Више од двадесет дестилерија из Србије представило је своје најбоље воћне дестилате на првом Врњачком ракија фесту, показујући да домаћа ракија све више постаје и туристички бренд.
Врњачка Бања добила је још једну манифестацију која има потенцијал да прерасте у традицију. У оквиру гастрономске манифестације „Чаролија укуса“, на тераси хотела „Зептер“ одржан је први „Врњачки ракија фест“, који је окупио више од двадесет дестилерија из различитих крајева Србије, бројне љубитеље традиционалних воћних дестилата, као и туристичке организације које су представиле своје крајеве.
Манифестација је реализована уз подршку Општине Врњачка Бања и Туристичке организације Врњачка Бања, са циљем да промовише културу конзумирања ракије, домаће произвођаче, гастрономију, очување традиције и туристичке потенцијале Србије.
Последњих година Србија бележи снажан развој малих породичних дестилерија. Све више произвођача улаже у квалитет, модерну технологију и брендирање, па ракија све чешће постаје не само национално пиће већ и туристички производ који представља Србију на домаћем и иностраном тржишту.
„Желели смо да окупимо наше пријатеље из туристичких организација и дестилерије из Врњачке Бање и околине. Међутим, интересовање је било много веће него што смо очекивали, па смо одлучили да угостимо произвођаче из читаве Србије. Посебно нас радује што су интересовање показале и дестилерије из окружења, па верујем да ће наредно издање манифестације добити регионални, па чак и међународни карактер“, истиче организаторка Јелена Петровић.
Ракија је вековима неизоставни део српске традиције. Уз њу се слави, дочекују гости и обележавају најважнији животни тренуци. Скоро да нема краја у Србији у којем се не производи нека врста овог традиционалног пића, а управо разноврсност укуса и начина производње дала је посебан печат првом Врњачком ракија фесту.
Међу излагачима био је и Младен Срећковић са Златибора, који је породичну традицију претворио у препознатљив бренд.
„Производњу смо наследили од предака. Данас имамо неколико врста ракије – шљивовицу, дуњевачу и медовачу. Шљиве и мед су са Златибора, док дуњу набављамо у зајечарском крају. Дестилерија постоји од 2006. године, али смо са продајом почели нешто касније, како бисмо омогућили да ракија довољно одлежи и достигне квалитет који смо желели.“
Сасвим другачија је прича Мирослава Петрова из Горње Јарушице код Крагујевца. Код њега је све почело из љубави према дружењу.
„Супруга и ја се читав живот бавимо фолклором. На почетку смо ракију паковали у посебну амбалажу и поклањали пријатељима из фолклора. Временом је интересовање расло и хоби је прерастао у озбиљнију производњу. Имамо сопствене засаде шљиве, док кајсију купујемо јер код нас тешко успева. Не производимо велике количине, јер нам је квалитет увек испред количине.“
За већину излагача пут је био сличан. Све је почело као породична традиција или хоби, а временом је прерасло у озбиљну производњу, уз стално инсистирање на врхунском квалитету.
Такву причу има и Ненад Лапчевић из Ражња, који на свом газдинству гаји шљиву и дуњу, а њихове плодове прерађује у врхунске дестилате. Да је на добром путу, потврђују бројне награде са домаћих и међународних оцењивања.
„Ракију производим последњих осам година. Почело је као хоби, а данас је то озбиљан посао. Производимо шљивовицу, дуњевачу и кајсијевачу. Шљиву и дуњу имамо у сопственим засадима, док кајсију набављамо, јер је последњих година све дефицитарнија.
Цена је осетљива тема. На тржишту има доста јефтине ракије која представља нелојалну конкуренцију произвођачима који озбиљно раде. Освојили смо велики број медаља и признања и то нас обавезује да стално одржавамо врхунски квалитет, јер смо на томе изградили свој бренд.“
Наступе дестилерија употпунили су произвођачи аутохтоних прехрамбених производа, јер добра ракија, како кажу домаћини, увек тражи и добар залогај. Посетиоци су могли да пробају различите врсте сирева, традиционалне специјалитете, љуте намазе и домаће ликере.
Данијела Прибаковић из Вранеша представила је своје производе, који су привукли велику пажњу посетилаца.
