Страни сезонски радници све су присутнији на војвођанским њивама. Долазе посредством лиценцираних агенција за запошљавање страних радника које, у договору с послодавцима, бирају и упућују сезонске раднике у пољопривредна газдинства. Газдинства им обезбеђују смештај, понегде и храну, а плаћају им сатницу од 500 до 600 динара, колико кошта и на домаћем тржишту рада.
Сваке године број страних радника се повећава, што се доводи у везу с тим да су странци задовољни условима које им обезбеђују овдашња газдинства, али и тиме што домаћи пољопривредници немају замерке на њихов рад и понашање.
Има и примера где су странци запослени у нашим фабрикама, а у слободно време раде по неколико сати у оближњим селима на берби воћа и поврћа, да би више зарадили и послали новац породицама.
У Госпођинцима код Новог Сада, познатом по вредним повртарима, највише се страни радници ангажују на берби корнишона. Прва група сезонаца из Азије стигла је пре четири-пет година из Узбекистана и Таџикистана.
Ове сезоне дошли су, такође из Азије, али с Хималаја из Непала, где у газдинству Лазара Ђукића беру краставце – корнишоне од почетка јуна до краја сезоне.
Ђукић за „Дневник“ хвали њихов однос према раду и природу карактера. Догодине ће, каже, упослити дупло више радника. Већ месец дана беру краставце и ниједан није одсуствовао с посла ни дан.
– Мирни су, умерени и повучени људи, понешто већ знају српски, а уколико затреба у споразумевању, користимо мобилне телефоне – нагласио је Ђукић.
Повртар је за њих обезбедио две велике куће, опремљене електричним уређајима и намештајем, и економа који их снабдева намирницама, а они кувају.
Не једу свињетину, али зато свакодневно имају месни оброк од друге врсте меса.
– Иако имају обезбеђен превоз од куће до њиве, најчешће иду пешке. Вероватно зато што су научили да ходају, пошто долазе из планинског предела у близини Хималаја. Њихове жене не користе веш-машине, већ перу на руке – казао је Ђукић.
– Умерени су у свему и после рада у пољу играју одбојку. Направили су одбојкашки терен, а ја ћу им обезбедити услове да могу да играју фудбал – казао је Ђукић.
Илустрација: Српски паори и повртари хвале Непалце као вредне раднике
У газдинству Јелене Вичик из Хртковаца дуван први пут ове године беру радници из Непала, који су га тек у Срему видели и научили како се бере и складишти у сушару.
– Препородили смо се откако они иду на њиву. Немамо проблема какве смо имали с нашим сезонским радницима, који траже паре унапред, свађају се у кући и у центру села, неће сваки дан да раде под изговором да су уморни и неиспавани – навела је наша саговорница.
– Чули смо од пољопривредника из Голубинаца и Кукујеваца за њихова искуства и ангажовали Непалце и нисмо се покајали. И догодине ћемо гледати да исту групу људи ангажујемо. Дивни су, мада смо се и ми потрудили да им смештај буде удобан као што је и у нашим кућама.
Медијална плата у Непалу 215 евра
Чак 14 сати траје лет да би се прешла раздаљина од Непала до Србије. Али када је новац у питању, удаљеност не постоји.
Непалцима треба свега неколико дана рада у пољопривреди да би овде зарадили своју просечну плату од 220 до 240 евра. Медијална зарада у овој азијској земљи је око 215 евра и покрива 40 до 50 процената трошкова живота једне особе, што Непалце наводи на масовни одлазак на рад у друге земље.
Аутор: Зорка Делић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/zasto-vojvodjanski-paori-masovno-angazuju-nepalce-poznata-cena-satnice-uslovi-smestaja-2026-09-01