Crvena i ukusna višnja je voće koje se možete jesti u neograničenim količinama. Konzumira se u sirovom stanju, ali i kao dodatak kolačima, od nje se prave marmelade, sokovi, slatko, ali i rakija – višnjevača, pa čak i vino. Višnja je nepravedno zapostavljena u ishrani, iako po bogatstvu vitamina i minerala spada u najzdravije voće. Odavina se koristila i u lekovite svrhe, a pored jarko crvenog ploda lekovite su koštice, lišće i peteljke od kojih se pravi čaj za brojne bolesti.
Zahvalna za uzgoj
Višnja po izgledu podseća na svoju dalju rođaku trešnju, ali je plod u zavisnosti od sorte obično nešto sitniji, sočniji i tamno crvene boje. Smatra se da je poreklom iz Male Azije gde su se hiljadama godina u ishrani koristili plodovi divlje višnje. U Evropu je stigla preko antičke Grčke i starog Rima, a kako je vrlo prilagodljiva biljka zahvalna za uzgoj vrlo brzo se odomaćila na starom kontinentu.
Višnja (lat. Prunus cerasus) je vrsta drvenaste skrivenosemenice i pripada familiji rosaceae kao i badem, breskva, šljiva, kajsija. Ne postoje pisani tragovi kada je počela da se uzgaja u Srbiji, ali je već vekovima pored šljive najzastupljenija voćka u srpskim voćnjacima. Najviše se gaji u nišavskom okrugu u okolini sela Oblačina u opštini Merošina gde se uzgaja čuvena oblačinska višnja. U pitanju je domaća sorta koja se do početka šezdesetih godina prošlog veka gajila u seoskim okućnicama. Meštani Meroševine i danas često umeju da kažu:“ Šta je nafta za arapske zemlje, to je višnja za nas:“
Ovo voće ne traži posebne uslove za gajenje, odgovara joj gotovo bilo kakvo zemljište od kiselog do alkalnog, dobro podnosi niske temperature čak do -40 stepeni, a višestruko vraća za uloženi trud.
Tamno crveni plod višnje čiji sok po gustini i boji podseća na ljudsku krv bogat je izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Dokazano je da ima blagotvorno dejstvo na čitav ljudski organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja. Višnja je bogata velikom količinom vitamina, pre svega C, A, B1, B2, B6 i E, potom selenom, ugljenim hidratima, vlaknima, pa je lako svarljiva i ne izaziva bilo kakve stomačne probleme. Najvećim delom, tačnije od 80 do 85 procenata višnje je voda, pa ovo voće okrepljuje, osvežava i hidrira organizam.
Osim vode, sadrži manje količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma.
Lekovita svojstva
Prema stručnim istraživanjima višnja obiluje supstancama sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima zbog čega je korisna u sprečavanju srčanih oboljenja, artritisa, a preporučuje se i dijabetičarima zbog niskog nivoa šećera. Sadrži kobalt koji utiče na smanjivanje krvnog pritiska, jačanje krvnih sudova, a posebno kapilara. Sastojak kumarin kojim je bogato ovo voće ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi, zbog čega su višnje dobre u prevenciji arterioskleroze i malokrvnosti. Pokazala se korisnom i u lečenju poremećaja pamćenja, a ukoliko želite da se oslobodite tegoba u zglobovima i kostima dovoljno je popiti čašu soka. Naučnici su izračunali da čaša soka od višnje menja jedan aspirin. Njeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što ona svojim sastavom smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za tegobe u koštano- zglobnom sistemu. Lekovita dejstva soka od višnje potvrdili su i naučnici američkog fakulteta u Vermontu. Istraživanjem su ustanovili da sok od višnje pomaže organizmu da lakše podnese naporno vežbanje, pa se preporučuje profesionalnim sportistima, ali i osobama koje se oporavljaju od teških bolesti. Blagotvorno deluje na organe varenja zbog obilja vlakana, pomaže kod bolesti bubrega, oslobađa od stresa, poboljšava san zbog visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja. Prirodan sok od višnje može da posluži i za obloge za skidanje temperature.
U narodnoj medicini višnja se već vekovima koristi kao lek, a osim ploda lekovite su koštice, list i peteljke od kojih se priprema čaj. Koštice od višnje mogu da posluže za punjenje jastuka ili za obloge u slučaju sportskih povreda, nagnječenja, hematoma, bolova u kostima, kod lomova, intenzivnih glavobolja, bolova u stomaku i slično. Koštice se dobro operu i osuše na promaji bez direktnog izlaganja suncu. U zavisnosti od bolesti zagreju se ili ohlade, uviju u pamučnu tkaninu i drže na obolelom mestu.
Čaj od lista višnje preporučuje se kod ubrzanog oporavka nakon operativnog zahvata, kod smanjenja upala, štiti nervni sistem, pomaže kod nesanice i u lečenju tegoba menopauze, ali i kao lek hepatitisa A. Lišće su suši na promaji, a prilikom pripreme čaja može se kombinovati sa peteljkama.
U čast ovog voća čak se i ime Višnja odomaćilo u Srbiji koja danas slovi za najvećeg proizvođača ovog voća u svetu.
Izvor: Agrobiznis magazin
