Мали пољопривредни произвођачи аутохтоне сорте футошки купус са ознаком географског порекла ове сезоне продаће на инотржишту 500 тона киселог купуса – рибаног, листова и главица, а купује се свуда где живе наши људи.
По речима Радивоја Ћулума за „Дневник“, извоз би могао бити и већи да имају подршку државе и да су међусобно боље организовани, мада Удружење „Футошки купус“ окупља сертификоване произвођаче и прерађиваче, како би заштитило аутентичност производа на страним тржиштима.
Током транспорта ка страним купцима, напомиње Ћулум, примењује се контролисани температурни режим како би се зауставила даља ферментација и спречило надувавање амбалаже.
– Већ смо почели да киселимо купус и продајемо старим купцима који су задовољни квалитетом. Футошки купус се препознаје по изузетно танким и лако савитљивим листовима са слабо израженим жилама, што га чини идеалним за завијање сарме – навео је Ћулум.
Футошки повртари су на време схватили потенцијале прераде, подигли савремене капацитете за кисељење и паковање поврћа, па се данас њихови производи, а посебно вакуумирани кисели купус, извозе за дијаспору и европске трговинске ланце. Уједно, они су један од примера где су газдинства прерасла оквире малог домаћинства, регистровала се као фирме и успешно покренула извоз свог производа.
У статистици не постоји податак о томе колико је фирми кренуло као мало породично газдинство с прерадом и постало с временом извозник, пошто се у таквим случајевима газдинства морају трансформисати у предузетнике, д. о. о. или акционарска друштва. Окосницу овог сектора чине микро, мала и средња предузећа која су производњу развила из сопствене примарне производње или локалног откупа. С друге стране, већина малих газдинстава у Србији која немају капацитете за извоз окупљена је око удружења „Мали произвођачи хране у Србији“. Ова платформа им омогућава да своју зимницу, ајваре, џемове, сокове и слатка, сухомеснате производе и мед лакше и брже, без посредника, продају купцима у градовима широм земље.
Илустрација: Футошки повртари су на време схватили потенцијале прераде, подигли савремене капацитете за кисељење и паковање поврћа
Количине ових традиционалних производа су ограничене, имају краћи рок трајања и не могу да покрију захтеве страних трговинских ланаца. Међутим, многа од ових газдинстава функционишу као неформални извозници, јер наша дијаспора током посета домовини купује велике количине домаће зимнице и сухомеснатих производа и носи их са собом тамо где живи и ради.
Свеж купус 120 динара
Килограм свежег футошког купуса на велико продаје се за 120 динара по килограму на уобичајеним местима, дуж пута за Футог. На најпрометнијој Футошкој пијаци у Новом Саду килограм киселог купуса кошта, по цени од прошле године, у просеку 300 динара.
Потрошачи који хоће баш футошки купус да купе, треба да знају како да га разликују од хибридног. Аутентична сорта има благо спљоштен, овални облик и мање збијену главицу, због чега је приметно лакша у руци у односу на своју величину, а листови су јој од беле до беложућкасте боје.
Пише:Зорка Делић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/iz-futoga-na-svetsku-pijacu-ode-500-tona-kiselog-kupusa-mali-proizvodjaci-postaju-znacajni-izvoznici-2026-11-02