Ариље, срце српског воћарства, годинама уназад гради свој идентитет на малини, која је постала економски најзначајнији производ овог краја. Посебно место заузима сорта „виламет“, која у специфичним агроеколошким условима Ариљског малиногорја даје крупне, тамноцрвене плодове врхунског квалитета. Захваљујући јединственом начину узгоја, ова малина је добила и заштићено географско порекло, а пројекат заштите обухвата искључиво сорте „виламет“ и „микер“.
Међутим, упркос светској слави ариљске малине, стручњаци упозоравају на опасне тенденције које би могле угрозити деценијски труд локалних произвођача. Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије у изјави за Еуронењс Србија истиче да су покушаји промене сортимента у нашем поднебљу често научно неутемељени.
Он повлачи паралелу са другим великим пољопривредним силама, наводећи да би предлог о промени традиционалних сорти, попут винове лозе у Француској, изазвао велико подозрење и довео у питање стручни интегритет оних који то предлажу. Лепосавић наглашава да су „виламет“ и „микер“ сорте које су се најбоље показале у нашим условима, нарочито у технолошком смислу и преради.
„Наравно да постоје и друге сорте које се могу гајити, али ове две морају имати доминацију, као што је то био случај и до сада. Због недостатка квалитетног домаћег садног материјала у претходним годинама, увозили смо различите сорте које су углавном промовисали сами увозници и продавци. Резултат тога је данашње ‘шаренило’ у засадима, где имамо сорте које својим технолошким карактеристикама уопште не заслужују да буду ту“, објашњава Лепосавић.
Илустрација: Са новим увозним и не провереним сортама „увезли“ смо и болести које прете малињацима
Осим лошијих технолошких карактеристика нових сорти, председник Научног воћарског друштва указује на још један, много озбиљнији проблем – нарушено здравље малињака. Према његовим речима, неконтролисаним увозом садног материјала сумњивог квалитета у Србију су доспеле и бројне болести и штеточине.
„Са тим сортама и неквалитетним материјалом увезли смо болести које раније нисмо имали, тако да данас у нашој земљи имамо веома мало потпуно здравих малињака и стабилне производњ“, упозорава он.
Уместо експериментисања са непровереним сортама, струка поручује да фокус мора остати на ономе по чему је Србија препозната у целом свету. Лепосавић сматра да је кључ успеха у будућности рад на клонској селекцији, унапређењу технике гајења и правилном одабиру локација за садњу.
„Треба да радимо оно што смо одувек радили – да производимо оно по чему смо светски лидери. Потребно је унапредити технологију и очувати наше традиционалне сорте које су се најбоље прилагодиле земљишту и клими“, закључује Лепосавић.
Док се глобално тржиште све више окреће специфичним производима са јасним пореклом, судбина ариљске малине зависиће од способности државе и произвођача да очувају аутентичност сортимента и спрече даљу деградацију засада лошим садним материјалом. „Виламет“ није само воћка, он је заштитни знак Ариља и стуб српског аграра који захтева стручну заштиту и континуирано улагање.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/220762/izazovi-ariljske-maline-zasto-je-vilamet-nezamenljiv/vest
