За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лекове 60 милиона долара, показала је анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Србије.
Ову анализу је спровео НАЛЕД, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“, а како је саопштено из НАЛЕД-а анализом су издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75 одсто укупног робног извоза Србије у 2025. години.
Анализа је рађена са циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене променама у међународној трговини. Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хлеб, пецива, колачи и кекс, где има простора за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште. Следе свеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намештај са 32 милиона долара. Препарати за улепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона.
Анализа је показала да је на тржишту Европске уније (ЕУ) искоришћено тек око 43 одсто процењеног потенцијала посластица од шећера и 46 одсто препарата за улепшавање и шминку. Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на коме за смрзнуте малине и купине постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара. Консултант НАЛЕД-а Радован Кастратовић је истакао да би се процењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама је неопходно обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтевима одрживости.
„За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вредности попут смрзнутих малина, предлажемо наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима. Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца“, рекао је он другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“ коју организују ПКС и Институт економских наука.
Илустрација: Поред смрзнутог воћа извозни потенцијал лежи у хлебу, пецивима, колачима и кексу
Иако ЕУ представља кључно тржиште за извознике из Србије, анализа указује и на значајне могућности за пласман производа на другим тржиштима. За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству.
За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија.
Потребу за ширењем базе производа и купаца потврђује податак да електричне машине и опрема, механички уређаји, возила и њихови делови заједно генеришу око 30 одсто укупног извоза Србије. Таква структура повећава изложеност променама у европској индустрији, нарочито аутомобилској.
Препоручује се подршка технолошком унапређењу домаћих малих и средњих предузећа како би постали сертификовани добављачи великих система, укључили се у производњу сложенијих компоненти и креирали већи део створене вредности у земљи.
Посебну пажњу захтева металска индустрија, која је у ЕУ 2025. извезла робу вредну 1,62 милијарде евра, а чак 90 одсто вредности извоза обухваћено је CBAM режимом. Додатне изазове представљају висока зависност од европског тржишта, трговинске мере ЕУ, као и растући захтеви у области одрживости.
„Зато препоручујемо формирање наменског фонда за подршку извозницима погођеним CBAM-ом и новим еколошким захтевима, који би подржао улагања у чистије технологије. Малим и средњим предузећима потребно је олакшати приступ зеленом финансирању кроз кредитне гаранције и комбиновање јавних и приватних извора средстава“, рекао је Кастратовић.
Додао је да је уз то, неопходна системска стручна подршка за мерење емисија и извештавање, уз приступачне дигиталне алате и размену података између институција, како фирме исте податке не би достављале више пута.
Тако би се, према његовим речима, смањили трошкови усклађивања и домаћим добављачима олакшао пут ка међународним ланцима снабдевања.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/799705/maline-gume-i-lekovi-srbija-ima-neiskoriscen-izvozni-potencijal