Ако постоји воће које је нераскидиво повезано са српском традицијом и опстанком српског сељака, то је без икакве сумње – шљива. Дуго је важила и за својеврсно мерило домаће пољопривреде, а међу бројним сортама које су се гајиле у Србији, посебно место заузима пожегача, у народу познатија као маџарка или бистрица.
Деценијама је владала домаћим воћњацима, а њени плодови завршавали су у казанима за ракију или су се од њих у многим српским домаћинствима кували специјалитети попут пекмеза.
Ипак, времена се мењају, а пут од стабла и воћњака па до трпезе за ову сорту данас је тежи него икада. Иако даје врхунске производе, маџарка се данас суочава са озбиљним проблемима који прете да је потпуно потисну из домаћих засада.
Мали плод који крије изузетну сласт
Иако ситнијег плода, са свега 15 до 17 грама, маџарка је лако препознатљива по елипсоидном облику и тамноплавој боји. Њено златножуто месо је чврсто и веома сочно, са израженом слаткоћом и благом киселошћу која заокружује укус. Уз то, маџарка је и тзв. цепача, што значи да се коштица са лакоћом одваја од меса плода, а то је велика предност у индустријској, али и домаћој преради.
Ова шљива сазрева касно, крајем августа и током прве половине септембра, “служећи” се тако последњим зрацима летњег сунца. Али и поред свега тога није лака за гајење јер тражи дубоку и плодну земљу која уједно држи влагу. Сваки пољопривредник који ју је гајио добро зна колико пажње захтева. Прескочена резидба или ђубрење могу се одразити на неравномеран род – једне године ће гране бити препуне плодова, док следеће род може потпуно изостати.
Како је шарка опустошила српске шљивике
Ипак, маџарка има и своју слабу тачку. Веома је осетљива на вирус шарке шљиве, за који не постоји лек. Њега најчешће преносе лисне ваши, а заражена стабла дају плодове који могу прерано да опадају и имају знатно мање шећера. Због тога често нису погодни ни за ракију ни за џем.
Илустрација: Ова сорта је осетљива на вирус шарке шљиве
Ширење овог вируса оставило је озбиљне последице на домаће шљивике. Воћари су били принуђени да крче заражене засаде, па су површине под маџарком током неколико деценија значајно смањене. Као њена алтернатива, у воћњацима су се појавиле сорте попут чачанске лепотице, чачанске родне, па и немачког стенлеја, али је након толико година јасно да ниједна од њих није могла да замени маџарку.
Тајна праве препеченице и старинског пекмеза
Разлог због којег је маџарка и данас толико цењена међу онима који је памте не крије се само у укусу. Њене особине посебно долазе до изражаја управо приликом прераде, због чега је воћари и технолози сматрају једном од најпогоднијих сорти за ове намене. Плод има висок садржај суве материје, као и складан однос шећера и киселина, што је чини погодном за производњу квалитетне ракије, пекмеза и других прерађевина од шљиве.
Када ова шљива добро преври и прође кроз српски казан, након чега одстоји у бурету, добија се напитак који лако може да парира било ком скупоценом алкохолном пићу у свету.
Што се тиче пекмеза, прича је иста – домаћице су га кувале сатима, а њихов тајни састојак није ни постојао. Правило је било да се шећер не додаје, јер је маџарка давала сву потребну густину и слаткоћу.
Шансе да краљица поново заузме свој престо
Оно што је својствено српском пољопривреднику је да не одустаје, стога данас домаћини и даље верују да ће ову краљицу воћа вратити на престо. Посао у који су се упустили је све само не лак, јер захтева да се нове саднице које нису биле изложене вирусу гаје на местима која су изолована и добро очувана, како би стабла што дуже опстала. Такав подухват захтева много стрпљења и улагања, али квалитет плодова маџарке показује да сав труд уложен у њен повратак и те како има смисла.
Илустрација: Почела борба за повратак маџарке у српске воћњаке
Да би старе сорте попут маџарке наставиле да живе у нашим воћњацима, важна је и подршка пољопривредницима који их негују и одржавају. Са тим циљем је на 15. НЛБ Органиц конкурсу покренута посебна категорија „Чувари старих сорти“, уз наградни фонд од 500.000 динара.
Овим конкурсом одаје се признање визији и труду оних који чувају аутентичне вредности нашег поднебља, а током претходних 14 година конкурс је подржао више од 50 одрживих идеја.
Пријаве за овогодишњи конкурс су завршене, стручни жири бира најбоље пројекте, а победници ће бити представљени до краја октобра 2026.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/zasto-je-madzarka-posebna-i-ima-li-spasa-za-ovu-cuvenu-sortu/r1n7swl