„Намази од сремуша одлично се слажу уз воћне ракије, као и пуњене папричице или љути џемови уз вина. Људима се овакве комбинације веома допадају, јер откривају потпуно нове укусе.“
Међу излагачима била је и породична дестилерија „Тадејева ракија“ из Штулца код Врњачке Бање, која већ годинама гради препознатљив бренд ослањајући се на сопствену производњу воћа и стрпљиво одлежавање дестилата.
Данас у понуди имају шљивовицу, вилијамовку и траварицу, а управо су квалитет и доследност били разлог што су се њихови производи брзо изборили за место на тржишту.
„Све је почело засадима чачанске родне и чачанске лепотице. Данас имамо око пет хектара шљивика старих четрнаест до петнаест година, а засаде непрестано обнављамо новим садницама истог сортимента.
У почетку нисмо планирали да производња достигне овај обим. Међутим, тржиште је препознало квалитет и потражња је расла из године у годину. Уз много знања, труда и стрпљења изградили смо препознатљив бренд.
Ракију никада нисмо продавали одмах након печења. Од почетка смо инсистирали на одлежавању, јер само тако производ добија пуни квалитет. Захваљујући томе данас можемо да понудимо и квалитет и довољне количине за тржиште, које је све захтевније“, каже Иван Котлајић.
Будући да је идеја организатора била да манифестација не буде само изложба дестилата, већ и промоција туристичких потенцијала Србије, своју понуду представило је и пет туристичких организација. На тај начин посетиоци су, поред дегустације, могли да се упознају и са гастрономијом, природним лепотама и туристичким садржајима различитих крајева земље.
Управо тај спој гастрономије, традиције и туризма дао је посебан печат првом Врњачком ракија фесту и показао да овакве манифестације могу бити много више од обичне изложбе производа. Оне представљају прилику да се представе породичне дестилерије, пољопривредна газдинства, локални специјалитети и туристичка понуда читавих региона.
Последњих година манифестација „Чаролија укуса“ значајно је обогатила календар догађаја у Врњачкој Бањи, а организатори верују да ће и Ракија фест врло брзо постати њен препознатљив део.
„Ово је још једна туристичко-гастрономска манифестација која има реалан потенцијал за раст и развој. Трудимо се да сваке године понудимо нешто ново, а посебно нам је важно да промовишемо карактеристичне производе из малих породичних мануфактура.
Посетиоци су данас могли да упознају већ афирмисане брендове, али наш циљ је да прилику пружимо и малим произвођачима који својим квалитетом тек освајају тржиште“, истиче Јелена Петровић.
За добар залогај побринуло се неколико локалних произвођача, јер, како кажу домаћини, уз добру воћну ракију иде и квалитетна домаћа храна. Управо је тај спој традиционалних дестилата и гастрономије једна од највећих вредности ове манифестације.
Прво издање Врњачког ракија феста окупило је више од двадесет излагача, али су организатори уверени да је то тек почетак.
Иако је реч о новој манифестацији, интересовање дестилерија, туристичких организација и посетилаца показало је да овакви догађаји имају своје место у туристичкој понуди Србије. Спајајући традицију, гастрономију, пољопривреду и туризам, Врњачка Бања добила је још један садржај који може да привуче госте током читаве године, а не само у време летње сезоне.
Организатори већ сада најављују ново издање фестивала, са још више излагача и ширим регионалним учешћем. Намера је да „Врњачки ракија фест“ временом прерасте у једну од препознатљивих туристичко-гастрономских манифестација Србије.
У земљи која има вековну традицију производње воћних дестилата, овакве приредбе нису само прилика за дегустацију. Оне су место сусрета произвођача, размене искустава, представљања породичних газдинстава и промоције домаћих брендова који све успешније освајају и инострана тржишта.
Врњачка Бања је овим фестивалом показала да уме да препозна потенцијал локалних произвођача и да традиционалне производе успешно уклопи у савремену туристичку понуду. Ако је судити по првом издању, „Врњачки ракија фест“ има све предуслове да већ наредних година постане један од препознатљивих симбола гастрономске понуде овог краја.
Соња Цветковић
Напомена: Овај медијски садржај реализован је у оквиру пројекта „Од њиве до трпезе: Пољопривреда и гастро-туризам Врњачке Бање као мотор локалног развоја“, који је суфинансиран средствима Општине Врњачка Бања. Ставови изнети у овом медијском садржају не морају нужно да одражавају ставове Општине Врњачка Бања.
