Када воће стигне за бербу, произвођач нема много времена да чека бољу цену. Род треба обрати, сачувати и продати, а понуда купаца не прати увек трошкове и уложени рад. Снежана Гајић, добитница признања Града Београда за пољопривреду, зато је одлучила да уз продају свежих плодова развија и прераду. На 14. сајму „Милена Татар“ у Сопоту представила је сок од крушке, са намером да њено газдинство добије још један пут до потрошача.
Породица има око 25 хектара под воћем. Гаје трешње, крушке, брескве, кајсије и јабуке, а највећи део производње пласирају преко велепродаје. Одатле плодови стижу и до трговинских ланаца, па тако воће са њиховог газдинства купују и Београђани који произвођача никада нису упознали.
„Ми дајемо велепродајама које даље продају маркетима“, објашњава Снежана за Агробизнис магазин.
Такав пласман омогућава продају већих количина, али газдинство и даље зависи од понуђене цене. Овогодишњим резултатом Снежана није задовољна.
„Било је доста робе, али цена није била адекватна“, каже она.
Зато су почели да производе сокове. Намера је да део воћа прераде на газдинству и понуде га као готов производ.
„Циљ нам је да заокружимо нашу производњу, да када је лоша цена сировине не може нико да нас уцењује, већ да имамо свој крајњи производ“, истиче Снежана.
Сок од крушке који је представила у Сопоту, према њеним речима, не садржи додати шећер, адитиве и конзервансе. Прераду већ обављају на газдинству, али планирају да је унапреде и понуду прошире соком од јабуке.
Прерада доноси нове обавезе. Поред воћњака, бербе и продаје свежих плодова, треба организовати производњу сока, паковање и његов пласман. Ипак, тако се отвара могућност да више вредности остане на газдинству које је воће произвело.
Сајмови су за тај корак корисни јер произвођач одмах чује реакцију купца. Може да понуди сок, објасни од чега је направљен и провери да ли ће се посетилац вратити по још једну боцу.
За Снежану Гајић признање Града Београда представља потврду досадашњег рада, док сопствена прерада отвара следеће поглавље. Њена крушка већ стиже до купаца као свеж плод. Сада до њих путује и као сок произведен на породичном газдинству.
Аутор: Горан Ђаковић
Фото: Немања Поповић
Текст је настао у оквиру пројекта „Ко храни Београд: пут хране од произвођача до градске трпезе“, који реализује Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС, уз суфинансирање средствима Града Београда, Градске управе Града Београда, Секретаријата за информисање. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
