Од јуна ове године међу животињама у Европи шири се вирус сличан шамонди (SHAV), који је недавно први пут потврђен и код човека у Француској. Вирус је до сада откривен на више локација у Европи, а посебну пажњу ветеринара привлачи чињеница да су његови симптоми слични онима које изазива вирус плавог језика.
Вирус SHAV први пут је издвојен код говеда у Нигерији 1965. године, одакле се касније проширио на друге делове Африке и Азије. Ове године стигао је и у Европу, где тренутно круже две варијанте – SHAV-EU1 и SHAV-EU2. Као и вирус плавог језика (BTV), преносе га првенствено крвосисне мушице из рода Culicoides.
Вирус потврђен у бројним европским земљама
Према подацима Светске организације за здравље животиња (WOAH), варијанта SHAV-EU1 најпре је откривена код говеда, оваца, коза, коња и алпака у јужној Немачкој, Швајцарској и Француској. Касније су случајеви пријављени и у Аустрији, Белгији, Ирској, Италији, Лихтенштајну, Луксембургу, Холандији, Португалији, Словенији, Шпанији и на острву Џерзи.
Друга варијанта, SHAV-EU2, најпре је потврђена код говеда у северозападној и источној Немачкој, а затим и у Холандији и Француској.
Пошто се ова болест не налази на списковима болести Европске уније и WOAH које подлежу посебном режиму пријављивања, не постоји обавеза систематског пријављивања свих случајева нити су прописане посебне мере за њено сузбијање. Због тога се не може искључити могућност да је вирус присутан и у другим земљама, а да још није откривен.
У Словенији је инфекција варијантом SHAV-EU1 до сада потврђена на три фарме, на основу клиничких знакова код животиња. Према подацима Управе за безбедност хране, ветеринарство и заштиту биља (UVHVVR), реч је о газдинствима у Шемпетру у Савињској долини, Церкљу на Горењском и Горњој Радгони, на којима се узгаја укупно 549 животиња.
Лабораторијски резултати били су негативни у четири газдинства, док су испитивања узорака са још девет газдинстава у току. Словеначке ветеринарске службе за сада немају податке да је нека од заражених животиња угинула услед инфекције овим вирусом.
Симптоми слични плавом језику, вакцине још нема
Пошто су знаци инфекције вирусом SHAV слични симптомима болести плавог језика, ветеринари су у Словенији у почетку сумњали на ту болест. Тек су лабораторијске анализе потврдиле да је реч о вирусу SHAV-EU1.
Код заражених животиња могу се јавити:
- повишена телесна температура
- малаксалост
- смањен апетит
- пад производње млека
- проливи
- поремећаји репродукције укључујући побачаје
Илустрација: Симптоми су слични болести плавог језика иако је у питању друга болест
За разлику од болести плавог језика, против вируса SHAV за сада не постоји вакцина. Нису прописане ни посебне мере за сузбијање и искорењивање инфекције, због чега ветеринарске службе позивају сточаре да појачају мере заштите на фармама.
Препоручује се одржавање хигијене, смањење изложености животиња крвосисним мушицама и пажљиво праћење њиховог здравственог стања. Уколико примете необичне симптоме, сточари би требало да се што пре обрате ветеринару.
Први случај инфекције код човека изненадио научнике
Посебну пажњу стручне јавности привукла је вест да је вирус SHAV-EU1 први пут потврђен и код човека, који је живео на селу у Француској. Овај случај описан је у чланку објављеном 22. октобра у научном часопису Eurosurveillance, који издаје Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC).
Према наводима аутора, пацијент са тешко ослабљеним имунолошким системом преминуо је 9. октобра услед отказивања више органа. Претходно је био подвргнут трансплантацији матичних ћелија, а имао је и неуроинвазивну болест, односно инфекцију која захвата нервни систем.
Анализе су показале да је вирус SHAV био присутан у његовој крви неколико недеља, али тачно време заразе није било могуће утврдити.
Будући да су се први знаци инфекције овим вирусом код млечних крава у Француској појавили у јуну, а да су код пацијента 19. јула забележени симптоми попут повраћања и губитка апетита, истраживачи претпостављају да се заразио између средине јуна и почетка јула.
Међутим, начин на који је вирус доспео у организам пацијента још није утврђен.
Научници сматрају да је највероватније да га је пренела заражена мушица из рода Culicoides. Као друге могућности разматрани су пренос путем трансфузије крви или трансплантације органа, али и путем хране. Ипак, ове претпоставке за сада су мање вероватне, а додатна испитивања требало би да помогну у утврђивању порекла инфекције.
Да ли нови вирус представља опасност за људе?
Потврда инфекције код човека важан је нови податак, али један случај није довољан да би се проценио ризик за људско здравље.
– Још увек није могуће закључити о значају овог вируса за људско здравље на основу једног случаја, тако да тренутно ово не сматрамо доказом да вирус представља шири ризик за људе, већ новом стручном информацијом која захтева даље праћење и проучавање. С обзиром на то да је ово први до сада описан случај инфекције код људи, још увек није могуће поуздано проценити зоонотски потенцијал вируса или ризик за општу популацију. Европске здравствене и ветеринарске институције прате ситуацију и прикупљају додатне информације. Тренутно нема података који указују на ширење инфекције међу људима. Такође нема доказа да је пренос на људе повезан са конзумирањем меса или млека -истичу у Словеначкој Управа за безбедност хране, ветерину и заштиту биља.
Илустрација: Инфекција се шири Европом и већ је забележена у многим земљама
Према оцени ове установе, први описани случај захтева даље проучавање, посебно како би се утврдило да ли вирус има потенцијал да се преноси са животиња на људе и колики ризик представља за ширу популацију.
Европске здравствене и ветеринарске институције настављају да прате ситуацију и прикупљају нове податке. До тада, нема основа за закључак да вирус представља широку претњу људском здрављу.
Ипак, Национални институт за јавно здравље Словеније и даље саветује ризичним групама, нарочито особама са ослабљеним имунолошким системом и трудницама, да не конзумирају сирово, непастеризовано млеко. Ова препорука односи се на познате здравствене ризике које носи конзумирање таквог млека, а не на доказану повезаност са вирусом SHAV.
Важно је нагласити да за сада нема доказа да се вирус преноси са човека на човека, нити да се људи њиме заражавају конзумирањем меса или млека. Научници ће тек у наредном периоду моћи поузданије да процене његов значај за здравље животиња и људи.
Напомена: Завршни пасус из достављеног текста о добровољној вакцинацији против вируса плавог језика 2027. године и подели трошкова између државе и сточара нисам укључио јер се односи на другу болест и није непосредно повезан са вирусом SHAV.
Извор: https://www.dnevnik.si/novice/slovenija/kaksno-tveganje-za-ljudi-predstavlja-novi-virus-ki-so-ga-ze-potrdili-na-treh-slovenskih-kmetijah-2836395/