15 тона
Један од највећих трошкова у производњи јесте берба. Дневница ове године износи око 6.000 динара, а радници долазе из Дражња, околних села, Смедерева и околине Костолца. Група од дванаест берача током дана може да убере око 15 тона брескве. Та количина показује колико берба мора да буде прецизно организована, јер је потребно обезбедити гајбице, превоз, пријем и брзу испоруку робе. „За сада успевамо да нађемо раднике, али видећемо како ће бити у будућности. Када бресква стигне, не можете да одложите бербу. Морате да имате људе и да све буде спремно“, каже Минић. Радници су потребни и за резидбу, која у њиховим засадима траје око двадесет дана. Породица ангажује искусне резаче из околних села, а Лука и његов отац свакодневно раде заједно са њима.
Крајем августа и почетком септембра почиње летња резидба кајсије. Током јесени и зиме следе бресква и нектарина, тако да посао у воћњацима практично траје током целе године.
Сортиментом распоређују бербу и ризик
Минићи постепено обнављају засаде и испробавају новије сорте брескве и нектарине. При избору гледају време сазревања, крупноћу, чврстину, отпорност плода током транспорта и реакцију стабала у условима Дражња. Лука прати искуства произвођача и расадника у Србији, Италији и Грчкој. Нову сорту најпре сади на мањој површини, а одлуку о ширењу доноси тек када види њен принос, квалитет и прихваћеност код купаца. „Не треба одмах подићи велики засад неке нове сорте. Прво морамо да видимо како се понаша код нас, какав је плод и да ли тржиште то тражи. Ако се добро покаже, онда можемо да је ширимо“, објашњава Лука.
Међу сортама које испробавају налазе се Sweet Dream, Gea и Nectar Div. Поред њих, у производњи имају и више старијих, већ проверених сорти које сазревају у различитим терминима. Део садног материјала производе сами. Подлоге набављају из Италије, а затим ангажују калемаре и негују саднице до подизања новог засада. Такав приступ омогућава им да постепено мењају сортимент, без наглог уласка у велике инвестиције и без ослањања на само један термин бербе.
Хладњача мења положај произвођача
Породица је у претходном периоду изградила сопствену хладњачу, која би ускоро требало да почне да ради. То је једна од најважнијих инвестиција за газдинство које годишње производи стотине тона различитог воћа. Без хладњаче, велики део робе мора да се прода одмах после бербе. Када произвођач има могућност да плод расхлади, сортира и припреми за купца, лакше организује испоруку и чува квалитет. „Крећемо да радимо са хладњачом и видећемо шта ће нам она донети. Када имате велику количину воћа, важно је да можете правилно да га припремите и сачувате до испоруке“, каже Лука.
Минићи су претходне године, уз подршку Града Београда, набавили трактор, а конкурисали су и за додатну механизацију. План им је да преко програма IPARD покушају да набаве већи трактор и опрему потребну за рад на већим површинама. „Подршка постоји и користили смо је. Прошле године смо добили субвенцију за трактор, сада смо конкурисали за још неке машине, а планирамо да покушамо и преко IPARD-а. Без механизације не можете да повећавате производњу и истовремено држите трошкове под контролом“, истиче Минић.
Вода би донела стабилније резултате
Иако ову сезону не своди само на недостатак падавина, Лука сматра да је завршетак започетог система за наводњавање један од најважнијих услова за даљи развој воћарства у Дражњу. У суседној Бегаљици поједини произвођачи имају могућност прикључења, док су цеви према Дражњу постављене само до одређене тачке. Инсталација није завршена и вода још није пуштена. „Дражањ је воћарски крај и има доста младих људи који се баве производњом. Имамо засаде, знање и вољу да радимо. Вода би нам омогућила да имамо уједначеније приносе и квалитет, без обзира на то каква је година“, каже Лука. Са наводњавањем би осцилације између сезона биле мање, а произвођачи би могли прецизније да планирају количине и квалитет који ће понудити купцима.
У Дражњу млади остају уз воћњаке
Лука није једини млади човек у Дражњу који своју будућност види у производњи воћа. У селу има младих произвођача који обнављају засаде, набављају механизацију и настављају породичне послове. У производњи му помажу отац, мајка и сестра, а када има слободног времена у воћњак долази и његова девојка Тамара Петковић. Тамара живи у околини Смедерева и има свој посао, али је током бербе кајсије помагала породици Минић. „Када имам слободан дан, дођем да помогнем. Нисам из Дражња, али због љубави ништа није далеко“, каже Тамара.
Лука и Тамара заједно су три године. Он каже да су за заједнички живот, као и за породични посао, најважнији слога, љубав и међусобно поштовање. Иста правила важе и у воћарству. Не постоји година без ризика, нити једна сезона може да буде мерило читавог посла. Једне године боља је цена, друге принос, док се трошкови заштите, бербе и радне снаге стално мењају.
Рачуница породице Минић зато се не заснива на једној сорти или једном добром роду. Њу стварају скоро 30 хектара различитог воћа, постепена обнова засада, сопствени садни материјал, механизација, хладњача и тржиште које већ познаје њихову робу. После 25 година породичне производње, Лука наставља да шири посао. Не зато што очекује да ће свака сезона бити идеална, већ зато што зна да се у воћарству резултат мери тек када се сабере више различитих година.