Како стићи до лекара и урадити анализе и прегледе? – проблем је за многе становнике удаљених села широм Србије, посебно за старије. Сеоске амбуланте су им спас, поготову ако у њима могу да ураде и лабораторијске анализе. Проверавали смо како је организована здравствена заштита у мањим срединама.
Здравственој станици у Прњавору гравитира седам околних села, уз два лекара, хитну службу, однедавно поново имају и лабораторију. Уторком и четвртком чекаоница је пуна, по 30 узорака носи се на анализу. Мештани више не морају да одлазе до тридесетак километара удаљеног Дома здравља у Шапцу.
„Много нам значи, баш много и хвала им што су вратили ову лабораторију овде јер много има домаћинстава где има старих особа којима је јако тешко доћи до Шапца, после тога треба и налазе подићи”, каже Марија Кулезић, из Прњавора.
“Јуче су ми рекли можеш и у Прњавору, хвала Богу, ето дошли смо, из Липолиста”, каже Љубодраг Чачић, из Липолиста.
“Како да не значи, боле ме ноге не могу да идем у Шабац”, наглашава Десанка Катић, из Прњавора.
“Овде могу да ураде анализе крви и урина, уторком и четвртком, два пута недељно, након тога сутрадан добијамо на мејл резултате, одштампамо и овде пацијенти добијају, овде имамо доста хроничара, кардиовскуларних пацијената, дијабетичара, нефролошких пацијената тако да су потребе за лабораторијом велике”, објашњава др Јасмина Иванић, здравствена станица Прњавор.
До лабораторије у граду не морају ни становнци нишког краја. Од 63, 22 села са највише становника имају амбуланте. Млади лекари радо прихватају мале средине, а сваког викенда екипе Дома здравља посећују по једно место и одлазе код непокретних пацијената.
Много значи, кажу мештани, штеди им време и пут, имају времена друго шта да ураде, не треба ни аутобус.
“Овде су им омогућени сви прегледи, евентуално морају ићи до града на специјалистичке прегледе, а поред тога имамо лабораториску дијагностику која је обезбеђена два пута месечно надам се да ће бити и чешће, апотека је поред установе и трудимо се да радимо и превенцију и дијагностику на лицу места”, наглашава др Милица Гвозденовић, Дом здравља Ниш, амбуланта Поповац.
До лекара права мука за становнике села у браничевском округу. Због недостатка лекара у пожаревакој општини све сеоске амбуланте су затворене, немају довољно ни за Дом здравља, медицинских сестара има.
“Ми смо упутили молбу Министрству здравља за упошљавање четири лекара који би за овај први период некако попунили ову празнину, а да би смо још ове сеоске амбуланте пустили у рад потребно нам је још три лекара, значи укупно седам лекара”, истиче др Дејан Миленковић, директор ДЗ Пожаревац.
Иако има највише насељених места у Србији у лесковачком крају се стиже у 40 амбуланти, а два три пута недељно и до пацијената и у најудељенијим селима. Најоптрећенија је станица у Манојловцу којој гравитира 15 села са 8.000 становника. Годишње 20.000 прегледа, од короне раде пре подне и од тада немају лабораторију.
“Да није Манојловце морали би да идемо у Лесковац, а све то кошта у данашње време, а овде су стварно добри људи, добро особље и раде свака им част”, објашњава Милутин Мичић, пацијент из Велике Биљанице.
“Три ординације постоје, постоји картотека, превијалиште, одскора смо опремили и стоматолошку ординацију, очекујемо стоматолога у скоријем период. Потпуно смо опремљени што се тиче медицинског материјала и свега што нам треба за примерну заштиту”, објашњава др Бранислав Натић, шеф амбуланте у Манојловцу.
До лекара не морају у град ни у јагодинском крају. Зависно од броја или потреба становника, свакодневно или одређеним данима, здравствена заштита омогућена у 21 од 52 села. Недостатак здравствених радника у већину локалних управа је проблем, за мештане где млади остају на селу и где су школе пуне, очекују да у амбулантама имају и педијатре.
Припремили: Тања Димитрић Мијаиловић и дописници РТС-а
Извор: РТС
